Svi hoće PUPS jer smo bez afera

Ona politička partija s kojom postignemo saglasnost oko principa iz programa PUPS imaće prednost u daljoj saradnji – kaže za Danas dr Jovan Krkobabić, predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije i potpredsednik Vlade Srbije.

Šta je zapravo vaš uslov za ostanak u koaliciji sa SPS i da li je taj uslov isti i za naprednjake, DS, Ljajića?

– On se, između ostalog, bazira na tri bitna stava – ubrzati proces socijalnog i ekonomskog zbrinjavanja ljudi kroz program socijalnog preduzetništva i druge oblike, kako bismo obezbedili sigurnost za sve socijalno ugrožene kategorije. Drugo, penzije moraju da se isplaćuju redovno i da se redovno povećavaju u istom procentu s platama u državnom sektoru i, treće, socijalna politika koja je do kraja osvetlila naš program u Beogradu mora biti preneta na celu zemlju.

Na Glavnom odboru PUPS dogovoreno je da će pregovori sa SPS početi do kraja januara. Zašto se kasni?

– PUPS održava skoro svakodnevno kontakte s većinom političkih partija. U tim razgovorima pominju se i moguće koalicije. Međutim, zvaničnih pregovora još uvek nije bilo ni sa jednom partijom. Očekujem da ćemo pregovore okončati do kraja februara.

Kada će PUPS doneti konačnu odluku hoće li na izbore samostalno ili u koaliciji?

– Konačnu odluku donećemo najkasnije do raspisivanja izbora, odnosno nakon obavljenih pregovora.

Šta to ima PUPS što druge stranke privlači? Jednom je neko iz PUPS rekao da vas Vučić hoće jer ste „čisti i pošteni“?

– PUPS kao odgovorna politička partija bavi se suštinskim pitanjima našeg društva i države, pri čemu daje akcent na rešavanje pitanja socijalno ugroženih kategorija građana kao što su penzioneri, invalidi, nezaposleni, izbeglice i drugi. To su najranjivije kategorije građana kojima su prethodne vlade poklanjale vrlo malu ili nikakvu pažnju. PUPS je na tom poslu afirmisan kao nezamenljiva politička partija, jer sve ideje i praktična rešenja, koja su u toku ovog mandata afirmisana i urađena, isključivi su doprinos PUPS. Imponuje nam što sada i druge partije žele da deo tog rezultata označe kao njihov doprinos. Dobro bi bilo da je zaista tako. S druge strane, PUPS je kao partija izvan neprimerenih događaja i afera što narod dobro prepoznaje, a drugim partijama takav koalicioni partner mora biti prihvatljiv.

Sudeći po izjavama Bajatovića, Dejanovićeve i Ružića, za SPS je i LDP prihvatljiv postizborni partner. A za vas?

– Ako tako nešto postoji između LDP i SPS, to znači da je jedna od te dve stranke napustila svoja programska načela. Ukoliko dođe do dogovora između PUPS i SPS, ja i Dačić moraćemo na tu temu da obavimo ozbiljne razgovore, imajući u vidu i izjavu predsednika LDP na glavnom odboru te partije o Ivici Dačiću. Upravo zbog takvog stava predsednika LDP nisu mi jasne izjave funkcionera SPS o mogućoj saradnji te dve partije.

Da li je tačno, kako tvrdi predsednica parlamenta, da je vladajuća koalicija postigla dogovor o datumu izbora?

– Vladajuća koalicija postigla je dogovor oko okvirnog vremena kada će se održati izbori, negde početkom maja. Datum izbora, koliko je meni poznato, još nije određen. Možda Slavica Đukić Dejanović zna ono što ja ne znam, ali onda to nije koalicioni dogovor.

URS predlaže Dinkića za premijera, SPS Dačića, SNS Nikolića… Da li vi imate svog kandidata?

– Ostajem pri stavu da će se o personalnim, kadrovskim pitanjima razgovarati tek nakon izbora. Činiće to one partije koje budu formirale vladu. Sada isticanje kandidata za premijera predstavlja samo izražavanje želja pojedinih partija.

Boris Tadić tvrdi da će jedini cilj u narednom periodu biti očuvanje postojećih radnih mesta. Iz čega će se puniti penzioni fondovi i postoji li opasnost da ne bude penzija?

– Sredstva za potrebe penzija utvrđena su budžetom Srbije za 2012. na bazi postojećeg stanja sredstava i zaposlenosti. To znači da očuvanjem sadašnje pozicije nema nikave bojazni da bi isplata penzija došla u pitanje.

Nebojša Leković, predsednik SDS, predlaže da država penzionom fondu ustupi Telekom na korišćenje i upravljanje. Da li bi taj potez rešio pitanje penzija?

– Budžet Fonda PIO u ovoj godini iznosi preko 5,5 milijardi evra. Predlog da se neko preduzeće da na upravljanje Fondu PIO – pa makar to bio i Telekom – u cilju finansijske stabilizacije i rasterećenja države, potpuno je besmislen.