Treba da komuniciramo sa svima u EU

Verujem da dosadašnji reformski napori Srbije zaslužuju „zeleno svetlo“ EK u oktobru. Nakon toga će nam biti potrebna dobra politička klima u zemljama članicama Unije, koje će u Savetu EU doneti konačnu odluku o statusu kandidata. Da bismo u svemu ovome uspeli, treba da radimo, ali i da imamo stalnu i intenzivnu komunikaciju sa svim evropskim partnerima – kaže za Danas Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije.

Predsednik Tadić je izneo mogućnost da Srbija do kraja godine ne dobije status kandidata i datum početka pregovora. Kako to objašnjavate?

– U ovom trenutku čekamo mišljenje Evropske komisije, koje će predstavljati preporuku za zemlje članice EU. Ako preporuka bude pozitivna, što verujem da zaslužuju do sada učinjeni reformski napori, treba imati na umu da je neophodno stvoriti političku klimu unutar zemalja članica da se za napredak Srbije glasa. Pretpostavljam da predsednik Tadić govori o ovom drugom delu kada objašnjava težinu situacije.

Kako ste vi doživeli poruke kancelarke Merkel?

– To nije prvi put da se pitanje Kosova pominje u kontekstu evropskih integracija. Često možemo čuti ono u čemu se sve zemlje EU slažu, pa i one koje ne priznaju državnost Kosova, a to je neophodnost učešća celog regiona u regionalnoj saradnji, evropskim integracijama i zadovoljavanju kriterijuma iz Kopenhagena. Poruke Merkelove razumela sam kao nešto „tvrđi“ modalitet ovih zajedničkih stavova, svakako uzrokovan i činjenicom da se u pogledu pitanja državnosti razlikujemo.

Ipak, da li bi politički stav iznet u porukama Merkelove mogao da utiče na mišljenje EK?

– Do objavljivanja mišljenja Komisije, 12. oktobra, ima vremena da se neke stvari reše. Najpre, važno je da runda dijaloga Beograd – Priština, 2. septembra u Briselu, donese napredak, ali i da situacija na terenu bude stabilna i da se prema njoj odgovorno odnose obe strane. Srbija ni u reformske procese, ni u rešavanje pitanja u regionu nije ušla zbog statusa kandidata i datuma pregovora o članstvu, već zbog zaštite i ostvarivanja sopstvenog interesa. To jesu pitanja koja se pominju u kontekstu evropskih integracija, ali nisu zbog toga nastala.

Postoji li mogućnost da EK da pozitivno mišljenje o statusu kandidata, a da dođe do blokade u Savetu EU u decembru?

– Za početak je važna preporuka EK. Kada Komisija objavi mišljenje, o njemu će se na Savetu EU izjašnjavati politički predstavnici zemalja članica. Prvo treba raditi na tome da mišljenje bude pozitivno, a zatim da se stvori takva politička klima u kojoj bi se to pozitivno mišljenje kapitalizovalo jer je potreban glas svake članice za napredak Srbije. Svaka država EU taj napredak treba da doživi kao nešto nesporno. Za to je potreban i rad, ali i stalna i intenzivna komunikacija sa svim evropskim partnerima.

Kako objašnjavate preokret – vlast je do juče govorila da je kandidatura za EU najviši prioritet, a sada da možda zbog Kosova ne bude statusa kandidata?

– Ne verujem da to znači odustajanje od evropskih integracija, već samo ponavljanje da ćemo u tom procesu nastojati da tražimo modalitet za zaštitu onoga što smatramo svojim interesima. Mislim da je važno da vodimo računa o onome što nas veže sa EU i njenim članicama, što nam je zajedničko, a da o onome što nas razlikuje ostanemo u komunikaciji i tražimo prihvatljiv način da taj zajednički cilj ostvarimo. Zajednički interes svakako jeste da postoji protok robe, da nema jednostranih poteza, da nema kriminala, šverca, a u okviru tog zajedničkog interesa Srbija će tražiti modalitete koji joj omogućavaju da štiti ono što smatra svojim legitimnim interesom.