Zapadni Balkan se suočava sa brojnim izazovima, uključujući migrantsko-izbegličku krizu, što predstavlja ogroman teretza države regiona, kada je reč i o institucionalnom kapacitetu da se ophode prema tom problemu.
Videli smo da je kriza prouzrokovala i dosta tenzija na bilateralnom nivou, a EU se u svemu tome nije dobro pokazala. Izbeglice iz Sirije, Iraka, Avganistana, koje teže da dođu do EU „blokirane“ su u ovom regionu, tako da je Unija postala izvoznik nestabilnosti na Zapadni Balkan. Istovremeno, uviđamo unutrašnje izazove u zemljama regiona, uključujući pojavu političkih moćnika, čime se nazaduje na demokratskom putu, ukazuje u razgovoru za Danas Fredrik Veslau, direktor programa „Šira Evropa“ Evropskog saveta za spoljne poslove, komentarišući izazove s kojima se suočava region. Veslau je juče učestvovao na
na javnoj debati u organizaciji Ambasade Holandije, Evropskog pokreta u Srbiji i Evropskog saveta za spoljne poslove povodom objavljivanja najnovijeg sažetka politike „Osiguravanje pozicije Evrope na Zapadnom Balkanu“.
Naš sagovornik ističe da smo svedoci i narodnih protesta protiv pojedinih lidera u državama regionu, a EU je bila fokusirana na svoju unutrašnju krizu, koja se ticala i pitanja „šta je suština Unije“, „pa postoji vakuum zbog činjenice da Unija nije dovoljno angažovana na Zapadnom Balkanu, koji su iskoristili drugi akteri, uključujuči Rusiju, čiji uticaj je porastao“.
Postoji li mogućnost da EU osnaži svoju poziciju na Zapadnom Balkanu?
-Mislim da je pozicija EU dovedena u pitanje i da postoji potreba da Unija posveti veću pažnju Zapadnom Balkanu. Ovaj region je „ranjiv“, imajući u vidu dugogodišnje konflikte iz prošlosti koji nisu u potpunosti prevaziđeni. Stoga, nužno je da EU oživi evropsku perspektivu za zemlje Zapadnog Balkana jer se pojedini u regionu pitaju da li je Unija zaista posvećena proširenju na ovaj prostor.
Da li je EU zaista kadra da prevaziđe izbegličko-migrantsku krizu i šta mislite o nedavnom sporazumu Turske i Brisela o rešavanju tog pitanja?
-Zaista se nadam da EU može da se nosi sa tim problemom, ali videli smo da se nije dobro pokazala tokom krize. U izvesnom smislu, EU ne postoji kada se radi o izbegličko-migrantskoj krizi, već su donete neke ad hoc odluke i sporazume. S druge strane, mislim da je dogovor postignut sa Turskom pozitivan pomak, ali treba sačekati i videti šta će se desiti. U vezi sa tim sporazumom postoje i pitanja koja se odnose na zakonitost.
Dakle, vi ste oprezni optimista kada je o tome reč?
– Veoma, veoma oprezni optimista.
Šta mislite o tempu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji?
– Srbija je ostvarila određeni napredak. U tom kontekstu, veoma je pozitivno što su otvorena prva poglavlja. Suština je, naravno, u sprovođenju reformi, ali postoje i neliberalne tendencije u Srbiji koje se kose sa procesom pridruživanja EU. Vidimo se da se Srbija u proteklih par godina približila i Rusiji i smatram da to nije dobar razvoj situacije ako se teži članstvu u EU, naročito uzimajući u obzir pogoršanje odnosa Unije i Rusije nakon što je Rusija protivzakonito pripojila Krim i sprovela vojnu intervenciju u regionima poput Donbasa.
Smatrate li da je održivo balansiranje između EU i Rusije u spoljnoj politici Srbije?
– Ponavljam, u kontekstu pridruživanja Uniji mislim da to nije održiv pristup. Srbija igra na kartubalansiranja između velikih sila, kao što je to činio Tito. Sada ne postoji čvrsta zakonska obaveza usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, već se traži postepeno usklađivanje, ali, istovremeno, ako je Srbija ozbiljna u nameri da postane članica Unije potrebno je da se usklađuje u tom domenu. I EU je jasno stavila do znanja Srbiji da je takvo usklađivanje potrebno. Stoga, Titova taktika više nije održiva opcija.
Kako ocenjujete aktuelnu situaciju na Kosovu?
– Situacija je složena i od prošlog leta svedoci smo nasilnih protesta opozicije protiv briselskih sporazuma. To je veoma destabilišuće i potrebno je da opozicija pokaže kapacitet da se upusti u konstruktivan dijalog.
Predstoje teške odluke
Mislite da je na kraju moguća normalizacija odnosa Srbije i Kosova?
– Moguće je normalizovati te odnose, što će zahtevati teške odluke. Srbija bi imala koristi od donošenja takvih odluka na svom evropskom putu, jer trenutno postoji nejasnoće oko Kosova. Dakle, normalizacijom odnosa bi se otklonile prepreke i za Srbiju i za Kosovu na putu ka EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
