Građansku Srbiju mora zastupati Ustav Republike Srbije. On to ne čini, jer već u članu 1 Ustava piše da je „Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive…“. Kao što vidite, naš Ustav ne konstituiše građansku državu. Srpski narod je poseban i nerazlučiv kolektivitet koji se ne može razložiti na konkretne pojedince („građane“).
Serijal
Povodom najava o okupljanju opozicije, kao i dilema u javnosti šta je uopšte sadašnje opoziciono delovanje, Danas pokreće debatu na temu o političkom poimanju „građanske Srbije“. Naši sagovornici pokušaće da odgovore na pitanja ko su danas zastupnici ideja „građanske Srbije“ i da li je njihov politički prostor na levici ili na desnici. Zatim da li je lider SNS Aleksandar Vučić politički preuzeo te ideje i vrednosti, ali i da li su i kako te ideje i vrednosti neki nosioci „građanske Srbije“ nepovratno kompromitovali.
Ostalo su građani, tj. ljudi koji nisu Srbi, a imaju državljanstvo Srbije. Isti slučaj je bio za vreme socijalističke Srbije. Nju su činili „radni ljudi i i svi ostali građani“, sada umesto radnih ljudi imate srpski narod. Strukturno gledano, država je ideološki definisana i onda i sada. Srbija zapravo nikada nije ni pokušala da bude ustavno-pravna država jednakopravnih građana. Pošto su za ustav glasale sve parlamentarne stranke – DSS, DS, SRS , G17 itd., a nijedna se nije odrekla ovakvog shvatanja države, lako je zaključiti da danas nijedna politička stranka (sem nekih manjih i pojedinaca) ne zastupa „građansku Srbiju“. Tokom devedesetih, samo je GSS zastupao građansku državu, bez značajnije podrške. Sve glavne stranke su se zanosile nacionalnom državom, licitirajući gde će joj biti granice, kaže za Danas sociološkinja Vesna Pešić, odgovarajući na pitanje ko su danas zastupnici ideje „građanske Srbije“.
Upitana da li „građanska Srbija“ ima politički prostor na levici ili na desnici, ona kaže da ustavna građanska država nije stranački određena.
– Ona je tek preduslov za formiranje političkih stranaka. Kako tog preduslova kod nas nije bilo, zbog autoritarnog režima, ratova i nacionalizma kao dominantne ideologije, stranački sistem je bio defektan, pa levica i desnica kao dva uravnotežena pola nisu formirana. Ima je tek u naznakama. I kasnije, zbog totalitarnosti stranaka i orijentacije na sopstvenu novčanu dobrobit, one su postale više sociološki fenomen – kasta na vlasti u sprezi sa novcem, potčinivši sebi i državu i privatni sektor. Pošto je desnica bila naglašenije nacionalistička, retki i manjinski zastupnici građanske Srbije pretežno su levo orijentisani. S time da levica nema nikakvu tapiju na građansku državu, jer nju jednako podržava i desnica u razvijenim zemljama – ukazuje naša sagovornica.
Odgovarajući na pitanje da li je lider SNS Aleksandar Vučić politički preuzeo ideje i vrednosti „građanske Srbije“, ona kaže da „od stranaka koje su naginjale ka građanskoj Srbiji, Vučić je preuzeo „evropsku Srbiju“ i mekši odnos prema Kosovu, zarad pridobijanja podrške glavnih zapadnih zemalja, koje su najviše zainteresovane za priznanje Kosova“.
– No, s obzirom da je on gotovo dramatično minirao sve institucije i državu i sveo na ličnu i neograničenu moć, ograničio demokratske i posebno medijske slobode, on je Srbiju udaljio od vrednosti građanske Srbije – smatra Pešić.
Ona zaključuje, odgovarajući na pitanje da li su neki nosioci „građanske Srbije“ nepovratno kompromitovali te ideje, „da se ne može ideja građanske Srbije kompromitovati zbog ponašanja ovog ili onog pojedinca, ili stranke, jer svako moderno, demokratsko i razvijeno društvo mora biti zasnovano na ustavnoj demokratiji i najširoj integraciji, a to jeste bila i ostala građanska država“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
