Vučić je korektno reagovao

*Načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković i majke Srebrenice izrazili su podršku Vučićevom prisustvu u Srebrenici i oštro osudili napad na njega, tvrdeći da to nisu učinile žrtve i porodice žrtava.

– To me ne iznenađuje, jer ovaj incident najviše šteti upravo samoj Srebrenici, porodicama žrtava i žrtvama uopšte. Oni su, čini se, mnogo spremniji da izađu u susret. Oni samo žele da se prizna da je to bio genocid, žele da im se prizna njihova tragedija. Ne može sve da se svede na godišnjice, komemoracije, svečane govore. Posebno kad se ima u vidu da ni posle 20 godina ti ljudi nisu pokopali svoje najbliže i što im nije otvorena perspektiva boljeg života.

*Da li se slažete sa ocenama evropskih i američkih zvaničnika da je Vučić pokazao izuzetnu hrabrost odlukom o prisustvu komemoraciji u Potočarima, i njihovim izjavama o važnosti jednog takvog gesta?

– Međunarodni predstavnici imaju drugačiji pristup pomirenju u regionu. Sa njihove tačke gledišta to je sigurno doživljeno kao akt hrabrosti. Međutim, mnogo je važnije kako žrtve percipiraju takve gestove. Ne treba izgubiti iz vida da žrtve i dalje žive u ranjenom društvu, u društvu gde je dželatima dopušteno sistematsko poricanje i relativizacija zločina, izjednačavanje žrtve i egzekutora.

*Ipak, međunarodni zvaničnici takve stavove izražavaju uprkos tome što Vučić i srpski državni zvaničnici izbegavaju da srebrenički masakr kvalifikuju kao genocid.

– Treba imati u vidu i sve ono što se događalo nekoliko nedelja pre 11. jula. Imam, pre svega, imam u vidu rezoluciju SB na koju je Rusija stavila veto. U Srbiji je to dočekao sa likovanjem i, rekla bih, sa svojevrsnom arogancijom. Čitava igra oko rezolucije raskrinkala je i Srbiju i Rusiju. Nepriznavanje presuda najviših pravnih organa UN je podrivanje međunarodnog sistema. Srbija se olako upustila u tu igru, što će imati dalekosežne posledice za njeno približavanje EU. Nesmotreno je dopustila da je Rusija instrumentalizuje za svoje interese. Za žrtve je ta rezolucija bila značajna kao potvrda njihove tragedije koju Beograd stalno negira i marginalizuje. Zapadna zajednica želi normalizaciju u regionu i smatra da je to jedan od načina da se to ostvari. Jedan od ključnih kriterijuma za približavanje EU je regionalna saradnja. I to je razumljivo. Međutim, to nije moguće ostvariti bez da Srbija sama napravi svoj ratni bilans. Nije moguće mirenje na premisi da su svi žrtve, jer to se pretvorilo u tržište žrtava što nema kraja i nema šanse da se taj začarani krug prekine. O žrtvama treba govoriti, jer su sve žrtve jednake, ali kontekstualno i hronološki. Tendencija je u Srbiji da se govori samo o srpskim žrtvama.

*Šta može da se očekuje dalje u smislu regionalnog pomirenja i kako ocenjujete izjave srpskih i bošnjačkih zvaničnika?

– Ovaj incident je raskrinkao stanje u regionu. Raskrinkao je lažne ocene o regionalnoj saradnji. Činjenica je da regionalna saradnja u poslednje tri godine stagnira i nazaduje. Za to je odgovorna Srbija jer ne samo da negira svoju odgovornost za rat, već stalno nastoji da arbitrira u svim situacijama tako što postavlja moralne norme za druge, podriva susede preko instrumentalizacije srpske manjine. Koliko sam do sada pratila medije, bošnjački lideri izražavaju žaljenje, kao i porodice žrtava. Verujem da to iskreno osećaju, jer je incident u suštini najviše štetio upravo žrtvama i dignitetu same ceremonije. Premijer Vučić je dao korektnu izjavu nakon povratka u Beograd. Međutim, sve ostale reakcije u Beogradu su bile katastrofalne i u funkciji demonizacije Bošnjaka. Sve te izjave i navodne analize proizilaze iz teze da su Bošnjaci odgovorni za početak rata i posebno za zločine u BiH. To samo dodatno raspaljuje strasti, povećava frustracija građana i Srbiju udaljava od njene evropske orijentacije. Čini mi se da Vlada takvim izjavama namerno ide naruku antievropskom i proruskom bloku kojima je taj incident samo dobrodošao. Rusija će svakako ponovo iskoristiti situaciju za lečenje svoje frustracije.

Neće se odustati od zahteva da Srbija prizna genocid

*S obzirom da su i EU i SAD usvojile rezolucije o osudi genocida u Srebrenici, kao i njihov jasan stav da Srbija mora i treba da se suoči sa tom činjenicom, kako vidite njihovu podršku Vučiću, koji te rezolucije i stavove svom snagom negira?

– Taj stav nije u kontradikciji, ali naglasak je na tome da se desio genocid u Srebrenici i da Srbija to mora priznati. Od toga se neće odustati. Mislim da Srbija svim svojim gestovima u poslednje vreme najviše šteti sebi jer je pokazala moralnu tupost i bezosećajnost. Činjenica je da je presuda Međunarodnog suda pravde prva presuda o genocidu i da implicira odgovornost Srbije za nesprečavanje genocida. Svojevremeno je Srbija likovala što nije optužena za genocid, ali je zanemarila i te kako važne kvalifikacije koje se odnose na nju. Srbijanski politički vrh ne može tako olako prelaziti preko tih kvalifikacija i smatrati da je svaki njihov polovični gest nešto što region može prihvatiti i pozdraviti.