Namera premijera Aleksandra Vučića, odnosno Vlade Srbije da na mesto direktora javnog preduzeća Železnice Srbije imenuje kontroverznog biznismena i tajkuna Milana Beka, problematična je iz najmanje dva razloga – osim što se prenebegavaju odredbe Zakona o javnim preduzećima, gde se nedvosmisleno ukazuje na neophodnost biranja direktora na konkursima, sa precizno utvrđenim kriterijumima, vlast je, prema rečima sagovornika Danasa iz oblasti borbe protiv korupcije, očigledno zaboravila na izbornu kampanju i poruke „ili naša ili tajkunska vlast“.
„Predložili smo nekoliko puta da se preispita krivična odgovornost Milana Beka u vezi sa slučajem – Luka Beograd, odnosno kada je reč o slučaju privatizacije kompanije Novosti, rasvetlili smo njegovu ulogu. Šta smo imali rekli smo o njemu kroz te izveštaje, i tu nema šta da se doda“, ocenjuje za Danas Jelisaveta Vasilić, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Ona ukazuje da direktore javnog preduzeća treba birati na konkursu, u postupku koji je propisan tako da nema koruptivne odredbe, odnosno da se biraju stručni i iskusni ljudi.
„Ako je Milan Beko po tim kriterijumima zaista najbolji, što bismo mi imali nešto protiv“, zaključuje predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparetnosti Srbije, pretpostavlja da bi se Beko dobro snašao u toj ulozi, ako je po iskustvu, „ima ga“.
„Ali ovde uopšte nije pitanje da li bi Beko ili neko drugi bio dobar direktor Železnica, već kako se uopšte direktori biraju. Imamo Zakon koji kaže: na konkursu. Ako su ljudi iz SNS, SPS i ostalih stranaka koje su sedele u Vladi i 2012, kada je donet taj zakon, i danas, promenili mišljenje, ako smatraju da konkursi nisu dobra stvar, onda to treba da jasno kažu, da obrazlože predlog, otvore javnu raspravu pa da pričamo o tome. Umesto toga, Vlada održava javna preduzeća u v.d. stanju, evo već duže od godinu dana“, ističe Nenadić za Danas.
On podseća da su rokovi za konkurs prošli još pre 13 meseci, da je nedavno najavljeno da će oni biti završeni, a uporedo sa tim se ulazi u proces imenovanja novog vršioca dužnosti na pola godine.
„Kad je reč konkretno o Beku, on bi, ukoliko bude imenovan imao neke zakonske obaveze (npr. prenos upravljačkih prava u preduzećima čiji je vlasnik i napuštanje sadašnjih rukovodećih položaja u firmama), ali to ne predstavlja formalnu prepreku za imenovanje. Mada je njegovo ime pominjano u nekim slučajevima koje je tužilaštvo ispitivalo, koliko znam nije obuhvaćen nijednom optužnicom, tako da ni tu nema formalne prepreke“, objašnjava Nenadić.
Prema njegovim rečima, signali koji se šalju prema građanima o imenovanju tajkuna na mesto direktora javnog preduzeća su, svakako, zbunjujući.
„Osim ako su zaboravili izbornu kampanju i poruke tipa „ili naša ili tajkunska vlast“. Čuo sam i tezu da će „naterati tajkune da rade za državu“. To naizgled ima smisla, ali bi poruka koja stoji u pozadini bila u stvari „niko osim njih ne bi mogao da radi uspešno taj posao“, što ne verujem da je istina“, zaključuje Nemanja Nenadić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
