Eurotrash

Azerbejdžanski duo Ell/Nikki, koga čine Eldar Gasimov i Nigar Jamal, pesmom „Running Scared“ je odneo ubedljivu pobedu na 56. Evroviziji u Dizeldorfu. Iza njih su bili Italijan Raphael Gualazzi i veseli Šveđanin Eric Saade. Nina Radojčić je takmičenje završila na 14. mestu.

Ponovilo se komšijsko tapšanje po ramenu: zemlje exsovjetskog bloka su glasale jedne za druge, Portugalija je dala najviše poena Španiji, koja je glasala za Francuze, a i ex-Yu republike su se držale zajedno. Hrvati i Bosanci su dali maksimalni broj poena Sloveniji, dok je Srbija glasala za Bosnu i Hercegovinu koju je predstavljao Dino Merlin.

Prethodna takmičenja obeležili su s jedne strane neverovatan entuzijazam bivših komunističkih republika, koje takmičenju pristupaju kao jedinstvenoj prilici da budu bolje od razvijenih EU zemalja, a s druge nezadovoljstvo velike četvorke – Italije, Francuske, Nemačke i Velike Britanije – koja daje najviše novca za organizaciju. Ipak, ovogodišnji povratak Italijana sa pesmom koju će slabo ko pamtiti i dobar plasman Šveđana ukazuje da je Evrovizija svedena na svoju pravu meru: šou (uglavnom) frikova isforsiranih osmeha u kič kostimima, čije su pesme na granici neslušljivosti. Daleko lošijeg kvaliteta u odnosu na bilo koji aktuelni reality show u kom takmičari pevaju („Idol“, „X faktor“, „Pop stars“).

Mana Evrovizije je što je ona odražava današnju EU – njenu kulturnu nefunkcionalnost, gde se građani bave sopstvenom zemljom, slušaju svoje pop zvezde (npr. u Španiji nećete čuti muziku iz Nemačke), što smanjuje važnost ovog nadnacionalnog takmičenja. Činjenica je da Evrovizija nije iznedrila pravi hit već decenijama.

Nina i pesma Kristine Kovač„Čaroban“ podseća na vreme kada su pesme poslate na Evroviziju bile radijski hitovi. Najsličnija pesmi „Puppet on a String“ Sandie Shaw, predstavnika Velike Britanije 1967. godine. Retro izgled, tipičan soul zvuk iz Kovač radionice i do sada nepoznat izvođač, rezultirao je manjkom navijačke atmosfere, pa je 14. mesto proglašeno za „odličan plasman u žestokoj konkurenciji“.

Ili je Nina previše obična, njena seksualnost neupitna, a pesma nije narodnjak, pa je samim tim neinteresantna, ili je Srbija bliža EU, pa, kao države članice, manje prati Eurosong.

Ili nam je, kao momcima iz grupe Dubioza Kolektiv „dosadilo da budemo Evropljani samo na Eurosongu“, muka od deklarativnih priča o evropskim vrednostima, pa je Evrovizija pala kao žrtva toga.