„Situacija podseća na Divlji zapad“: Hoće li albanski flamingosi preživeti planove Trampovih?

Javna rasprava nije održana, ali postoje znaci da je ideja na putu da postane stvarnost.

Albaniju su potresli gotovo dvonedeljni žestoki protesti nakon što su na osetljivo močvarno područje stigle ograde i teška mehanizacija, a započeti su i pripremni radovi za turistički projekat Ivanke Tramp i njenog supruga Džareda Kušnera.

Nezadovoljstvo građana zbog korupcije u vlasti, kao i globalno interesovanje za poslovne aktivnosti porodice američkog predsednika, dodatno su podstakli nemire. Međutim, u samoj srži sukoba nalazi se ista napetost između zaštite životne sredine i kratkoročnog ekonomskog razvoja koja se danas može videti širom Evrope.

„Status ovog područja kao utočišta za divlje životinje verovatno se zaboravlja usred svega ovoga, ali upravo je to izazvalo najveći talas ogorčenja“, rekao je Aleksander Trajče, izvršni direktor PPNEA, najveće organizacije za zaštitu prirode u Albaniji.

„Ako želite da vidite Mediteran onakav kakav je nekada bio, pre nego što ga je masovni turizam narušio, ovo je jedno od poslednjih — ako ne i poslednje — mesta gde ga još možete pronaći.“

Močvare, peščane dine, lagune i slane ravnice prostiru se širom dinamične delte reke Vjosa, koja je 2023. godine proglašena prvim evropskim nacionalnim parkom divlje reke. Ovo područje nalazi se na važnom migracionom koridoru i predstavlja stanište za oko 12 odsto svih zimskih vodenih ptica u Albaniji.

Tu žive evroazijske vidre, glavate morske kornjače, dobri dupini i albanske vodene žabe. Flamingosi svojim jarkoružičastim perjem unose upečatljiv kontrast plavetnilu plitkih voda, piše Gardijan.

Neobjavljeni podaci o zaštiti prirode, koje je dobio Gardijan, pokazuju da je 279 od ukupno 2.529 vrsta u delti međunarodno ugroženo.

„Ovo su izuzetno važna staništa. Nije važno ko stoji iza projekta. Važno je kakav pritisak on vrši na zaštićeno područje“, rekao je Aleko Miho, biolog sa Univerziteta u Tirani, koji svake godine sa studentima prati stanje u tom području.

Mašine su primećene u zaštićenom području Piše Poro–Narte, koje se nalazi unutar zaštićenog pejzaža Vjosa–Narta u delti, ali još nije jasno koliki bi deo ekosistema bio pogođen predloženim razvojem.

Projekat još nije dobio građevinsku dozvolu niti je sprovedena procena uticaja na životnu sredinu. Albanska vlada, koja je podržala projekat, saopštila je da se trenutni radovi odnose na tehnička istraživanja i merenja životne sredine, a ne na samu izgradnju.

„U međuvremenu, buldožeri zaista napreduju“, rekao je Trajče. „Uništavaju dine. Otvaraju nove puteve. Područje je ograđeno… situacija zaista podseća na Divlji zapad.“

Albanija je među najsiromašnijim zemljama Evrope, ali se može pohvaliti nekim od najočuvanijih prirodnih predela. Ta kombinacija privukla je turiste u potrazi za jeftinijim odmorima — rekordnih 12 miliona turista posetilo je Albaniju 2025. godine — ali je vlada uspela da privuče i svetsku elitu.

U maju je Ivanka Tramp izjavila da je bila „potpuno očarana“ kada je doplivala do ostrva Sazan i bosa se popela do njegovog vrha.

„Za mene ovo nije čak ni posao uprkos njegovim razmerama“, rekla je voditelju podkasta Davidu Senri, govoreći o planovima da to područje pretvori u ogroman turistički kompleks.

„Više od svega, ovo doživljavam kao izazov – kao vrhunac celokupnog mog iskustva u poslovima sa nekretninama, svih mojih putovanja i dugog razmišljanja o tome kako želim da živim, kako mislim da ljudi sve više žele da žive, i pokušaj da se izgradi nešto što će biti opipljiva manifestacija svega toga.“

Međutim, mnogi strahuju da je težnja Albanije ka razvoju turizma navela vladu da zanemari zaštitu prirode. Godine 2022. promenjene su granice zaštićenog područja kako bi se omogućila izgradnja aerodroma u Vlori, koji je očekivao da će prvi komercijalni let imati ovog meseca, ali još uvek čeka dozvolu za rad.

Godine 2024. ublaženi su zakoni o zaštiti prirode kako bi se omogućila izgradnja hotela sa pet zvezdica čak i unutar zaštićenih područja.

Albanija je pod pritiskom da pooštri svoje ekološke propise kako bi ispunila uslove za članstvo u Evropskoj uniji, kojoj se nada da će pristupiti do 2030. godine. U utorak je Evropska komisija saopštila da Albanija treba da se uzdrži od poteza koji podrivaju njene evropske aspiracije i pozvala je da „bez odlaganja“ uskladi svoje postupke sa pravilima zaštite životne sredine.

Istog dana, 96 organizacija civilnog društva uputilo je pismo albanskom parlamentu zahtevajući ukidanje izmena Zakona o zaštiti životne sredine iz 2024. godine, upozoravajući da one mogu ugroziti put zemlje ka članstvu u EU.

Kabinet premijera Edija Rame saopštio je da je ograđivanje privatnog zemljišta zakonito pravo njegovog vlasnika i osporio tvrdnje da je veličina zaštićenog područja smanjena zbog izgradnje aerodroma.

Portparol vlade izjavio je da projekti ne bi trebalo da budu osuđivani pre nego što uopšte budu realizovani.

„Nijedna evropska zemlja, uključujući Albaniju, ne polazi od pretpostavke da su razvoj i zaštita životne sredine međusobno isključivi“, rekao je. „Izazov nije u isključivanju jednog ili drugog, već u pronalaženju ravnoteže.“

Investiciona firma Afiniti partners, koju je osnovao Džared Kušner, uputila je novinare na agenciju za odnose s javnošću, koja je saopštila da Afiniti nije uključena u projekat i da „investitori učestvuju u ličnom svojstvu“.

Portparol partnera uključenih u projekat rekao je da ne može da komentariše njegov obim jer se još nalazi u fazi planiranja.

Kompanija Sazan rial istejt divelopment LLC, koja razvija projekat, navela je da poštuje tekuće javne i institucionalne procedure.

„Naš fokus ostaje odgovorno upravljanje, unapređenje životne sredine, otvaranje radnih mesta i stvaranje dugoročne vrednosti za lokalne zajednice“, rekao je predsednik kompanije Ašer Abehsera.

Globalna inženjerska kompanija Arup, koja je pružala konsultantske usluge za projekat, saopštila je da je njen angažman bio ograničen na „tehničke savete tokom početnog planiranja“, ali da je posao završila prošle godine i da više nije uključena.

Ekosistem Vjosa–Narta nije toliko netaknut ljudskim aktivnostima kako tvrde Ivanka Tramp ili pojedini demonstranti. Pored lagune nalazi se napuštena termoelektrana na naftu dok su duž plaža izgrađene desetine pansiona, restorana pa čak i muzički festival.

Ipak, naučnici ističu da je ovo područje pošteđeno velikog dela zagađenja koje pogađa druge delove albanske obale, kao i prekomerne izgrađenosti i prenatrpanosti karakteristične za veliki deo Mediterana.

Avioni, automobili i građevinski radovi koji prate izgradnju velikog turističkog kompleksa narušili bi poseban ekosistem koji je, prema rečima biologa Aleka Miha, „relativno netaknut“ u poređenju sa drugim mediteranskim dinama i lagunama.

„Ptice će sigurno odleteti“, rekao je on.