Matador u areni melanholije

Kao što je i bilo očekivano, u prepunoj sali (procene su da je koncertu prisustvovalo oko 5.000 ljudi) najviše je bilo 40-godišnjaka u Smits majicama. Naravno da je bilo daleko više ljudi sa rokabili frizurama, nego što se obično može videti na jednom mestu, uglavnom obučenih u crno, ali za neke možda neočekivano, mesto melanholije je privuklo veliki broj pripadnika mlađe populacije – one koji ne razmišljaju o tome da li će Morisi obnoviti svoju saradnju sa Džonijem Marom i Endijem Rorkom, već koje privlači njemu svojstvena melanholija, romantizam i antimačizam. Za njih nije bilo važno da li Moz izvodi pesme Smitsa ili svoje nove stvari.

Oni koji su stigli malo ranije, mogli su pre koncerta da vide Morisijeve omiljene spotove i kratke filmove. Od Šarla Aznavura, preko New York Dolls i Ramons, do Edit Sitvel, razni muzičari, pisci, pesnici, koji su uticali na Morisija smenjivali su se na set listi. Čak je išla i pesma Ding Dong The Witch is Dead iz Čarobnjaka iz Oza sa slikama Margaret Tačer i demonstracija u Velikoj Britaniji.

Moz se na bini pojavio s pola sata zakašnjenja, tačno u pola deset, ispred petočlanog benda, koji su činili gitarisati Boz Burer i Džes Tobisa, basista Solomon Voker, bubnjar Metju Volker i klavijaturista Gustavo Manzur. Nakon što je publiku pozdravio na srpskom „Dobro veče, dobro veče, dobro veče“, koncert je otvorio taktovima omiljene pesme među fanovima „Queen is Dead“.

Budući da je povod za turneju deseti solo album „World Peace Is None of Your Bussiness“, numere koje su se nizale uglavnom su bile izbor novih pesama – „Kiss Me a Lot“, „I’m Not a Man“, „Staircase at the University“, „Smiler with Knife“, „Kick the Bride Down the Aisle“, „Neal Cassady Drops Dead“…

Naslovna „World Peace Is None of Your Business“ donela je među publiku stihove „Police will stun you with their stun guns/Or they’ll disable you with tasers/That’s what government’s for”.

Morisi, koji se javno deklariše na prvom mestu kao zaštitnik prava životinja, pa tek onda kao muzičar i pevač, svoje veganske stavove izneo je klasikom Smitsa „Meat is Murder“, koju su pratili video klipovi klanica, i novom pesmom „The Bullfighter Dies“, „And nobody cries, because they all want the bull to survive“, pevao je u španskom ritmu Morisi, koji je na sceni u crvenoj, svilenoj košulji odavao utisak matadora koji se poigrava sa smrću. Istanbulu, svom omiljenom gradu nakon Rima, mančesterski pesnik je posvetio jednu od pesama, a o divnim mestima pevao je i u numeri „Scandinavia“.

Bard je najuverljivi na sceni kada peva „Trouble Loves Me“, ali publika ga verno prati u svim numerama – od pesama Smitsa („How Soon Is Now) do solo klasika („Speedway“, „Yes, I Am Blind“, „I’m Throwing My Arms Around Paris“, „Suedehead“).

Finale koncerta bila je pesma Smitsa „Asleep“, koju je publika bez daha pevala uz Morisija. U svetlu njegove borbe protiv raka i nedavnih izjava, njeni stihovi dobili su potpuno novo značenje. Efekat na publiku bio je dirljiv.

Nakon malo više od sat i po i završnice u vidu horskog pevanja pesme „Everyday is like Sunday“, dovoljno je samo reći da ne čudi što je NME nazvao Morisija „jednim od najuticajnijih muzičara ikada“.