Pesnikinja nesrećno zaljubljenih

                        – Okliznula sam se na jednom koncertu na kabl i poletela kao na kori od banane, pred nekoliko hiljada posetilaca. Nisam se dala, otpevala sam još jednu pesmu na bis i istog dana održala još jedan koncert. I onda počinju zdravstveni problemi. Prvo mi je pao jedan prst na desnoj nozi. Lekari su tvrdili da će sve brzo proći. Ali nije, bivalo je sve teže. Bolest je uznapredovala, a dijagnoza je morbus neuroni motori. Stručnjaci kažu da se ne zna kako i zašto nastaje, pa mu onda i nema leka – govorila je Stojaković o uzrocima bolesti koja ju je vezala za invalidska kolica i naterala da odustane od koncerata i javnih nastupa. Vremenom nije više mogla da svira gitaru ni da peva, a imala je problema i sa govorom. Ipak, okružena instrumentima, tekstovima, slikarskim platnima i kistovima, snagu je i dalje pronalazila u umetnosti.

– Ne mogu više da sviram, ali često sanjam muziku. Živim celi život s njom i kao da imam koncerte dok spavam. Još mogu da je osetim, još mogu da je čujem – rekla je nedavno Stojaković.

U Japanu je provela 23 godine, a njene pesme živele su na prostoru bivše Jugoslavije iako ona nije.

– Zemljotres me je naterao da se vratim. Da je bilo drugačije, u Japanu bih ostala da se lečim. Ali mislila sam da će me ljudi zaboraviti dok nisam bila tu – kazala je u jednom intervjuu Stojaković.

Poslednjih godina njene kolege umetnici – pevači, glumci… održali su brojne humanitarne program čij je prihod bio namenjen njenom lečenju.

Rođena je 24. jula 1950. godine u Sarajevu u Bosni i Hercegovini. Studirala je Akademiju likovnih umetnosti u Sarajevu, a muzikom je počela da se bavi obrađujući sevdalinke i izvodeći poeziju Desanke Maksimović u novom muzičkom aranžmanu. NJene pesme poput „Sve smo mogli mi“, „Što te nema“, „Čekala sam“, „Ako me ikada nađeš“, „Ko zna reći“, „Šumi voda“, „Pamtiš li“… dirnule su milione srca širom sveta.

Voljena pesnikinja nesrećno zaljubljenih karijeru je započela u grupi Kombo 6, a prvi put je samostalno nastupila 1968. godine na festivalu Mladi pevaju proleću. Bila je prepoznatljiva po sviranju usne harmonike i akustične gitare. Nekoliko meseci kasnije njen ujak Vukašin Radulović, koji je bio trombonista, poveo je sa svojom grupom na koncerte po Nemačkoj i Norveškoj. Tamo je ostala pune tri godine svirajući mešavinu džeza, bluza i kantrija. Po povratku u Sarajevo započinje samostalnu karijeru objavivši snimak „Na ti“ koja je bila obrada „Čaje šukarije“. [youtube https://www.youtube.com/watch?v=X1hG3Yy-pwk]

Učestvovala je na nekoliko festivala u Jugoslaviji.

Sarađivala je sa brojnim sarajevskim muzičarima, poput Indeksa, Kemala Montena, Zdravka Čolića, Bijelog dugmeta… S Bregovićem je snimila pesmu „Čekala sam“, a često je izvodila i numeru „Ima neka tajna veza“ u akustičnoj verziji.

Radila je i muziku za dečje televizijske emisije, napisala je uvodnu temu 14. Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine. Zahvaljujući njenim unikatnim interpretacijama, dobila je poziv da učestvuje na festivalu Komunističke partije Japana. Nastupala je na napuštenom američkom aerodromu pred 300.000 posetilaca. Ubrzo je snimila i prvi album na japanskom jeziku „Ranka San“.

– Otišla sam tamo prvi put u leto 1984, nakon Zimskih olimpijskih igara, jer je jedna moja long-plej ploča sa obradama narodnih pesama izazvala interes japanskih muzičkih znalaca. Postala sam Japanka 1988. i ostala tamo 22 godine. Trebalo je mnogo hrabrosti da u četrdesetim krenem iz početka – kazala je pevačica i slikarka.

NJena interpretacija pesme Alekse Šantića „Što te nema“ uvrštena je među deset najljepših etno pesama u Evropi.

– „Što te nema“ je pesma koja se prima na svakom podneblju. LJudi na različitim stranama sveta su prepoznali emociju, kao da je njihova. Treba li da kažem da je vreme njenog nastajanja bilo i vreme neuzvraćene ljubavi? – objašnjavala je Stojaković.

Datum i mesto sahrane biće saopšteni naknadno.

Film „Jadranka“ na Beldoksu

U selekciju Međunarodnog dokumentarnog festivala Beldoks uvršten je film „Jadranka“ u režiji Branka Lazića. Biografski film o pevačici Jadranki Stojaković na programu je 13. maja u 19 sati u Dvorani kulturnog centra. Ovo ostvarenje o jugoslovenskoj i japanskoj pevačkoj zvezdi, slikarki, izbeglici, zbirka je fragmenta iz njenog života, ispričanih u bolesničkoj postelji tokom tri godine borbe sa neizlečivom bolešću.