Fudbal odavno nije samo atraktivna igra i laka zabava za široke narodne mase, on je već dugo i savršeno mesto za promociju različitih ideja i interesa, izduvni ventil frustriranim i nasilnim ljudima i nadasve rasprostranjen i unosan biznis, u kojem se obrću abnormalne svote novca. Upravo završen letnji prelazni rok u Evropi savršena je ilustracija industrijalizacije takozvane najvažnije sporedne stvari na svetu, jer su samo klubovi iz pet najjačih liga potrošili oko tri milijarde evra na transfere igrača.
Najšire ruke bili su prebogati azijski, američki i ruski vlasnici timova iz Premijer lige, ali i uprave iz nižeg ranga engleskog fudbalskog takmičenja – Čempionšipa, pa je na tom delu Ostrva, za dovođenje 317 igrača, potrošeno rekordnih milijardu i 167 miliona evra, od čega će dobar deo biti vraćen izdašnim premijama za učestvovanje u PRL i prodajom televizijskih prava. Najveći deo tih para otišao je iz kasa gradski rivali Mančester Sitija i junajteda (zajedno preko 350 miliona). Trener prvog Manuele Pelegrini dao je, recimo, vrtoglavih 204 miliona evra da na „Etihad“ dođu Kevin De Brujne (75), Rahim Sterling (62,5), Nikolas Otamendi (44,6), Fabian Delf (11,5)…
I u italijanskoj Seriji A se trošilo više nego inače, ukupno 576 miliona evra za 760 igrača. Najaktivniji je bio Milan, srpskog trenera Siniše Mihajlovića, sa 90 miliona evra uložene u angažovanje Bake, Romagnolija, Bertolačija, Luisa Adrijana… U moru novajlija priličan njih uzet je na pozajmicu s pravom otkupa posle završetka sezone, pa se tako Inter pojačao Jovetićem i Ljajićem, Juventus uzeo Kvadrada, Roma privolela Džeku i Salaha, a Milan na primer Balotelija.
Treća u ovom poretku je Primera, jer su Španci u poslednjih dva meseca uložili 573 miliona evra u potpise 236 fudbalera. Najviše Valensija, koja je izdvojila 142 miliona za Rodriga, Negreda, Abdenura, Gomesa… Pratio ju je Atletiko Madrid, sa 140 miliona za Džeksona Martineza, Stefana Savića, Fereiru Karaska, Vijeta… Šampion Barselona je i pored zabrane trgovine igračima kupila Ardu Turana i Aleksa Vidala (kupno 51 milion), koji će pravo debi ostvariti tek u januaru sledeće godine. Večiti rival kataloncima u borbi za titulu Real Madrid potrošio je „samo“ 80 miliona, pre svega na Matea Kovačića i Danila.
Nemačke klubove je rekonstrukcija ekipa koštala zbirno 411 miliona evra, za 236 novajlija. Prvak Bajern je bio predvodnik (85), pa su njegov dres obukli Artur Vidal, Daglas Košta, Kimiko, Koman… Bajer iz Lverkuzena (57) i Volfsburg (55) nisu takođe škrtarili pri pazaru. Najzad, u Ligi 1 utrošeno je 308 miliona evra, a u kupovini su prednjačili oni s najvećim budžetima – Pari Sen Žermen, koji je samo za Anhela Di Mariju izbrojao 63 miliona, i Monako (84), u čije redove su stigli Kavaljero, Traore, Lopes… Na šestom mestu najvećih trošadžija u poretku nacionalnih takmičenja Starog kontinenta nalazi se engleski Čempionšip (118 miliona evra), slede ga turska liga (85), portugalski šampionat (70) i tako redom.
Naravno, nije se samo davao već i uzimao novac za transfere. Najveću zaradu te vrste ovog leta ostvario je Monako (160), potom (121), Atletiko Madrid (104),
Mančester junajted (101), Volfsburg (96), Benfika (92) i Inter (90), a među top 10 „profitera“ završili su još Liverpul (88), Juventus (75) i Roma (72).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
