Svako poređenje pomalo je nezahvalno, naročito kada je reč o jednom od najboljih trenera svih vremena i čoveku koji je sa Evertonom napravio značajne stvari, ali u svojoj prvoj sezoni u Junajtedu ne uspeva da opravda veliko poverenje i preporuku od strane svog zemljaka.
Ser Aleks Ferguson učinio je od Mančestera vrhunski klub u svetskim okvirima, ostavivši svom nasledniku Dejvidu Mojesu u amanet titule, reputaciju i rejting tima. Iako obojica imaju škotsku crtu u karakteru, oličenu u tvrdoglavosti, utisak je da jedan od razloga ovosezonskog posrtanja „crvenih đavola“ na svim poljima jeste nedostatak autoriteta Dejvida Mojesa i nemogućnost nametanja bespogovorne discipline u svlačionici. Poslednjim porazom od Sanderlenda i ispadanjem iz Liga kupa Mančester junajted je na putu da zabeleži najslabije rezultate još od kraja osamdesetih godina prošlog veka. Ukoliko na kraju sezone ne bude uspeo da se plasira u Ligu šampiona, što iz trenutne perspektive deluje vraški teško, biće to prvi put otkad se najelitnije klupsko takmičenje igra u ovom formatu.
Mada je nasledio gotovo identičan šampionski sastav, nakon povlačenja Aleksa Fergusona, Mojes nikako nije uspevao da stvori fizionomiju tima niti adekvatan ambijent u svlačionici. Pojedini igrači su govorili da ni pripreme nisu urađene kako treba, te da su nedovoljno uigrani startovali u Premijer ligi. Možda je i to jedan od razloga brojnih povreda i to ključnih igrača, pogotovo u odbrani. Svi odreda: Ferdinand, Evans, Vidić, Džons, Smoling, Evra zatim Van Persi, Kerik bili su ili su trenutno van stroja zbog povreda. Deo krivice za slabe rezultate i lošu atmosferu snose i sami igrači. Pojedinci su pomislili da su odlaskom Fergusona postali važniji i bitniji od novog trenera, usuđujući se da uđu u konflikt sa njim.
Prvi je nezadovoljstvo izrazio Vejn Runi. Sati su delili engleskog reprezentativca od prelaska u Čelsi, već je bio viđen u plavom dresu, a mnogi smatraju da do transfera nije došlo samo zbog toga što se Ferguson založio da Runi ne napusti Old traford. Kada su porazi počeli da se ređaju kao na traci, a tim lagano klizi na tabeli Premijer lige, glas su podigli Patris Evra i Nemanja Vidić. Mojes je čak javno istakao da nikome mesto nije zagarantovano u prvoj postavi, pa ni srpskom igraču, čime je dodatno narušio ambijent, jer je opšte poznato da igrači ne vole javno kritikovanje. Kagava, pa čak i Van Persi nagovestili su moguće odlaske, dok su igrači sa najdužim stažom oštro zamerili Mojesu što je promenio čitav stručni štab, odrekavši se usluga ljudi koji su do tančina poznavali igrače, njihove navike, kao i dešavanja u klubu.
Prečeste neuspešne rotacije igrača, „krpljenje“ tima prouzrokovano povredama, nemogućnost pronalaženja adekvatne uloge pojedincima poput Felainija, na čijem je dovođenju iz Evertona lično insistirao, deo su razloga zbog kojih je Mančester junajted tek sedmi na tabeli Premijer lige, bez šanse da odbrani naslov šampiona. Ako je Mojesu za utehu ni Ferguson prve četiri godine na klupi Junajteda nije osvojio nijedan trofej, ali je pitanje da li će gazde „crvenih đavola“ imati toliko strpljenja.
Rešenje na sredini terena
Dovođenjem Huana Mate iz Čelsija za 40 miliona funti, čime je oboren klupski rekord kada je reč o transferima, Mančester junajted dobio je kreativca od nasušne važnosti. Time je indirektno Kagavi stavljeno do znanja da može da potraži novi klub. Mojes se nada da će sa Matom i oporavljenima Van Persijem i Runijem uspeti da se domogne Lige šampiona. Čelsi je ovim transferom zakrpio bar jednu rupu u budžetu s obzirom na to da je klub objavio višemilionske gubitke u 2013. godini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
