Čikago bogatstvom platio Jarića

Nakon povratka u Evropu gde je poslednje tri sezone proveo u Real Madridu i Sijeni, dok je poslednjih godinu dana pauzirao, Jarić je ovog leta, prema podacima prestižnog sajta ESPN-a, gde su navedena primanja svih igrača u sezoni 2012-13, potpisao jednogodišnji ugovor sa čuvenim Čikago Bulsima. Iznenađenje je u toliko veće, pošto će trideset četvorogodišnji plejmejker u tom periodu zaraditi neverovatnih 7.100.000 dolara. Skenirajući godišnja primanja svih igrača u NBA ligi može se doći do zaključka da je srpski košarkaš samo jedan od brojnih fenomena. Ako se sagleda minutaža, uloga u timu i učinak, deluje gotovo neverovatno da će jedan Brendon Bas, član prve petorke Boston Seltiksa ili Taš Gibson startni krilni-centar Čikaga, ove sezone zaraditi manje od srpskog košarkaša. Naravno, u NBA ligi postoje razna pravila, kao i razlike u godišnjim primanjima kod igrača koji imaju višegodišnje ugovore, ali je opet nejasno kako su gazde Bulsa procenile da Jarić u ovom trenutku vredi više od sedam miliona dolara.

– Meni taj podatak deluje neverovatno. Koliko sam upoznat sa dešavanjima u Čikagu, uzimajući u obzir i činjenicu da gazde kluba baš i nisu darežljive, ne mogu da poverujem da će Jarić ove sezone zaraditi toliki novac. Bulsi su angažovanjem Kirka Hajnriha potrošili veći deo para namenjen za potpisivanje starijih igrača, tako da mi sve to zvuči kao neka greška. Tim pre što Marko još uvek nije obezbedio mesto među 12 igrača. Trenutno je među 15 košarkaša i mislim da će se trener Tom Tibodo lomiti da li da njega ili Kirila Fesenka uvrsti među prvih 12 igrača – kao da je deo stručnog tima Čikaga obrazložio je Edin Avdić, možda i najbolji poznavalac NBA prilika na našim prostorima, situaciju u Bulsima.

Klupko vezano za ugovor srpskog košarkaša pokušao je da odmrsi i Srđan Radojević, košarkaški komentator i odličan poznavalac najkvalitetnije lige na svetu. On se nije posvetio isključivo ugovoru Marka Jarića, već je akcenat stavio na način na koji klubovi funkcionišu.

– Način i visina ugovora nisu identični, već se razlikuju među klubovima. Neki timovi preferiraju da im igrači sa višegodišnjim ugovorima svake sezone prime podjednaku sumu, dok je kod drugih ekipa potpuno drugačija slika. Za svakog igrača je zapravo najvažniji drugi ugovor. Nakon tog potpisa košarkaš postaje deo sistema, biva uključen u eventualne trejdove i ne bi trebalo da strahuje za nastavak karijere u NBA ligi. Količina zarade igrača takođe je usko vezana za seleri kep, odnosno budžet ekipe za jednu sezonu. On je jasno propisan pravilima Lige i ukoliko neki tim prekorači dozvoljeni nivo za svaki pređeni dolar plaća još jedan na ime poreza na luksuz – istakao je Srđan Radojević, jedan od najboljih poznavalaca NBA lige.

U najkvalitetnijoj ligi na svetu veoma se ceni igračko iskustvo. Tačno su propisana primanja igrača u zavisnosti od godina provedenih u Ligi. Naime, ukoliko je jedan košarkaš proveo šest sezona maksimalan iznos po takmičarskoj godini može iznositi devet miliona dolara. Gradacijom se dolazi do desetogodišnjeg iskustva i maksimalnog ugovora od 14 miliona dolara. Ovakvim propisom bili su uskraćeni mladi košarkaši vrhunskog potencijala tako da je 2011. godine uvedeno pravilo „Derik Rouz“ po kome svaki košarkaš koji je najmanje dva puta učestvovao na Ol-star vikendu ili je proglašen za MVP (najkorisnijeg igrača Lige), može potpisati ugovor u maksimalnom iznosu od 14 miliona dolara.

– Dobra je stvar što ruki igrači mogu potpisati trogodišnje ugovore čija je visina određena u zavisnosti od pozicije prilikom drafta. Postoje takođe i minimalni jednogodišnji ugovori, zatim desetodnevni, a ukoliko jedan igrač dva puta potpiše desetodnevni ugovor klub je dužan ili da ga nakon isteka otpusti ili da sa njim produži saradnju do kraja sezone. Jedan od oblika jeste i veteranski ugovor – pojasnio je situaciju barem delimično Srđan Radojević.

U NBA ligi postoje razni ugovori, oblici saradnje prilikom kojih se mogu „eskivirati“ visoki porezi, dok je pozicija igrača u vidu slobodnog agenta posebna priča. Teško je i razaznati sve pojedinosti oko novog ugovora ukoliko je neko slobodan agent, ali je osnovno pravilo da prethodni klub može parirati konkurentu u visini ponude, a da zainteresovani tim u razmaku od tri dana mora poslati konačnu ponudu kojom bi matirao ekipu za koju je do prošle sezone igrao navedeni igrač. To pravilo u osnovnim naznakama zove se „Bird pravilo“ i odnosi se na igrače koji su takozvani „slobodni agenti“.

Svi ovi parametri delimično mogu dati odgovor na pitanje vezano za visinu jednogodišnjeg ugovora Marka Jarića sa Čikago Bulsima. Ipak, ostaje nejasno kako njegov saigrač Kirk Hajnrih (takođe plejmejker), povratnik u sastav Bulsa, ove godine ima zagarantovanu platu 3.941.000 dolara, a pritom ima status reprezentativca SAD, Ol-star igrača i sigurno će kao košarkaš sa skoro decenijskim stažom u Ligi imati veću i značajniju ulogu od Jarića dok se Derik Rouz ne bude potpuno oporavio od teške povrede.

Primera, nalik Marku Jariću, zaista je mnogo. Rešenje se verovatno krije u brojnim varijantama i raznim vrstama ugovora koji su dozvoljeni propisima NBA lige. Zanimljivo je da se svake sezone dozvoljeni budžet (seleri kep) određuje na osnovu prihoda koje je Liga ostvarila prethodne takmičarske godine. Luksuzni porez je takođe određen propisima i ove sezone će iznositi 70.307.000 dolara, što znači da će svaki klub koji na plate igrača potroši više od navedene sume morati za svaki dolar da plati dodatni dolar na ime luksuznog poreza. Polovinu od stečenih prihoda na osnovu poreza liga će raspodeliti klubovima koji nisu probili seleri kep, a koji ove sezone iznosi 56 miliona dolara.

Paralela se može povući između Vladimira Radmanovića i Marka Jarića, ovosezonskih saigrača u Čikagu. Radmanović je u dosadašnjoj karijeri proveo 12 vezanih sezona u NBA ligi i za jednogodišnju saradnju u 32. godini života zaradiće u Bulsima 854.389 dolara, koliko iznosi minimalni veteranski ugovor. Njegov doprinos svim timovima za koje je nastupao veći je u odnosu na Jarićev, pritom ima znatno veće iskustvo i bolju poziciju u Ligi, a opet će zaraditi neuporedivo manje od zemljaka, što je ipak u suprotnosti sa zdravom logikom, bez obzira na brojna pravila i vrste ugovora u najkvalitetnijoj ligi na svetu. Izgleda da je taj drugi ugovor koji je Jarić potpisao sa Minesotom 2005. godine za izvanrednih i teško opisivih 40 miliona dolara za šest sezona pozicionirao srpskog pleja na košarkaškoj mapi SAD.