Tiketi između strasti i bolesti

Redovni posetioci kladionica od svoje strasti su napravili nauku, potkulturu, a oni koji su prešli granicu umerenog su „izgubili kompas“ i skliznuli u bolest zavisnosti. Dragan Koković, sociolog sporta, ističe da je problem što se sada u sportu može bukvalno kladiti na sve i svašta, što se stvorila neraskidiva veza između sporta i industrije klađenja, a sve preko leđa ljudi koji su do te mere ogrezli da su od praćenja rezultata napravili posao i važan deo svog života.

– Za razliku od nekadašnje sportske prognoze, čovek koji se kladi je subjekat i svoj tiket gleda kao nešto što je lično stvorio. Ljudsko biće je sklono riziku, ali kada se to dešava kroz sport slabije uočavamo problem. Praćenje rezultata je uzdignuto do te mere da se sada prati fudbal u nižerazrednim ligama i zemljama za koje smo jedva znali da postoje. Prati se zdravstveni bilten igrača, ekonomska situacije u zemljama, pa čak i porodičan život fudbalera kako bi se saznalo u kakvom raspoloženju izlaze na teren – napominje Koković.

Prema njegovim rečima, sprega sporta i industrije klađenja ostavila je traga i na sam sport, menjajući ga prema svojim potrebama. Zbog toga se dovodi u pitanje legalnost utakmica, čak i onih najvećih.

– Najdrastičniji primer je nošenje reklame kladionice na dresu. Neko će reći da klubovi treba od nečeg da žive, ali će se svako zapitati da li je recimo Real Madrid imao korist i potrebu da odigra neki sumnjivi rezultat zarad kladionice Bwin, čiji su logo nosili na dresu. Zato me čudi zbog čega FIFA i UEFA nisu zabranile da kladionice pomažu klubove skupocenim ugovorima. S druge strane, tu su tradicionalne „dojave“ u kojima se postavlja pitanje da li učestvuju poznavaoci prilika u klubu ili možda sami akteri – navodi Koković.

U prilog ovoj tvrdnji govori podatak da je ugovor Reala i Bwin bio „težak“ 23 miliona evra, odnosno peta najskuplja reklama na dresovima u svetu. Od naredne sezone na grudima igrača „kraljevskog kluba“ stajaće natpis „Fly Emirates“ vredan između 24 i 26 miliona dolara, dok će Bwin ostati kao sporedni sponzor. Bwin natpis stajao je i na dresovima Milana, kao i Minhena 1860. Zanimljiv je i primer Verdera kojem je na dresu u sezoni 2006./2007. stajao natpis Bwin, ali je regionalna vlada zabranila nošenje reklame za internet kladionicu jer je ona okarakterisana kao ilegalna u Nemačkoj. Francuski Lion je na dresovima imao logo kladionice „Clic“. Međutim, brojni velikani svetskog fudbala su imali ili imaju sponzorske ugovore sa kladionicama, iako natpis ne stoji sa prednje strane dresa. Tako su saradnju sa kladionicama imali Mančester junajted, Bajern, Barselona, Juventus, Štutgart, Sent Pauli, ali i krovne sportske organizacije poput FIBA, Evrolige u košarci i Moto GP šampionata.

Kada je u pitanju nameštanje utakmica, brojne afere potresale su međunarodni fudbal i to od Dalekog Istoka, do naše zemlje, sa sve mečevima Lige šampiona. Tako je Europol tvrdio da je poslednjih godina namešteno skoro 700 utakmica, od kojih neke u najjačim ligama i Ligi šampiona, odnosno meč između Liverpula i Debrecina. Potencijalna nameštanja u sportu prati i firma Sportradar koja od 2005. godišnje u Evropi oko 300 utakmica okarakteriše veoma sumnjivim.

Zoran Puhač, koordinator Udruženja priređivača igara na sreću Srbije, naglašava da je zbog prirode posla kladionicama najviše u interesu regularnost sportskih događaja. Kako objašnjava, kada se sportski događaji nameštaju to se pretežno radi da bi se uzeo novac od sportskih kladionica.

– Zbog toga su kretanja u ponudi sportskih kladionica jedan od prvih signala potencijalnih neregularnosti u sportu. Poznato je da sve svetske kladionice „skidaju“ iz ponude mečeve u kojima se detektuju sumnjiva ulaganja, a prisutni su i slučajevi trajnijeg „brisanja“ iz ponude čitavih takmičenja u kojima se sumnja na neregularnost. Tu činjenicu su pre više godina uočili i stručnjaci iz UEFA i zato su uspostavili saradnju sa velikim kompanijama za igre na sreću, a imaju i posebnu agenciju koja prati kretanja u ponudi i detektuje potencijalno sumnjive mečeve – kaže Puhač.

Iz istog razloga Udruženje, koje čine renomirane domaće kompanije i kladionice, uspostavilo je saradnju sa Fudbalskim savezom Srbije i komesarom za bezbednost. Kroz tu saradnju su načelno definisani kanali komunikacije i način razmene informacija, a u cilju preventivnog delovanja na sprečavanju neregularnosti.

– Kompanije koje se bave organizacijom igara na sreću, svoj posao jednim delom baziraju na sportskim rezultatima. Istovremeno, prisutna je i povratna sprega jer kroz svoju ponudu, te kompanije afirmišu sport i povećavaju interesovanje za sportske događaje, što ima direktan pozitivan promotivan i marketinški uticaj na razvoj sporta. Kompanije koje se bave organizacijom igara na sreću veoma često su sponzori renomiranih sportskih klubova, ali i znatnim donacijama pomažu razvoj baznog i neprofitnog sporta – zaključuje Puhač kao odgovor na tezu da sponzorstva kladionica loše utiču na sport i društvo.

Od škole 200 metara

Propisana udaljenost kladionice od škole bila je 150 metara, ali su gradske vlasti bar u Beogradu sredinom 2010. pokrenule inicijativu da se ona poveća za dodatnih 50 metara. Tada je 130 direktora škola samo u prestonici prijavilo da se u neposrednoj blizini ovih obrazovnih ustanova nalazi kockarnica.

„Iz keca u dvojku“

Žargon koji se koristi u svakodnevnom životu kladionica i kladioničara dostigao je nivo posebnog potkulturalnog jezika, smatra sociolog sporta Dragan Koković. Tako se u kladionicama, ali sve češće i mimo njih, mogu čuti „prelazi“, „fiksevi“, „mostovi“, kao i „iz keca u dvojku“ koji se reklamama odomaćio do te mere u životu da se koristi i u prilikama koje nemaju direktne veze sa sportom.

Mr sc. dr Snežana Alčaz, psihijatrica, rukovoditeljka Dnevne bolnice u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, ističe da se kocka 80 odsto svetske populacije

Zavisnost klađenja uništava živote

Koliko je reklamiranje kladionica u sportu opasno po gledaoce?

– Kada neko ko voli sport gleda utakmicu, oseća zadovoljstvo i uzbuđenje. Ako mu se u tom trenutku plasira neka reklama, u ovom slučaju kladionice, biće prijemčiviji, spremniji da je prihvati. Reklamiranje kladionica u sportu je, takođe, opasno jer dolazi do neke vrste uslovljavanja. Ovakvim reklamiranjem se mladim ljudima šalje poruka da su te dve stvari neraskidivo povezane. Tako se pri gledanju sporta zbog stvorene asocijacije može javiti želja za klađenjem. Naravno, naročito je opasno za osobe koje imaju problem patološkog kockanja i pokušavaju da se izleče, a ne žele da prestanu da gledaju utakmice.

U kojoj meri je zavisnost od kockanja opasno i da li se i po čemu zavisnosti u Srbiji razlikuju od EU?

– Zavisnost od kockanja je opasna jer je kao i druge zavisnosti hronična recidivantna bolest što znači da traje dugo i da se periodi prestanka i ponovnog započinjanja kockanja obično smenjuju više puta tokom života, sa tim da su periodi nekockanja sve kraći. Ukoliko se ne leči dovodi do ozbiljnih posledica – depresije, samoubistava, finansijske propasti, raspadanja braka i porodice, gubitka posla, problema sa zakonom.

 Da li je u poslednjih nekoliko godina u porastu zavisnost od kockanja?

– Kockanje je u ekspanziji u celom svetu. Povremeno se kocka oko 80 odsto svetske populacije. Na ekspanziju kockanja, u svetu i kod nas, uticalo je povećanje ponude, odnosno, legalizacija kocke, dostupnost mašina za kockanje, organizovanje lutrija i tombola, mogućnost klađenja na sportske utakmice u zemlji i inostranstvu, onlajn kockanje, veća socijalna tolerancija kockanja i agresivno reklamiranje. U Srbiji, pored povećanja ponude, postoji i značajno povećanje potražnje, kao i u drugim zemljama koje su godinama u tranziciji i – krizi. Stopa nezaposlenosti je visoka, standard je nizak. Mnogi nemaju nade da redovnim radom mogu bitno da promene svoj ekonomski status, da kupe stan, kola, odu na letovanje. I onda pokušavaju ono što im se kroz reklame plasira: da ulože malo i da se brzo obogate. Naravno, reklame ne kažu da je verovatnoća dobitka zanemarljivo mala – objašnjava mr sc. dr Snežana Alčaz.