Od Savskog pristaništa do Kalemegdana

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Direkcija za građevinsko zemljište, investitor pasarele za koju je potrebno oko milion evra, raspisaće tender za izvođača radova u maju, a ona će biti izgrađena do kraja 2016.

Pešačku pasarelu sa neobičnom skulpturom, koju su pre osam godina osmislili vajar Mrđan Bajić i njegov britanski kolega Ričard Dikon, grad je odabrao prošlog leta kao rešenje koje „neće napasti tvrđavu i zakloniti njene lepote“.

Izrada glavnog projekta počinje zahvaljujući donaciji Saobraćajnog instituta CIP.

“ CIP će u saradnji sa autorima i arhitektom Branislavom Mitrovićem uraditi tehničku dokumentaciju. Projekat će imati dodatak u odnosu na prvobitnu Bajićevu i Dikonovu zamisao, a to je veza pasarele i parkinga kod Beton hale, koji nije postojao kada je nastalo njihovo rešenje “ tvrdi Folić.

Time će se ostvariti višedecenijska želja da turisti koji rekom dođu u Beograd ne preskaču šine i probijaju se kroz saobraćajem opterećenu Karađorđevu ulicu i Bulevar vojvode Bojovića kako bi otkrili čari Beograda. Oni će direktno sa broda brzo i bezbedno stizati do Knez Mihailove ulice i pešačkih zona u centru koje Folić najavljuje.

“ Dva velika umetnika sada konačno prave skulpturu čija vrednost nije samo umetnička nego i upotrebna. Moja uloga u tom projektu je da kao arhitekta nađem dobru korelaciju između umetničkog i inženjerskog, kako bi Beograđani i svi njihovi gosti koji dolaze rekom imali direktnu vezu sa tvrđavom i Knez Mihailovom ulicom “ ističe Mitrović.

Rešenje koje ne zaklanja tvrđavu

Jedan od argumenata protiv spiralnog objekta, projekta japanskog arhitekte Soua Fudžimota, koji je pre pet godina pobedio na međunarodnom konkursu za „Centar na vodi“, bila je cena budućeg projekta, čija bi izgradnja koštala 25,7 miliona evra. Međutim, za stručnu javnost bilo je sporno i to što bi to rešenje zaklonilo pogled na tvrđavu. Branislav Redžić sa svojim idejnim rešenjem je sa Fudžimotom podelio prvu nagradu, i obojici je pripalo do 25.000 evra. Ipak, krajem maja prošle godine, na Desetoj beogradskoj nedelji arhitekture, izbor je ipak pao na Bajića i Dikona, kojima je u arhitektonskom oblikovanju mosta pomogao i akademik Branislav Mitrović.