Na Paliću je završena izgradnja trase kanalizacije južnog dela banjskog kompleksa Palić, a vrednost investicije koja treba da obezbedi ovu kanalizacionu mrežu od 407 metara je 7,24 miliona dinara. Time će se realizovati i celokupan projekat izgradnje kanalizacije ovog dela Palića, a nastavak koji treba da usledi je izgradnja kanalizacione mreže u Vikend naselju.
Deluje neverovatno, ali Palić, iako ugledno turističko naselje, do skoro nije imao izgrađenu kanalizacionu mrežu. Aktivnosti koje lokalna vlast preduzima na tom planu ne rešavaju samo taj komunalni problem – reč je o mnogo značajnijem efektu, jer od tog projekta direktno zavisi i stanje jezera, koje je proglašeno gotovo mrtvim. Jezerska voda je, naime, već nekoliko godina zagađena, a u poslednje dve-tri nije bila pogodna čak ni za kupanje, dok je na dnu jezera nataložen mulj koji nanosi ogromnu štetu jezerskoj flori i fauni.
To je i razlog što se već godinama govori o revitalizaciji Palićkog jezera i prave planovi o konkretnim potezima. Jednim od najvažnijih koraka u tome smatra se uklanjanje visokog taloga mulja, te je i Institut Jaroslav Cerni angažovan na tome. Razlozi zbog kojeg taj pripremni deo traje već godinama prilično su složeni, ne uvek i opravdani, i očito je da će se još čekati na početak izmuljavanja. No, da li je to pravi put i najefikasniji način da se jezero oživi i vrati Palićanima i svim turistima koji su rado svraćali u ovo lepo panonsko letovalište.
– Izmuljavanje je veoma važan korak u procesu sanacije jezera, kojem zaista treba ozbiljna terapija, ali nije i jedini – kaže Mišel Roman, stručnjak za hidrologiju, koji je na Palić došao preko nemačkog GIZ programa kako bi pomogao u ovom izuzetno važnom, ali i složenom projektu.
– Raditi samo izmuljavanje, što je zaista neophodno jer je mulj visok 1,2 metra, nije definitivno rešavanje problema Palićkog jezera jer je mulj posledica zagađivanja jezera, a ne uzrok. To bi, recimo, bilo kao da menjate parket u kući koji je uništen zato što vam krov prokišnjava, a da krov ne popravljate. Moraju se, naime, uraditi i mnogi drugi poslovi kako bi kompletna sanacija jezera bila uspešna i dugotrajna. Treba pre svega ukloniti i sprečiti mnoge zagađivače jezera. Sve otpadne vode su, recimo, decenijama odlagane u jezero i zato je jedan od prvih koraka izgradnja prečistača za te otpadne vode. Subotica je to uradila i trenutno ovaj nedavno izgrađen prečistač veoma dobro funkcioniše – objašnjava Roman.
Drugi korak bi bilo kanalisanje svih drugih izvora otpadnih voda, to jest, uvesti kanalizaciju tamo gde je nema i tako sprečiti disfuzno ulivanje raznih nečistih voda i nutritijenata u jezero. Tu spadaju između ostalog i zagađivači iz okolnih njiva i bašta, koji pre svega sadrže natrijum i fosfor. U tom smislu potrebno je oko jezera načiniti zaštitni pojas između oranica, koje se trenutno naslanjaju na jezero, i samog jezera, neku vrstu tampon zone, kako otpadne vode ne bi direktno oticale u jezero.
Takav postupak u više faza, koji se inače primenjuje u mnogim evropskim zemljama, svakako će više i koštati, ali ukoliko se on ne sprovede kako treba, ponovno suočavanje sa problemom zagađenosti jezera biće još skuplje.
Paket zaštite
Taj „paket zaštite“ obuhvata i edukaciju poljoprivrednika da bi ono mogli što efikasnije i bezbednije koristiti hemikalije. Nadalje, za brojne vikendice i salaše oko jezera trebalo bi uvesti biološke prečistače, jer i njihove otpadne vode ulaze u jezero. I tek nakon tih koraka izmuljavanje bi imalo puni efekat i donelo dugoročni rezultat. Ukoliko se, pak, krene sa tim, bez navedenih priprema, Subotica bi se kroz deceniju-dve ponovo suočila sa mrtvim jezerom – kaže Mišel Roman.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
