Sirijski predsednik Bašar al Asad pristao je na vanredne parlamentarne izbore i podelu nekih ovlašćenja s protivnicima, što je ustupak koji će možda omogućiti formiranje šire koalicije protiv Islamske države, rekao je juče ruski predsednik Vladimir Putin novinarima u Vladivostoku.
On je naglasio da će Rusija u tom slučaju razmotriti da se pridruži koaliciji, kao i da je on već razgovarao o tom pitanju s predsednikom SAD Barakom Obamom, turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i egipatskim predsednikom Abdelom-Fatahom el Sisijem, prenosi Blumberg. Rusija je pokrenula inicijativu za formiranje šire koalicije protiv Islamske države, koja bi uključivala i Asada, čemu se protive SAD i Evropa.
„Postoji opšte shvatanje da zajednički napori u borbi protiv terorizma treba da idu ruku pod ruku s političkim procesom u Siriji“, rekao je Putin. Asad se „s tim slaže“, a pristao je i na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, kao i da uključi „zdravu opoziciju“ u Vladu, kazao je ruski predsednik, inače Asadov glavni saveznik, primećuje američka agencija.
U Siriji besni rat od 2011. u kojem više struja nastoji da zbaci Asada s vlasti. Taj konflikt je postao najveća humanitarna i ekonomska katastrofa na Bliskom istoku u poslednjih 25 godina, budući da je rezultirao raseljavanjem najmanje deset miliona ljudi i doprineo usponu ekstremističke organizacije Islamska država, koja sada drži pod kontrolom veći deo teritorije Sirije i Iraka.
„Previše je rano“ da govorimo o vojnoj akciji Rusije u Siriji, mada „razmatramo različite opcije“, rekao je Putin i dodao da Rusija aktivno pomaže Asadovu vladu, tako što njenim snagama obezbeđuje oružje i vojnu obuku. Putinove izjave su usledile nakon što su objavljeni izveštaji u kojima se tvrdi da Rusija jača svoje vojno prisustvo u Siriji. Ruske trupe se bore zajedno sa Asadovim snagama, tvrdi Blumberg, a ove nedelje su objavljene fotografije aviona i dronova, za koje se tvrdi da pripadaju Rusiji. Međutim, rusko ministarstvo odbrane je u izdanju britanskog Telegrafa od 2. septembra negiralo da Rusija učestvuje u bilo kakvoj direktnoj vojnoj intervenciji.
Putin je u Vladivostoku naglasio da Rusija trenutno ne planira da pošalje borbene avione u Siriju, ali će održati „konsultacije“ sa sirijskom vladom i regionalnim silama.
Irina Cvjagelskaja, viša saradnica Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka u Moskvi, ocenjuje da Putinovi komentari ukazuju da on u ovoj fazi nije spreman da prihvati zahteve SAD i Evrope za Asadov odlazak s vlasti. Ali čak i u tom slučaju, naglasila je, Rusija neće večno štititi Asada.
U planu UN za rešenje krize u Siriji se zahteva da Asad ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, a da se vlast prebaci na prelaznu vladu koja će uključivati opoziciju, izvestio je ove nedelje list Al Hajat sa sedištem u Londonu. Sirijski ministar za nacionalno pomirenje Ali Hajdar rekao je nedavno da između ruskih diplomatskih napora i plana UN postoji „veliko razmimoilaženje“.
Raskomadana zemlja
Sami Nader, direktor Instituta za strateška pitanja Levant sa sedištem u Bejrutu, ocenjuje da održavanje vanrednih parlamentarnih izbora u Siriji trenutno nije izvodljivo jer Asad drži pod kontrolom samo deo zemlje, te bi izborna utakmica služila samo da učvrsti vlast u tim područjima. „Kako možete organizovati poštene izbore u zemlji koja je raskomadana ratom, u kojoj nije bezbedno, gde nema poštenog izbornog zakona ili sloboda?“ Na izborima koji bi se sada održali mogli bi da se kandiduju samo „oni koji žive u područjima pod kontrolom režima i pripadnici opozicije koje taj režim toleriše“, rekao je Nader.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
