-Poznato je da su građani SAD među najreligioznijim na svetu, i da predsednički kandidati ne bi trebalo da zanemare tu činjenicu ako žele dobar rezultat na izborima. Istraživanja potvrđuju pretpostavku da neko ko nije vernik ne može biti izabran na funkciju predsednika SAD, te da se ateizam smatra za jednu od najznačajnijih otežavajućih okolnosti za kandidate. Pored toga, do sada je samo jedan američki predsednik, Džon F. Kenedi, bio rimokatolik, dok su svi ostali bili protestanti. Naravno da religija nije najznačajniji faktor američkih izbora, ali svakako zavređuje posebnu pažnju akademske javnosti, kaže za Danas Marko Veković, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
On je pokrenuo studentsku monitoring grupu „Faith Matters – uloga religije u američkim predsedničkim izborima 2016“, u okviru predmeta „Politikologija religije“. Dejana Radojević, članica ove grupe, podseća da je religija od samog osnivanja SAD-a bila veoma značajan činilac: „Njen značaj se primećuje i u Ustavu ove zemlje, gde je sloboda veroispovesti među prvim slobodama koje ovaj akt garantuje. Takvo stanje prouzrokovano je i postojanjem velikog broja različitih verskih zajednica koje su naseljavale ovaj prostor, a koje su uglavnom bile proterane iz Evrope upravo zbog svoje vere. Tako je verski pluralizam postao jedan od stubova moderne američke države“.
„Oko republikanaca se najčešće grupišu evangelisti, protestanti, za koje bi se moglo reći da su najreligiozniji i konzervativni. Kampanje republikanskih kandidata na primarnim izborima, Teda Kruza i Marka Rubia, a naročito Karsona, koji su se u svojim govorima itekako pozivali na Boga i religiju, pružile su nam jasnu sliku o tome šta je okosnica njihovog političkog programa“, kaže ona. Oko Demokratske stranke, kaže Dejan Blagić, češće se grupišu katolici, kojih posle evangelista ima najviše, crni protestanti, takođe deo umerenih protestanata, kao i Jevreji, budisti, muslimani i ostale verske grupe. Na američkoj političkoj sceni trenutno postoji asimetrično oslanjanje na religiju, navodi Strahinja Subotić: „Pitanje religioznosti skoro uopšte nije zastupljeno u Demokratskoj partiji. Hilari Klinton kao hrišćanka, i Sanders kao Jevrejin, retko su se pozivali na religiju. Mada, ta mogućnost se ne isključuje prilikom direktnog sukoba na nacionalnom nivou protiv republikanskog kandidata“. Kada je reč o republikancima, prvobitni favorit Džeb Buš, smatrao je da treba primati samo hrišćanske izbeglice iz Sirije. Ben Karson, koji stavlja svoju religioznost u prvi plan, izjavio je kako musliman ne može biti predsednik. Na pitanje kako religija konkretno utiče na izbore, Katarina Bakalić ističe da se uticaj najbolje vidi kada se spominju pitanja poput abortusa, homoseksualnosti, istopolnih brakova, veličine države, socijalne uloge države, kao i pogledi na teoriju evolucije u koju mnogo građana SAD ne veruje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
