– Širom Ukrajine juče su održane komemoracije kojima je obeležena 30 godišnjica nuklearne katastrofe u Černobilju. Sirene su se oglasile u istom trenutku kada je u prvim časovima 26. aprila 1986. odjeknula prva eksplozija u černobiljskom reaktoru. Katastrofa u nekadašnjoj sovjetskoj nuklearnoj elektrani najgora je u dosadašnjoj istoriji.
P { text-indent: 2.5cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
U nekontrolisanoj reakciji raznet je krov, a oblak radioaktivnih materijala nadvio se, osim nad Ukrajinom, i nad drugim delovima bivšeg Sovjetskog Saveza, uključujući Rusiju i Belorusiju, i nad zemljama Severne Evrope. Rodbina stradalih juče je palila sveće u nekoliko crkava, između ostalih i u Slavutiću, mestu koje je osnovano posle katastrofe gde su se naselili radnici koji su živeli blizu elektrane. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko položio je venac i učestvovao u odavanju pošte poginulima u Kijevu, pre nego što se uputio na komemoraciju u elektrani, blizu granice sa Belorusijom, prenosi Bi-Bi-Si.
Porošenko se ni ovom prilikom nije uzdržao od govora o „ruskoj agresiji“, rekavši da je černobiljska katastrofa bilo najveće iskušenje za Ukrajinu u periodu između nemačke okupacije i nedavnih oružanih sukoba.
„U vreme kada nam još trebaju ogromni resursi da prebrodimo posledice nesreće u Černobilju, kada nam treba novac za socijalna davanja vatrogascima i žrtvama, mi moramo da gotovo petinu budžeta trošimo na odbranu i bezbednost“, rekao je Porošenko.
Vasilj Markin, koji je radio u Černobilju u vreme katastrofe, bio je na ponoćnom bdeniju u Slavutiću. „Ova tragedija će nas pratiti do kraja života. Nikako neću moći da je zaboravim“, prenosi njegove reči britanski servis.
Te 1986. godine 10 dana se radijacija širila iz jednog od černobiljskih reaktora, kontaminirano je 200.000 kvadratnih kilometara (od toga 71 odsto u Belorusiji, Ukrajini i Rusiji), evakuisano je 250.000 ljudi. Poginula je 31 osoba, ali su još hiljade umrle od posledica radijacije. Oko nekadašnje nuklearke i danas postoji zabranjena zona prečnika 30 kilometara.
Neki bivši stanovnici vratili su se u oblast koja je sada napuštena i zarasla, uoči godišnjice. „Jedva sam našla svoj stan, mislim – to je sada šuma, drveće raste kroz trotoare, na krovovima. Sve sobe su prazne, nema stakla na prozorima i sve je uništeno“, rekla je Rojtersu Zoja Perevožčenko (66) koja je živela u Pripjatu, gradu koji je bio nastanjen černobiljskim radnicima koji su ga napustili posle nesreće u nuklearci.
Nivoi radioaktivnosti i dalje su visoki u okolini. Stručnjaci upozoravaju da se mnoge bebe u beloruskom regionu blizu granice s Ukrajinom rađaju sa ozbiljnim deformitetima, dok neuobičajeno veliki broj ljudi boluje od retkih oblika raka. Donatori iz raznih krajeva sveta obećali su u ponedeljak 87,5 miliona evra za izgradnju podzemnog skladišta nuklearnog otpada. Ukrajini će biti potrebno još 10 miliona evra da završi taj projekat. Ovaj posao započeo je 2010 – treba da se napravi „sarkofag“ od 25.000 tona, vredan 2,1 milijarde evra, u kojem bi se zapečatilo oko 200 tona uranijuma koji je ostao u reaktoru. Stručnjaci se pribojavaju da bi se nove količine radioaktivnog materijala mogle raspršiti u atmosferu ako se delovi starog reaktora uruše.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
