Rusija je za mene imperijalistička sila koja nastoji da uspostavi kontrolu u svom susedstvu, ali medijska situacija u Rusiji nije kao u vreme hladnog rata – nezavisni mediji postoje i funkcionišu bez obzira na to što se 90 odsto Rusa informiše preko državnih servisa koji govore da u Ukrajini vladaju fašističke horde – rekao je juče na konferenciji Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO) u Skoplju Kristijan Mir, izvršni direktor organizacije Reporteri bez granice Nemačka.
Mir je na panelu naslovljenom „Istina umire prva – lekcije iz medijskog rata u Ukrajini“ rekao i da problemi slobode medija postoje i u Rusiji i u Ukrajini na šta je burno reagovao Roman Skripin, šef ukrajinske Hromadske televizije, rekavši da su „ukrajinski mediji objektivni jer ih ne kontroliše vlada“. „Ovde treba da pričamo o agresiji Rusije na Ukrajinu. Samo Rusija vodi medijski rat protiv Ukrajine. Da, zabranjeni su ruski mediji u Ukrajini zato što šire propagandu. Da li biste vi deci dali otrovnu vodu“, insistirao je Skripin.
Upitan da li, pošto tvrdi da u Rusiji nema nezavisnih medija, smatra da Novaja Gazeta, čiji je jedan od vlasnika Mihail Gorbačov, nije nezavisna, kao ni kolumnistkinja Julija Latinjina poznata po oštrim kritikama na račun Kremlja, Skripin je odgovorio da je stepen njihove nezavisnosti upitan.
„Ruski mediji šire propagandu, dok se u Ukrajini odvija civilizacijski proces unapređenja medijskih sloboda“, rekao je Skripin koji je i predsednik Ukrajinskog udruženja nezavisnih medija.
Ivan Rodionov, urednik agencije ruptly.tv, berlinske ćerke firme televizije Russia Today (RT), posvedočio je da je novinarki te kuće policija u Lavovu, na zapadu Ukrajine, zaplenila opremu i potom je proterala iz zemlje, dok je Denis Kazanski, ukrajinski novinar iz Donjecka, rekao da separatisti u tom gradu u sklopu „čišćenja medijskog pejzaža“, nisu dozvolili ukrajinskim novinarima da izveštavaju.
Bivši predsednik Slovenije Danilo Turk rekao je da su mnoge današnje krize, uključujući i ukrajinsku, mogle biti sprečene ali je „problem u globalnom sistemu“. Ukrajina, prema njegovim rečima, ima potencijal da bude „globalni most“, ali joj treba podrška.
Turk je pohvalio Švajcarsku zbog uspeha postignutih tokom njenog ovogodišnjeg predsedavanja OEBS-u kada je reč o Ukrajini, preciziravši da su u maju u toj zemlji sprovedeni izbori i da je u septembru postignuto primirje. Naslednik Švajcarske na mestu predsedavajućeg 2015 – a to je Srbija – ima dobru osnovu da nastavi da pruža doprinos umirivanju krize, zaključio je Turk.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
