Na brdu s pogledom na turski grad Gaziantep lanseri raketa „patriot“ čuvaju stražu pod komadom i kontrolom NATO. To je samo jedna od šest baterija „patriot“ iz tri države-članice Alijanse – Nemačke, Holandije i Sjedinjenih Država – koje štite milione ljudi duž turske jugoistočne granice sa Sirijom. Raspoređivanje lansera raketa ukazuje na nepokolebljivu posvećenost NATO ispunjenju svog suštinskog zadatka – očuvanju bezbednosti država-članica. To takođe pokazuje da kada izbije kriza, ne postoji zamena za efikasno zastrašivanje i odbranu.
Takoreći svaki dan donosi nove dokaze da se „luk krize“, od terorizma i širenja oružja do sajber-napada i piratstva, širi s Bliskog istoka i Sahela na centralnu Aziju. Te opasnosti neće nestati dok NATO članice budu usredsređene na popravljanje svojih finansija. Činjenica je da naš način život počiva na bezbednosti i sigurnosti, bez kojih investicije nestaju, radna mesta propadaju, a ekonomije se smanjuju.
U ova teška ekonomska vremena svi imamo jaku svest da je bezbednost veoma skupa. Ali ne smemo zaboraviti da je cena nebezbednosti neprihvatljiva. Odbrana je naša suštinska politika osiguranja u složenom i nepredvidljivom svetu.
Konflikti donose ogromne ljudske gubitke, dok je ponovno uspostavljanje mira i pružanje podrške za obnovu izuzetno skupo. Tako, na primer, ukupni troškovi balkanskih ratova iz 1990-ih procenjeni su na 150 milijardi dolara. NATO danas i dalje održava bezbedno okruženje za celokupan narod na Kosovu i pomaže napredak celog regiona na putu avroatlantskih integracija.
Još jedan primer je piratstvo, koje može da ugrožava glavne trgovinske i energetske rute. Ukupni troškovi piratstva u vodama Somalije 2011. procenjeni su na sedam milijardi dolara. Međutim, zahvaljujući zajedničkim međunarodnim naporima, uključujući NATO brodove, broj slučajeva napada pirata naglo je opao. Iako je situacija i dalje neizvesna, napadi pirata u vodama Roga Afrike na trgovačke brodove su u poslednjih osam meseci neuspešni.
I na kraju, videli smo da nisu samo veb-sajtovi preplavljeni sajber napadima, već da su njihove mete čitave zemlje, kao što je bila NATO saveznica Estonija 2007. Na udaru se našla predsednička administracija, parlament, ministarstva, političke partije, novinarske organizacije, banke i komunikacione kompanije. Zapravo je bilo napadnuto sve na čemu počiva moderna demokratija i ekonomija zasnovana na znanju. Danas, kao deo konstantnih napora da se unapredi bezbednost mreža naših članica, u Talinu je smešten centar za odbranu od sajber-napada.
Ovi primeri pokazuju da tvrda i meka moć čine jedan paket. Da bismo bili efikasni, potrebna nam je i jedna i druga. Kada se hvatamo u koštac s međunarodnim bezbednosnim izazovima, diplomatija i dalje predstavlja glavno oružje; ali, investiranjem u odbranu možemo da potkrepimo svoje izjave vojnom snagom i poboljšamo šanse da uspešno odgovorimo na izazove. To je takođe investicija u naše najinventivnije i tehnološki najnaprednije industrije.
Zapravo, programi za istraživanje koje predvode industrije odbrane već su nam izmenili živote, pošto su nam dali mlazni motor, internet i satelitsku navigaciju. Od tehnologije za vojni nadzor iz vazduha civili bi mogli da imaju ogromne koristi u budućnosti – na primer, kao pomoć za kontrolu saobraćaja i smanjenje gužve na putevima i prilikom angažovanja spasilačkih ekipa i obezbeđivanja humanitarne pomoći.
Ekspertizu u sektoru odbrane gradile su generacije. Kao svaka druga industrija visoke tehnologije, ona se stalno razvija. Ako troškove na odbranu smanjimo previše i predugo, žrtvovaćemo teško stečenu ekspertizu, koju nećemo moći brzo da obnovimo u trenutku kada nam je to najpotrebnije.
Jaka odbrana takođe pomaže da se obezbede garancije da se koristi od odbrane dele među državama. Sam NATO predstavlja otelotvorenje tog cilja. Naših 28 saveznika su bezbedniji zajedno. Osim što im to pomaže da efikasnije brane sopstvene interese, takođe im omogućava mnogo aktivniju ulogu u međunarodnom kriznom upravljanju, kao što je bila zaštita civila u Libiji 2011.
Stoga je investicija u odbranu takođe investicija i u bezbednost i stabilnost, u diplomatiju i saradnju i u tehnologiju i inovaciju. To je investicija u bezbedniju i prosperitetniju budućnost za naše zemlje i ostatak sveta.
Iako su budžeti za odbranu u ovo doba štednji na udaru, od suštinske je važnosti da članice NATO održe troškove odbrane i budu spremne da ih povećaju kada im se oporavi ekonomija. Odluke koje danas donosimo kada je reč o odbrani imaće ogroman uticaj na bezbednost naše dece sutra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
