Kongresmeni otkazali poslušnost šefu

Ideja vodilja te inicijative bila je kombinacija da se ova politički eksplozivna tema vrati u javnost početkom sledeće godine. Konkretno: kad bude počela da se zahuktava kampanja za novembarske izbore – i time ugroze kako Obamine šanse za još jedan mandata u Beloj kući, tako i perspektiva njegove Demokratske partije da održi svoju sadašnju solidnu većinu u Senatu. Što se cifara tiče, Bejnerov plan predvideo je da se u predloženom periodu poveća za nekih 900 milijardi dolara dozvoljeni nivo maksimalnog zaduživanja SAD (dosad se već stiglo do 14.300 milijardi). Kao i da se, istovremeno, administrativno obezbedi u istom iznosu smanjenje sadašnjih budžetskih rashoda. S druge strane, potpuno je bila ignorisana Obamina inicijativa za korekciju izuzetno niske osnovice na primanja one kategorije Amerikanaca koji godišnje zarađuju više od četvrt miliona dolara (negde oko jedan procenat stanovništva).

Za grupu novoizabranih republikanskih kongresmena iz tzv. „pokreta čajanka“, međutim, ni taj predlog nije bio dovoljno radikalan. Njih devedesetak otkazalo je u četvrtak poslušnost svom partijskom šefu u Predstavničkom domu. Bejnera je to nateralo da odustane od najavljenog stavljanja na glasanje tog predloga novog glasanja – i da od juče ujutru nastavi „uvrtanje ruku“ nekoliko desetina svojih najkonzervativnijih partijskih drugova, koji mu u međuvremenu uveliko šalju medijske signale da se blagovremeno okane tog posla.

Sve u svemu, pomenuta republikanska „greška u koracima“ već je u startu ugrozila njihovu strategiju, koju su Obama i njegova demokratska većina u Senatu odmah odbili kao moguće rešenje za izlaz iz ove dramatične situacije. Predsednikova stranka u ovom kongresnom domu, inače, već je pripremila svoj kontrazakon, kao odgovor na Bejnerov napad iz Predstavničkog doma, ali je sad za dalje sve neizvesno imajući u vidu haos do kojeg je u međuvremenu došlo u taboru republikanaca. Ustav traži obaveznu, apsolutnu saglasnost dva kongresna doma u formulacijama svakog zakonskog predloga, koji se posle toga šalje predsedniku na konačnu verifikaciju. Pitanje je kako će to dalje ići u tekućem vašingtonskom cajtnotu – imajući u vidu koliko je posla potrebno obaviti, koliko sve to ide sporo i komplikovano, a kako se brzo približava 2. avgust kao dan kad jedinoj preostaloj globalnoj velesili preti da padne zastavica na satu fiskalne likvidnosti.

Što se ovog poslednjeg tiče, Dau Džons indeks na Njujorškoj berzi pao je već ove nedelje za 550 poena, ali to je samo jedno od ozbiljnih upozorenja koje je upućeno iz Volstrita nadležnima u Vašingtonu. „Posledice produžavanja blokade daljeg zaduživanja SAD mogle bi da budu krajnje ozbiljne“, konstatovano je tim povodom u zajedničkom pismu izvršnih direktora ovdašnjih vodećih, uz pominjanje „već dovedenog u pitanje poslovnog poverenja stranih partnera, urušavanje pojedinih ekonomskih sektora i sve izvesnijeg pad finansijskog tržišta globalnih razmera“.

Bankari od ugleda (i ogromnog kapitala) zatražili su tim povodom od predsednika Obame, senatora Rida i kongresmena Bejnera neodložne, konstruktivne i konkretne korake“ kojima bi se SAD vratile na siguran fiskalni teren. „Naš ekonomski oporavak i pre ove krize bio je nedovoljan, nestabilan i neizvestan. Neispunjavanje dužničkih obaveza i snižavanje rejtinga predstavljalo bi stravičan udarac poverenju investitora. Došlo bi do povećanja svih kamatnih stopa, pala bi vrednost dolara, poremetilo bi se tržište kapitala i obveznica i time dramatično pogoršala situacija u kojoj se nalazi ekonomija SAD“, navodi se u otvorenom pismu šefova JP Morgana, Goldmana Saksa, Sitigrupa i ostalih ovdašnjih finansijskih giganata.

U ime kolega iz Evropske unije, nemački ministar finansija Volfgang Šojble poslao je, u četvrtak, istovetnu poruku američkom predsedniku i liderima Predstavničkog doma i Senata. Nemački dopisnici iz Vašingtona uveravaju nas da je takvu jednu poruku doneo Obami, posle posete Berlinu, još pre par nedelja i ovdašnji ministar finansija Timoti Gajtner.