Kremlj demantovao Silvija Berluskonija: Rusija ne uvozi ministre iz inostranstva

Ovolika pažnja Berluskonijevom ispadu i Putinovoj „figurativnoj podršci“, kako je stvar opisao pres-sekretar ruskog predsednika Dimitrij Peskov, ima se zahvaliti jednom drugom političkom angažmanu i aranžmanu koji je, kao retko šta drugo, naljutio i vlast i medije u Rusiji. Ali i izazvao njihovo prezrenje. U Ukrajini je angažovanje stranaca – pre svega Gruzijaca i Litvanaca – i na ministarskim mestima postalo u novije vreme uobičajena stvar, ali kad je ukrajinski predsednik Petro Porošenko na mesto gubernatora Odeske oblasti imenovao bivšeg predsednika Gruzije i velikog protivnika Rusije Mihaila Saakašvilija, pošto mu je brzopotezno dodelio i ukrajinsko državljanstvo, stvar je prevršila svaku (rusku) meru. Razlozi za imenovanje Saakašvilija na tako osetljivo mesto – „Ono što nisu uspeli u Sevastopolju, Amerikanci će izvesti u Odesi“- kao i ciljevi tog imenovanja – destabilizacija Pridnjestrovlja – još su nadugačko i naširoko raspredani i ozbiljno analizirani kad je Saakašvili za svoju zamenicu imenovao Ruskinju Mariju Gajdar, kćerku na Zapadu omiljenog ruskog reformatora Jegora Gajdara. Marija Gajdar je funkciju zamenika gubernatora obavljala i u Rusiji. Rusija je prema svojoj državljanki i institucijama koje je ona vodila u matičnoj zemlji odmah preduzela odgovarajuće finansijske korake odnosno restrukcije…

Dimitrij Peskov nije zaboravio da podseti na veliko prijateljstvo Silvija Berluskonija i Vladimira Putina i njihove, pa i nedavne, zajedničke odmore, ali je podvukao da je u Rusiji nemoguće da stranac zauzme tako visoku funkciju.

Prvo, ruski zakoni propisuju način za dobijanje državljanstva, a drugo vršenje državne funkcije povezano je sa pristupom državnoj tajni .“Odobravanje tog pristupa prirodno podrazumeva posedovanje ruskog državljanstva, i to ne nedeljnog, nego stalnog, i isključuje posedovanje bilo kog drugog državljanstva“, rekao je Peskov.

Citiran je i Zakon o državljanstvu RF prema kome se to državljanstvo može dobiti posle najmanje pet godina neprekidnog boravka u Rusiji, uz uslov vladanja ruskim jezikom, ali uz napomenu da taj rok u slučajevima izuzetnih ličnosti iz oblasti nauke, kulture, tehnike može biti skraćen na jednu godinu. Ali i posle toga, predsednik Rusije može dodeliti državljanstvo odmah, kako je to pravo Vladimir Putin iskoristio u slučaju glumca Žerara Depardjea. Ruski mediji nisu zaboravili da napomenu da Depardje ima i francusko i (počasno) belgijsko državljanstvo, a da mu je ruska republika Mordovija ponudila mesto ministra kulture, što je Depardje, srećom, odbio.

Ruski mediji citiraju Mihaila Remizova, predsednika Instituta nacionalnih strategija, koji tvrdi da u Rusiji stranac ipak može zauzeti državnu funkciju ako posle sticanja državljanstva, pod zakonom predviđenim uslovima, prođe postupak naturalizacije. Teoretski tako stranac može postati i predsednik Rusije jer u toj zemlji, tvrdi Remizov, nema principa poput onog američkog koji Arnoldu Švarcenegeru zabranjuje da se kandiduje za predsednika Amerike samo zato što nije rođen na teritoriji SAD. Remizova, međutim, kategorično demantuje Oleg Matvejčev, bivši saradnik u administraciji predsednika RF. On tvrdi da stranac koji stekne rusko državljanstvo i prođe postupak naturalizacije može zauzeti neke državne funkcije u Rusiji, ali ne i „ozbiljne državne položaje“. „Norme o tajnosti to ne dopuštaju, pa je tako nešto moguće samo u slučaju samovolje … A to se ne može zamisliti“, rekao je Matvejčev, koji je sam prošao procedure o kojima govori.