Ocena ruskog premijera Dmitrija Medvedeva da bi intervencija arapskih snaga – u koje spada i Saudijska Arabija – u sirijski sukob mogla voditi svetskom ratu je smešna, sudeći po reakciji bivšeg komandanta NATO za Evropu Džejmsa Stavrdidisa na molbu da je prokomentariše.
– Malo je verovatan svetski rat. Ne vidim logiku kako bi to vodilo svetskom ratu. Saudijci imaju snažan interes da Islamska država bude poražena, ne podržavaju Asada, mogu angažovati specijalne snage da obučavaju umereni sirijski pokret otpora. To bi mogao biti dodatni destabilišući faktor, uz građanski rat i rusku intervenciju – objašnjava za Danas Stavridis, koji je sada dekan američke Flečer škole za pravo i demokratiju. Stavridis je ranije ove nedelje učestvovao u debati Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj u Beogradu posvećenoj spoljnoj politici Sjedinjenih Država.
Upitan da li je „apokaliptični scenario“ u slučaju saudijske intervencije moguć makar na regionalnom nivou, pored ostalog i zbog uticaja Irana na događaje u Siriji, Stavridis kaže da mu je teško da u to poveruje.
– U regionu imamo geopolitički rat, verski rat i spoljne sile koje intervenišu. Situacija je veoma složena i opasna, ali ne očekujem svetski rat. Moguće je da će sukob biti ograničen manje ili više na region, malo je verovatno njegovo širenje – ocenjuje sagovornik Danasa.
Može li sporazum o primirju postignut u Minhenu biti osnova za trajnije rešenje?
– Nadam se. Mislim da je za rešavanje sirijske krize ključno političko i diplomatsko rešenje, a ne vojno. Do sada je teškoća bila podela između SAD i NATO partnera s jedne, i Rusije sa suprotne strane u ovom sukobu, u vezi sa učešćem Asada koji vlada Sirijom, ali usred građanskog rata. Ako SAD i Rusija mogu da se slože oko prekida vatre, humanitarnih koridora, pregovora, novog ustava i izbora, onda ćemo imati pravi napredak. Sada imamo makar dogovor sekretara Kerija i ministra Lavrova o primirju što je vrlo dobar prvi korak.
Kada bi američka administracija želela da interveniše, da li bi joj predstavljao problem to što je ova godina izborna?
– Ne, jer imamo odlazećeg predsednika koji više neće na izbore. On ima veliki prostor za delovanje. Vojne aktivnosti SAD ne bi bile ograničene zbog izborne godine. Moguća je, s druge strane, veća podrška iračkim bezbednosnim snagama koje se bore protiv Islamske države. Ne očekujem veće vojno angažovanje SAD ili NATO u Siriji jer ne mislim da bi bilo produktivno.
Podrška iračkim snagama se odnosi i na Kurde?
– I na Kurde na severu, Pešmerge, i na iračke bezbednosne snage koje su pretežno oko Bagdada. Pešmerge sa severa pritiskaju ID, odozdo ih pritiskaju iračke bezbednosne snage, u sredini je bombardovanje. To je dobra vojna situacija. U Siriji, pak, nema važnije vojne akcije, osim građanskog rata i ruske vojne akcije koja podržava Asada.
Turska nije srećna zbog američke podrške kurdskim snagama. Može li se Turska direktno umešati u sukobe u Iraku i Siriji?
– Nije izgledno da će upotrebiti veliki broj kopnenih trupa ili aktivno učestvovati u vojnoj kampanji. Sigurno će udariti na ono što smatra kurdskim terorizmom, ali ne vidim da će upotrebiti vojne trupe protiv Asadovog režima. Turska već ima veoma tešku situaciju sa tri miliona izbeglica i ozbiljan problem sa Kurdima.
Kakav bi bio interes Rusije za primirje u Siriji u trenutku njene uspešne ofanzive?
– To bi trebalo da pitate Ruse, ali verujem da Rusija, kao i SAD i svaka civilizovana država smatra da je užasno katastrofalna situacija u Siriji i da to treba promeniti.
Šta mislite o tvrdnji Džordža Sorosa da Putin pokušava da EU preplavi izbeglicama kako bi isprovocirao njenu dezintegraciju?
– Čuo sam za tu teoriju, ali ne znam da li je to deo plana. Lično mislim da je Rusija samo jedan od faktora na veoma širokom frontu. Svakako je jedan od razloga za izbegličku krizu uspon Islamske države.
NATO najavljuje svoj veći angažman u rešavanju izbegličke krize, razmeštanje mornarice. Šta bi NATO mogao da postigne?
– Mala je uloga NATO-a. NATO vojne snage imaju veliki kapacitet da pomognu oko izbeglica, vođenja izbegličkih kampova, mogu da nadziru teritorije, učestvuju u potragama i spasavanju. Sa vojnog aspekta pre svega može da obuči iračke bezbednosne snage da se bore protiv ID. Ne mislim da NATO može imati ulogu u Siriji ili sirijskom građanskom ratu.
Šta rešava izbegličku krizu?
– Prvo treba pobediti ID oko čega se složilo 66 država uključujući SAD i Rusiju. Drugo, treba postići političko i diplomatsko rešenje sukoba u Siriji. Treće, ponovo izgraditi Siriju na nekom nivou. Ta zemlja je razbijena. Dok se to ne desi, postojaće izbeglička kriza.
Kakve mogu biti posledice po EU?
– Malo je verovatno da će EU propasti. EU će biti pod velikim pritiskom, ali ona ima ogroman kapacitet i može apsorbovati još izbeglica. Ona će uložiti novac i resurse i podržati Tursku, Jordan, Liban da zadrže izbeglice. Milion je izbeglica u Evropi, ali u regionu je šest miliona izbeglica. Teško da ćete videti još milione izbeglica. Ove godine verovatno još milion, kako dolazi leto. Biće teška godina za Evropu, to je briga i za SAD jer Evropa nam je glavni partner u svetu.
Ima li razloga za postojanje NATO posle Hladnog rata?
– Od kraja Hladnog rata NATO ostaje angažovan u nizu operacija – u Avganistanu, na Balkanu, u Libiji, borbi protiv pirata, obuci iračkih snaga bezbednosti. Razumem teoriju da je NATO bio hladnoratovska organizacija i da je Hladni rat gotov, ali ako pogledate sadašnji svet svrha svakog saveza je da zaštiti svoje članove od opasnosti. NATO ima razloga da postoji, ne da se neće raspustiti, već će nastaviti da se širi. Crna Gora će verovatno postati članica. Znam da u Srbiji NATO nije popularan…
Nije ni u Crnoj Gori…
– Znam i za tu teoriju (smeh). Na kraju Hladnog rata Rumunija, Poljska, Estonija, Letonija, Litvanija su preklinjale da uđu u NATO. Nisu ih terali tenkovi niti avioni. To je dobrovoljna organizacija. Ako naši prijatelji u Crnoj Gori žele da se učlane, dobiće verovatno za to priliku. Verovatno i Makedonija.
Postaje li ovaj region važniji za svetske sile? U Beogradu se veruje da se može balansirati između Rusije i Zapada, bar dok se Srbija ne približi EU do mere u kojoj će morati u potpunosti da prihvati njenu spoljnu politiku.
– Prvo treba pogledati napredak u 20 godina. Pre 20 godina izgledao je otprilike kao sada Sirija. Danas je pretežno miran. Ima napetosti unutar država, kao u BiH, ima ih među susedima, ali kad se javi problem razgovara se. Država poput Srbije treba da bude prosrpska, ne proamerička ili proruska. Sasvim je moguće da imate dobre odnose sa obe strane. To mogu Jermenija i Grčka, ne vidim ni jedan razlog zašto bi Srbija morala da bira.
Da li će rasti uticaj Rusije u regionu? Imamo teoriju prema kojoj su desničarske stranke širom Evrope samo privesci Moskve.
– To je preterano. Rusija ima mnogo, mnogo unutrašnjih problema. Demografija je u padu, životni vek je u padu, ekonomija je veoma usmerena na energetski sektor koji je pod velikim pritiscima. Rusija trpi sankcije zbog Ukrajine i aneksije Krima, ima ogromne probleme s narkoticima, terorizmom i alkoholom. Ne bih brinuo o ruskom uticaju u Evropi. Rusija je donekle privlačna nekim političkim partijama koje se ugledaju na Rusiju i njen stil vladanja, ali ne mislim da postoji veliki uticaj Rusije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
