Grčki premijer Aleksis Cipras apelovao je juče na poslanike iz redova svoje stranke da podrže paket strogih reformi, pošto je u poslednjem trenutku izneo svoju ponudu kreditorima, nastojeći da spasi svoju zemlju od finansijskog sunovrata. Cipras je poručio poslanicima iz redova Sirize da stanu iza novih predloga uoči glasanja Parlamenta, kojim bi trebalo da se Vladi odobri mandat da pregovara s kreditorima o reformama, apelujući na njih da pomognu da Grčka ostane u evrozoni.
– Pred odlukama smo od suštinskog značaja. Dobili smo mandat da ponudimo bolji sporazum od ultimatuma koji nam je postavila Evrogrupa, ali nam definitivno nije poveren mandat da Grčku izbacimo iz evrozone. U ovome smo svi zajedno – citirao je jedan zvaničnik vlade premijera za Rojters.
Još nije poznato da li će svi kreditori podržati najnoviji paket reformi, koji je veoma sličan onom koji su Grci odbili na referendumu, tvrde upućeni. Francuska, koja je Grčkoj najnaklonjenija u evrozoni, podržala je Atinu, a predsednik Fransoa Oland je izjavio da je ponuda „ozbiljna i verodostojna“. Šef Evrogrupe Jeroen Dijselbloem je rekao da ponuda predstavlja „sveobuhvatan tekst“, ali je odbio da govori o detaljima.
„Zahvaljujući širokoj podršci Grčka dobija veći kredibilitet, ali čak i tada je potrebno da pažljivo razmotrimo da li je predlog dobar i da li se cifre uklapaju. Bilo kako bilo, potrebno je da donesemo veoma važnu odluku“, rekao je Dijselbloem. Da bi predlog podržali lideri evrozone, od suštinske je važnosti da ga podrže zajmodavci.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je najnovije predloge reformi dočekala sa skepsom, dok je litvanska premijerka Laimdota Straujuma izjavila da neće prihvatiti nijedan predlog koji podrazumeva otpis duga. Ministri finansija evrozone će se sastati danas da bi odlučili da li će preporučiti otvaranje pregovora o trećem paketu pomoći za Atinu.
Grčka je tražila 53,5 milijardi evra da pokrije svoje dugove do 2018, preispitivanje ciljeva primarnog suficita usled naglog ekonomskog pada i restruktuiranje dugoročnog duga zemlje. Ciprasov plan bi, međutim, mogao da naiđe na otpor kod kuće, i to među konzervativcima u Sirizi, a i u redovima njenog koalicionog partnera. Za sporazum će zeleno svetlo morati da daju i nacionalni parlamenti, uključujući nemački.
„Predlozi nisu kompatibilni s programom Sirize“, rekao je ministar energetike Panjotis Lafazanis, koji je pripadnik konzervativnog levog krila Ciprasove partije. Lafazanis je odbio da kaže novinarima kako bi glasao. „Ići ćemo korak po korak.“
Cipras je zatražio od parlamenta da glasa i podrži listu „prioritetnih akcija“, odnosno mere koje bi njegova vlada preduzela da ubedi kreditore u svoje namere uoči pregovora i da obezbedi paket pomoći. Grčki plan pomoći stigao je u Brisel kasno uveče u četvrtak, samo dva časa pre isteka roka u ponoć. On uključuje smanjenje troškova odbrane, agendu za privatizaciju državne imovine, kao što je luka Pirej i regionalni aerodromi, povećanje PDV-a za hotele i restorane i ustupke za najsiromašnije penzionere. Kako je preneo FoNet, na pitanje da li će biti dogovora, portparol poslaničkog kluba Sirize Nikos Filis rekao je novinarima: „Svakako“.
„Bolje je siromaštvo“
Kako su izvestili dopisnici, mala grupa penzionera je protestovala ispred Ministarstva finansija u Atini. „Nove mere guše. Bolje je da živimo u siromaštvu, nego da potonemo u haos“, rekao je Irini Skordara, 79-godišnji penzioner, jedan od nekoliko desetina koji su stajali juče u redu ispred banke, čekajući da podignu penzije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
