Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je juče na obeležavanju 25. godišnjice pada Berlinskog zida da je taj događaj primer težnje ljudi za slobodom i odala počast onima koji su pomogli rušenje zida koji je 28 godina bio simbol Hladnog rata.
U noći 9. novembra 1989. godine hiljade žitelja Istočnog Berlina prošle su kroz do tada zatvorenu kapiju pošto su komunističke vlasti podlegle pritisku i ublažile ograničenja putovanja zbog kojih stanovnici Istočne Nemačke decenijama nisu mogli da putuju na Zapad, podseća Beta.
„Pad Berlinskog zida nam je pokazao da se snovi mogu ostvariti“, rekla je Merkelova na Memorijalu Berlinskog zida u ulici Bernauer i poručila da „ništa ne mora ostati onako kako je, bez obzira koliko su velike prepreke“.
„Ovo je i poruka za… Ukrajinu, Irak i druga mesta gde su ljudski životi ugroženi“, rekla je, prema Bi-Bi-Siju, nemačka kancelarka.
Nemačka kancelarka je istakla značaj demokratskih protesta u Poljskoj, Čehoslovačkoj i Mađarskoj pre pada zida i pohvalila žitelje Istočne Nemačke koji su se inspirisani tim pokretima suprotstavili diktaturi. Ona je takođe odala počast ljudima koji su trpeli pod komunističkim režimom, među kojima je i 138 ljudi koji su poginuli pokušavajući da pređu Berlinski zid.
Merkelova je podsetila da su 9. novembra 1938. nacisti u „Kristalnoj noći“ sproveli pogrom Jevreja. „To je bio početak ubistva miliona“, rekla je Merkelova dodajući da 9. novembra svake godine ne oseća samo radost već i odgovornost kojom je istorija opteretila Nemce.
Berlinski zid, simbol Hladnog rata, bio je začet 13. avgusta 1961. kada je sat posle ponoći Istočna Nemačka zapečatila granicu između istočnog dela Berlina, koji su kontrolisali Sovjeti, i zapadnog dela, pod upravom saveznika. U narednih nekoliko nedelja, radnici su podigli 155 kilometara dugu barijeru, koja je okruživala Zapadni Berlin.
Sam zid, visok 3,6 metara, bio je spoljni deo snažno utvrđenog pojasa koji su činili i bodljikava žica, metalna ograda, čuvarske kule, skriveni alarmi i psi čuvari. Uprkos opasnoj prepreci, i zaprećenoj teškoj kazni ako budu uhvaćeni, više hiljada ljudi je pokušalo da pobegne kroz tunele ispod zida, preko njega ili preplivavajući reku pored njega. Mnoga mesta na kojima su ljudi ginuli u pokušaju da pređu zid i domognu se Zapadne Nemačke sada su obeležena posebnim oznakama.
Papa Franja o ulozi Jovana Pavla ll
Vatikan – Papa Franja pozdravio je juče ulogu pape Jovana Pavla II u padu Berlinskog zida i pozvao ljude da grade mostove među sobom otvarajući svoja srca. Obraćajući se masi na Trgu Svetog Petra u Rimu, Franja je obeležio 25-godišnjicu pada berlinskog simbola Hladnog rata apelujući na sve ljude dobre volje da podstiču „kulturu zajedničkog suživota“ i da sruše sve preostale barijere današnjeg sveta koje razdvajaju ljude. Jovan Pavle II je, zastupajući u svojoj rodnoj Poljskoj sindikat Solidarnost, doprineo propasti sovjetskog modela komunizma, naglasio je Franja. Papa se na kraju pomolio za to da „nevini nikada više ne budu suđeni i ubijani za slobodu svojih verskih ubeđenja“. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
