Rusija uvodi sankcije Turskoj

„Taj se projekat ne razlikuje od bilo kog drugog projekta“, rekao je ruski ministar ekonomije Aleksej Uljukajev objašnjavajući sankcije koje će biti primenjene i na „Turski tok“ .

Na posebnomudaru će biti turske građevinske firme i turistička oblast. Godišnje je u Turskoj odmor provodilo oko 4,5 miliona ruskih građana, a oni su sada pozvani da tu zemlju zaobilaze. Očekuje se i obustavljanje avionskog saobraćaja. Laboratorijska kontrola turske hrane koja se uvozi u Rusiju već je pojačana, a nadležni organi su ovlašćeni i za preduzimanje palete ograničavajućih mera.

Nalog ruskog premijera se oslanja na Zakon o specijalnim ekonomskim merama iz 2006. godine, podseća moskovski list Komersant, a po tom zakonu delatnost turskog biznisa u Rusiji može biti ograničenana obustavu realizacije potpisanih ugovora, ali i sasvim zabranjena. Očekivane mere neće biti oročene i zavisiće od razvoja situacije između dve zemlje. A kako bi ta situacija dalje mogla da izgleda najslikovitije je za ruski poslovni list Vzgljad objasnio Aleksej Čapajev iz analitičkog centra Moskovski region: „Rusija i Turska su naslednice Vizantije i često jedna drugu razumevaju na osnovu pola reči naročito kad su u konfliktu. Pošteno govoreći, Erdogan je umnogome sličan Putinu, a sadašnja situacija stvarno potvrđuje da su Drugi Rim i Treći Rim u mnogim stvarima identični. Zato priča sa oborenim avionom veoma podseća na porodičnu svađu, a porodične svađe veoma često se odlikuju posebnom žestinom. Tako da su u odnosima između Rusije i Turske sada moguće sve varijante sve do eskalacije, mada teško da će stvar dogurati do nekog, bogzna za kakav račun rusko-turskog rata“, rekao je Čapajev.

Trenutak kad je ruski predsednik Vladimir Putin progovorio o „udarcu s leđa“ bio je okidač: mediji koji su dotad prenosili pozive na uzdržanost i protiv prenagljivanja, bacili su se na računice šteta koje Rusija može naneti Turskoj jednom od svojih najvećih ekonomskih partnera. Robna razmena između dve zemlje 2014. godine je vredela 31,4 milijarde evra pri čemu je ruski izvoz iznosio 24,8 milijardi, a turski6,6 milijardi evra. Rusija je ključni snabdevač Turske naftom i gasom – na šta otpada 15,9 milijardi dolara ruskog izvoza. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan na ove se podatke pozvao kad je juče zatražio dokaze za tvrdnje da Turska kupuje naftu od Islamske države, koje su iznošene s raznih strana i ranije, a intenzivirane su i zaoštrene iz Moskve posle rusko-turskog vazdušnog incidenta. „Svima je poznato gde mi kupujemo energente. Najviše u Rusiji. Zatim od Irana, Azerbejdžana, severnog Iraka“, rekao je turski predsednik, a prenosi RIA Novosti.

Rusi su izračunali da Rusija izvozi u Tursku poljoprivredne proizvode u vrednosti od dve milijarde dolara, a Turska u Rusiju u vrednosti od oko 1,4 milijarde dolara. Ruski ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačev juče je rekao kako je utvrđeno da 15 odsto turskih poljoprivrednih proizvoda ne odgovara ruskim normama i da je od početka ove godine u turskoj hrani registrovano 40 slučajeva tragova zabranjenih i štetnim materija! Zato će Roseljhoznadzor pojačati kako laboratorijske analize turskih proizvoda na tržištu Rusije tako i nadzor kod proizvođača u Turskoj.

Među turskim firmama koje posluju u Rusiji smatra se da će najviše biti pogođena turska građevinska firma Enca, koja 16 odsto svog biznisa realizuje na teritoriji Rusije, kao i turski proizvođač piva Anadoli Efes, koji svojim pivom pokriva 13,6 odsto ruske potrošnje i već je bio žrtva napada građana Rusije ogorčenih zbog pogibije dvojice ruskih vojnika izazvanog turskim obaranjem ruskog vojnog aviona.

Nezadovoljna svojom ulogom u sirijskoj krizi, naročito ugroženom povratkom Irana na međunarodnu i regionalnu scenu, Turska se odlučila na nesrećno obaranje ruskog aviona pre nego što je dobro učitala novonastalu situaciju među partnerima iz NATO, a nakon terorističkih akata u Parizu, kao i težinu svojih ekonomskih veza sa Rusijom. Turski predsednik Erdogan i premijer Davutoglu nakon incidenta su pledirali za nastavak rusko-turskog prijateljstva i saradnje, ali su obojica ponavljali takođe nacionalno uzbuđenoj turskoj javnosti da bi u odbranu bezbednosti zemlje i njenih granica opet učinili isto. Dok Rusija čeka ne samo izvinjenje, nego i obeštećenje, a nije dobila ni jedno ni dugo, podvukao je ruski predsednik Vladimir Putin.

Obe zemlje će zbog nastale konfrontacije pretrpeti velike ekonomske štete, ali malo ko od analitičara veruje da biznismeni, sa jedne ili druge strane, čiji su poslovi ugroženi mogu presudno uticati na dalji tok događaja. Tim pre što se sumnja da neki od njih, naročito na turskoj strani, profit crpu iz sirijsko-iračke krize i poslovanja sa Islamskom državom. Sve sad zavisi od ruskih političara i ozbiljnosti i uspešnosti francuskih nastojanja da se stvori široka međunarodna koalicija za borbu protiv terorizma koja bi uključivala i Rusiju i Tursku.