Američki obaveštajci stvorili su u SAD sigurno utočište za naciste i njihove saradnike nakon Drugog svetskog rata, proizilazi iz tajnog dokumenta o operacijama Vlade SAD o progonu osumnjičenih za ratne zločine. U dokumentu u koji je uvid imao Njujork tajms navodi se da je u decenijama posle rata bilo često prikrivanih sukoba SAD s drugim državama oko ratnih zločinaca. Izveštaj od 600 strana, koji je Ministarstvo pravde četiri godine pokušavalo da sakrije od javnosti, sadrži nove dokaze o dvadesetak slučajeva u protekle tri decenije čiji su akteri bili najozloglašeniji nacisti.
U dokumentu se opisuje potera, doduše posthumna, za doktorom Jozefom Mengeleom, čiji je skalp, kako se verovalo, čuvan u fioci zvaničnika Ministarstva pravde. Takođe se govori o sprečavanju ubistva nekadašnjeg vojnika SS-a u Nju Džersiju, kao i o tome da je Vlada pogrešno identifikovala stražara koncentracionog logora Treblinka, koji je bio poznat kao Ivan Grozni.
U izveštaju su predstavljeni uspesi i neuspesi grupe advokata, istoričara i istražitelja u Kancelariji Ministarstva pravde za specijalne istrage (OSI) čiji zadatak je bio da identifikuje i ispita pojedince koji su učestvovali u delima suprotnim međunarodnom pravu, a koja je sponzorisala država.
Ove godine Kancelarija je postala deo Sektora za unutrašnju bezbednost. Kancelarija za specijalne istrage započela je operacije 1979, na podsticaj lovca na naciste Simona Vizentala. Kako navodi Njujork tajms, možda najzanimljivije otkriće iz izveštaja odnosi se na zaključak da je Centralna obaveštajna agencija (CIA) sarađivala s nacističkim emigrantima.
Stručnjaci i autori prethodnih vladinih izveštaja priznali su da je CIA posle rata koristila naciste u obaveštajne svrhe. Međutim, u izveštaju se ide korak dalje kada je reč o stepenu saučesništva SAD u tim operacijama.
U izveštaju Ministarstva pravde, u kojem se opisuje „saradnja Vlade s nacistima“, navodi se da su istražitelji Kancelarije za specijalne istrage saznali da je „pojedinim nacistima namerno odobren ulaz“ u SAD, iako su Vladini zvaničnici bili svesni njihove prošlosti. Amerika, koja se ponosila time što je sigurno utočište za progonjene, postala je, do izvesne granice, sigurno utočište i za progonitelje, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se navodi više slučajeva u kojima su američki obaveštajni zvaničnici pomagali nacistima. Tako na primer, agenti CIA su 1954. pomagali Otu fon Bolšvingu, saradniku Adolfa Ajhmana koji je učestvovao u kreiranju planova za „istrebljenje“ Jevreja iz Nemačke, a kasnije radio za CIA.
Opisan je i slučaj Artura Rudolfa, nacističkog stručnjaka koji je vodio fabriku municije Mitelverk. On je doveden u SAD 1945. kao stručnjak za pravljenje raketa. U izveštaju se citira beleška iz 1949. kojom se od nadležnih za imigracije zahteva da dopuste Rudolfu da se vrati u zemlju nakon boravka u Meksiku uz obrazloženje da bi suprotan ishod „štetio nacionalnim interesima“.
Nevolje za Obamu
Zbog skrivanja izveštaja Ministarstva pravde predsednik Barak Obama mogao bi da se nađe u neugodnoj situaciji zbog svog obećanja da će predvoditi „najtransparentniju administraciju u istoriji zemlje“, piše Njujork tajms. Obama je doneo odluku da Ministarstvo pravde koordinira otvaranje vladinih izveštaja. U integralnoj verziji izveštaja stoji i da je Ministarstvo pravde 1997. otkrilo „ključni dokaz“ da je Švajcarska kupila od nacista zlato koje je oduzeto žrtvama holokausta. Međutim, ti delovi dokumenta su izbrisani, kao i rasprave između Ministarstva pravde i Stejt dipartmenta o krivici Švajcarske. U jednom drugom delu dokumenta niz sastanaka koje su 2000. održali američki zvaničnici s letonskim kolegama da bi na njih izvršili pritisak da gone osumnjičene naciste predstavljen je kao „strašan neuspeh“, što je takođe izbrisano.
Lažna lobanja Jozefa Mengelea
Iz dokumenta su izbačeni i delovi o jezivim, ali malo poznatim istorijskim činjenicama, uključujući i to da je direktor Kancelarije za specijalne istrage u svojoj fioci čuvao deo lobanje za koji se mislilo da pripada Jozefu Mengeleu nadajući se da će to pomoći da se otkrije da li je on mrtav. Poglavlje o Mengeleu govori o naporima Kancelarije za specijalne istrage od sredine osamdesetih godina prošlog veka da se utvrdi da li je ovaj nacista prebegao u SAD i da li je još živ. Pošto su obavljeni DNK testovi, ispostavilo se da „skalp“ nije Mengeleov, te utvrđeno da on nikad nije boravio u SAD. Iz uređene verzije dokumenta izbrisani su delovi o lobanji Mengelea jer su to, kako se navodi, poverljive informacije. Mengele je bio eseseovski oficir i lekar u nacističkom koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau. Poznat je po tome što je određivao ko će biti ubijen, a ko će biti prisiljen na rad, a još „slavniji“ po užasnim eksperimentima nad logorašima, zbog kojih je prozvan „Anđeo smrti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
