Severnokorejci su naša braća i sestre

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

* Koji su, prema viđenju Seula, razlozi za razvijanje nuklearnog programa Severne Koreje?

– Pjongjang tvrdi da to čini zbog 'neprijateljske politike' SAD i Južne Koreje, jer ovi žele da obore sistem i režim u Severnoj Koreji. To uopšte nije tačno. SAD i Južna Koreja su uvek veoma jasno predočavali, verbalno i u pismenoj formi, da nemamo nameru da napadnemo Severnu Koreju. To je sadržano i u mnogim dokumentima, poput Okvirnog sporazuma iz 1994. (između SAD i Severne Koreje) i tokom pregovora šest strana (uz SAD, Južnu i Severnu Koreju, još Kina, Rusija i Japan). Smatram da Severna Koreja od početka nije imala istinsku nameru da pitanje svog nuklearnog programa reši dijalogom i pregovorima. Oni žele da sačuvaju nuklearno oružje i iz cenjkanja izvuku najviše.

* Otkud ovakvo jedinstvo u SB UN u vezi s nuklearnim programom Severne Koreje?

– Pre svega, što više zemalja bude posedovalo nuklearno oružje, čovečanstvo će biti manje stabilno i opasnije mesto. Dalje, Severna Koreja je veoma nepredvidiva zemlja. Još je važnije što se Severna Koreja ne usteže da koristi zapaljivu propagandu porukama 'spalićemo čitavu Južnu Koreju i bombardovaćemo Vašington nuklearnim oružjem'. Ovog puta je predstavnik NR Kine kazao kako će Severnu Koreju teško biti kontrolisati bez snažnih sankcija. Sada su se svih pet sila i 10 ostalih članica Saveta bezbednosti, uključujući Rusku Federaciju i Kinu, jednoglasno složili da Severna Koreja predstavlja ozbiljnu pretnju međunarodnoj zajednici. Smatram da ova rezolucija SB UN predstavlja jedinstvenu volju i poziciju međunarodne zajednice. Svi traže od Severne Koreje da se odrekne nuklearnog oružja. Mislim da bi Severna Koreja trebalo da veoma ozbiljno shvati ovakvo izražavanje volje čovečanstva.

* Kako bi ocenili efikasnost dosadašnjih rezolucija SB UN o Severnoj Koreji i njihovo sprovođenje u praksi?

– Glavni cilj rezolucija nije da otežaju život Severnoj Koreji ili nanose patnje njenim građanima. Više se tu radi o usporavanju napretka severnokorejske nuklearne tehnologije. Zamislimo svet bez ranijih sankcija, pa Severna Koreja bi pre mnogo godina unapredila nuklearni program. Druga svrha sankcija jeste da pokažu Severnoj Koreji jedinstvo međunarodne zajednice. Poruka jeste da, ukoliko nastavi sa dosadašnjim ponašanjem, Severna Koreja neće imati normalne ekonomske i političke odnose sa mnogim zemljama. Neki formalni razlozi za zavođenje sankcija su ostvareni, mada ne u potpunosti. S druge strane, bilo je uspona i padova, neke države su prionule na sprovođenje sankcija, a druge nisu. Vreme je da Severnoj Koreji bude pokazano kako je međunarodna zajednica konačno jedinstvena i ne dozvoliti da Pjongjang nastavi razvoj nuklearnog programa.

* Koje su sugestije Južne Koreje međunarodnoj zajednici i zemljama na Balkanu da doprinesu sprečavanju daljeg razvoja severnokorejskog nuklearnog programa?

– Pošto je SB UN zaveo nove sankcije Severnoj Koreji, pojedine države poput Južne Koreje, SAD, Japana i Evropske unije su usvojile jednostrane kaznene mere protiv Pjongjanga. Te sankcije ciljaju na presecanje kanala za novac namenjen razvoju nuklearnog programa. Srbija nema značajnije privredne odnose sa Severnom Korejom. No, mi bi želeli da zemlje Balkana i drugih delova sveta pokažu političku volju Severnoj Koreji. Poruka bi bila: Ukoliko ugrožavate narode i stabilnost međunarodne zajednice, onda ćete imati izvesne probleme u odnosima sa nama. Severna Koreja mora da shvati da posle izvođenja nuklearne probe i lansiranja rakete dugog dometa ništa više nije isto kao pre.

* U medijima u svetu postoje potpuno različite predstave o Severnoj Koreji, nerazvijenoj i tlačiteljskoj iz koje žitelji beže u inostranstvo, ili uznapredovalog i dobro organizovanog društva, prema nekim strancima koji je posete ili kratko u njoj žive?

– Veoma je teško ovih dana steći uvid u Severnu Koreju. Predstave i vesti iz te zemlje se stiču preko ograničenog broja ljudi koji je posete. Drugo, kada i taj ograničeni broj ljudi poseti Severnu Koreju, vlasti im dodeljuju vodiče. Ovi posetiocima pokazuju samo ono što vlasti žele. Otuda mišljenje tih posetilaca često zavodi na pogrešan put. Vlasti ne dozvoljavaju da posetite sve što želite. One nikada neće dopustiti da vidite sirotinjska naselja, ljude koji žive u veoma teškim uslovima. Vlasti žele da pokažu samo najsjajniju stranu života u Severnoj Koreji. Možda sa udaljenosti glavni grad Pjongjang izgleda dobro. Lep je i veoma dobro planiran. No, tu vidite samo mali deo zemlje, jer, istinska Severna Koreja je donekle drugačija.

* Vi ste posetili Severnu Koreju. Kakva su vam iskustva iz prve ruke o svakodnevnom životu običnih Severnokorejaca?

– Posetio sam tu zemlju 2002, da bih obišao gradilišta dva reaktora na laku vodu koje je Južna Koreja trebalo da podigne shodno Okvirnom sporazumu. Opšti utisak koji sam tada stekao bilo je siromaštvo. Nije bilo asfaltnih puteva, izuzev u Pjongjangu. Na planinama nije bilo drveća, jer je (tadašnji vođa) Kim DŽong Il naredio krčenje svih šuma radi gajenja useva. No, to nije uspelo već je kasnije godinama izazivalo poplave koje su dovele do gladi u devedesetim. Bilo je veoma tužno videti takve patnje zbog siromaštva. U isto vreme, sećam se mnogih ljudi, mladih devojaka, koji su nam prilazili na srodan, veoma ljubazan način… Mahali su nam znajući da dolazimo iz Južne Koreje. Osećao sam da su nam Severnokorejci braća i sestre i da pate zbog dugotrajnog režima.

* Da li je moguće u sadašnjoj situaciji razmišljati o ujedinjenju korejskog naroda jednog dana?

– Predsednica Južne Koreje Park Geun Hje je pre nepunih mesec dana izjavila kako bi ujedinjenje bila veoma dobra vest za Korejce na jugu i severu. To bi nam dalo novu priliku za privredni razvoj i podsticaj svemu. Uz stvaranje novih radnih mesta, bogatstva i ostalog, doprinelo bi miru i stabilnosti u regionu. Zato ćemo nastaviti zalaganje za ujedinjenje kroz dijalog i pregovore.

* Kako ocenjujete ukupne bilateralne odnose između Srbije i Republike Koreje?

– Veoma sam zadovoljan bilateralnom saradnjom, boljom nego ikada. I veoma sam zahvalan Vladi Srbije na čelu sa premijerom i narodu. Dve zemlje su geografski udaljene oko 8.300 kilometara, ali imaju dosta sličnosti kada se radi o osećanjima, raspoloženjima i istoriji. LJubaznost i poverenje koje su mi poklonili srpski narod i vlada mnogo mi je značilo. No, nisam potpuno zadovoljan nivoom saradnje pošto ima dosta prostora za unapređenje, naročito kada se radi o ekonomiji. Srećom, prošle godine otvorili smo kancelariju KOTRA, koja je veoma aktivna.

* Ambasada Republike Koreje u Beogradu je prošle godine u saradnji sa partnerskim institucijama u Srbiji organizovala značajne seminare iz oblasti obrazovanja, ekonomije, međunarodnih odnosa… Kakvi su planovi za 2016?

– Želimo da nastavimo sa ovim seminarima i sastancima, sa ekspertima, vladinim zvaničnicima, ekonomistima i novinarima u ovoj zemlji. Pored postojećih, ove godine bih želeo da organizujem seminar o korejskoj nauci i jeziku.

Pomoć za izbeglice

* Vlada Južne Koreje posredstvom ambasade pomaže Srbiji u rešavanju tekuće migrantske krize. Kakvi su planovi po ovom pitanju?

– Već pomažemo Vladi u rešavanju migrantske krize. Posetio sam Preševo i doniraćemo ambulantna vozila bolnicama. Odlučili smo da pomognemo Vladi sa milion dolara za tekuće troškove sa migrantima. Dva su razloga za to. Nošenje sa migrantskom krizom u Srbiji je najefikasnije i najuspešnije, jednodušna je ocena stranih ambasada i međunarodnih organizacija uključenih u to. Drugo, ova zemlja pokušava da preuzme svoj deo odgovornosti, ali nažalost za to nema dovoljno novca. A prijatelj u nuždi jeste pravi prijatelj. Iznos od milion SAD dolara nije veliki u poređenju sa donacijama drugih zemalja. Koreja je veoma daleko i mi nismo direktno pogođeni migrantskom krizom koja se odvija u regionu. No, u globalizovanom svetu sve zemlje su međusobno povezane. Šta god se dogodi u ovom regionu, kakve god bile teškoće, mogle bi na kraju da pogode i nas, kao i našu politiku. Otuda, u globalizovanom svetu, moramo da zajednički radimo.