Raskrinkavanje heroja

Čuvena slika argentinskog revolucionara Ernesta Če Gevare odavno je postala epska ikona dvadesetog stoleća, nezavisno od političkog konteksta. Ova slika je, kako primećuje kritičar prestižnog književnog dodatka madridskog dnevnog lista Pais, postala glavno propagandno oružje baskijskih indepednetista, nalazi se na svim mogućim suvenirima što se prodaju ispred crkve Sagrada Familia u Barseloni, a čak je završila i u jednoj kanadskoj porno-komediji, u kojoj jedan levičar na nju masturbira.
Pogled fiksiran u ideale, sa fotografije se preselio i u književnost. Svi latinoamerički književni heroji posedovali su nešto magično, tajanstveno. Manihejski su se ovi heroji borili za opšte dobro potlačenih, verujući u transcendentalne ideale. Tako je trajalo skoro četrdeset godina. Sada su se, međutim, u veoma živahnoj latinoameričkoj književnosti stvari promenile, kao uostalom i vremena. Književni heroji dvadeset prvog veka ni malo ne liče na nedodirljivog Čea. Na istoriju je počelo da se gleda drugačije, a dobro poznati događaji i konteksti u kojima su se zbili, sagledavaju se iz što je moguće više perspektiva. Savremeni latinoamerički heroji odvratno izgledaju, zavedeni su u policijske dosijee.
Roman Bolivijca Edmunda Pasa Soldana, Predmet želje, govori o čoveku koji se vraća iz Amerike u Boliviju, te počinje da istražuje i raskrinkava ukorenjeni mit o svom ocu kao velikom ratnom heroju. Ispostaviće se da je njegov otac sve samo ne heroj. Sin otkriva da mu je otac bio beskompromisni tašti tiranin, sposoban da upuca bilo koga od svojih podređenih, bez trunke kajanja i griže savesti, ali je takođe bio u stanju da rizikuje život kako bi se sreo sa svojim ljubavnicama. Bio je u stanju da izda ženu i saborce. Prototip gospodara rata koji ni sam ne zna za šta uopšte ratuje. Njegov glavni cilj nije bila pobeda, niti revolucija, već poriv da se borba besciljno po svaku cenu nastavi i traje.
Moralna ambivalentnost takođe preovladava romanom Vojske Kolumbijca Evelija Rosera, koji je prošle godine dobio uglednu književnu nagradu Tuskets. Priča je smeštena u jedno kolumbijsko selo gde su poniženja i konstantne otmice deo svakodnevice. Selom vršljaju kolumbijska gerila i paravojska. Ne zna se, naravno, koja je od njih razuzdanija i brutalnija. U poslednjoj sceni romana, grupa naoružanih muškaraca iživljava se nad lešom jedne žene, i nikome ne pada na pamet da postavi pitanje – koja je banda počinila ovo zverstvo.