Kusturica u reprezentaciji

Tada je rekao da se, kada bira filmove koji će biti u konkurenciji za Zlatnu palmu, ponaša kao selektor fudbalske reprezentacije koji se priprema za svetsko prvenstvo i želi da za njega igra Zinedin Zidan. A na pitanje da li je ikada Godaru, Kenu Louču i sličnim velikim imenima filma morao da kaže „ne“, odgovorio je: „Veliki reditelji snimaju velike filmove. Naravno da se dešava da ponekad i oni omanu, ali moj posao nije da nekome kažem da je njegov film dobar ili loš, već da li treba da bude prikazan u Kanu ili ne.“

Možda zato što selekcije svetskih festivala dobrim delom čine nova ostvarenja prethodnih laureata i dobro poznatih autora, otkada je 2013. u Trebinju počelo snimanje, novi film Emira Kusturice „Na mliječnom putu“ sa Monikom Beluči u glavnoj ulozi, viđen za jednog od kandidata za Zlatnu palmu. Kada je dvostruki dobitnik najvažnijeg priznanja u Kanu ipak izostao sa Kroazete, jer, kako je Kusturica rekao, film nije bio gotov, o tome su pisali svi – od britanskih do ruskih novinara. A dva meseca kasnije saopšteno je da će „Na mliječnom putu“ biti u trci za glavnu nagradu takođe jednog od najvažnijih svetskih festivala – Venecije, gde je Kusturica bio takođe dva puta nagrađen (dobio je Srebrnog lava za najboljeg debitanta za film „Sjećaš li se Doli Bel?“ i Srebrnog lava za najbolju režiju za ostvarenje „Crna mačka, beli mačor“).

Za ljubitelje sedme umetnosti izvan granica Srbije i bivših republika SFRJ nije neobično da se novi film najnagrađivanijeg domaćeg reditelja Emira Kusturice nađe u takmičarskoj selekciji nekog od najvažnijih svetskih festivala. Dešava se, kao što reče Fremo, i da veliki reditelja omanu, pa da kao i Kusta u svom opusu imaju i, blago rečeno, manje sjajne filmove, poput njegova poslednja dva igrana ostvarenja – „Zavet“ i „Život je čudo“ (koji su sticajem istih okolnosti prikazani u Kanu). Ali čak i u tom slučaju, za taj mali klub dvostrukih kanskih laureata sve je dozvoljeno. Jedina sumnja da je takav uspeh zaslužen a da nije samo posledica nekadašnje slave, vlada na ovim našim prostorima, gde Kusturica već godinama nije filmski autor već arhitekta. Neko ko se tek u svoje slobodno vreme bavi filmom, u pauzi između nastupa sa bendom No Smoking Orchestra, pisanja knjiga ili razmišljanja o novim graditeljskim projektima, dok govori o antiglobalizmu i druži se sa političarima. Neobično je i ako znate koliko je sreće i truda neophodno svim njegovim domaćim kolegama da se nađu u nekom od pratećih programa A festivala, bez obzira koliko dobar film imali.