Simuliranje autonomije Vojvodine

Na njoj su učestvovali generalni sekretar UN, predstavnici pet stalnih članova Saveta bezbednosti, dvanaest država tadašnje Evropske zajednice, Savezne republike Jugoslavije, i četiri bivše jugoslovenske republike (Bosne i Hercegovine Makedonije, Slovenije i Hrvatske), susednih zemalja kao i Kanade, Japana, Turske, Saudijske Arabije, OEBS-a, Konferencije islamskih zemalja, Međunarodnog crvenog krsta i drugi.

U poglavlju Srbija i Crna Gora, Srbija se zaključkom obavezala „… da će građanima Kosova i Vojvodine vratiti sva građanska i ustavna prava i da će osigurati poštovanje građanskih prava stanovnicima Sandžaka…“ Dvadeset četiri godine kasnije Srbija je otvorila proces pridruživanja Evropskoj uniji, ali, mora se konstatovati da građankama i građanima Vojvodine nisu vraćena ustavna prava. U procesu pridruživanja, a u vezi sa otvorenim vojvođanskim pitanjem i vraćanjem prava, posebno ustavnih zanimljiva su poglavlja 23 i 24 koja su nedavno otvorena. Građankama i građanima Vojvodine, ne samo da nisu vraćena ustavna prava, kako su definisana Londonskom konferencijom, već su im uskraćena i prava sa aktuelnim ustavom (primer 7 procenata…).

Aktuelnim ustavom donetim pre 10 godina, ustavna prava nisu vraćena građanima Vojvodine. Građanke i građani Vojvodine su to prepoznali i takvom Ustavu na referendumu rekli su odlučno ne (56,07 odsto nije dalo podršku Ustavu). U ustavno nasilje i torturu na građankama i građanima Vojvodine započeto „jogurt revolucijom“, ustavnim amandmanima 1989. godine i ustavima 1990. i 2006. godine uključio se pre četiri godine i Ustavni sud Republike Srbije, osporavanjem odredbi Zakona o nadležnosti i Statuta APV. Ustav Srbije u članu 12 građanima garantuje pravo na autonomiju. Ustavni sud je osporio!

Londonska mirovna konferencija raspravljajući o bivšoj SFRJ konstatovala je činjenično ustavno stanje i utvrdila da su pokrajine Kosovo i Vojvodina, isto kao šest republika, konstitutivni element jugoslovenskog federalizma. Danas 24 godine kasnije, jedino je pitanje Vojvodine ostalo ustavno nerešeno. Uličnom halabukom krajem osamdesetih godina prošlog veka ukinuta su ustavna prava građanima Vojvodine. Ta činjenica ozvaničena je Ustavom iz 1990. godine. Nažalost, aktuelni ustav ostao je na izrazitom unitarnom i centralističkom konceptu organizacije države.

Ukidanje ustavnih prava doprinelo je da Vojvodina siromaši. Zbog ukidanja ustavnih prava Vojvodina, nekada uz Sloveniju i Hrvatsku najrazvijeniji deo bivše SFRJ, sada se graniči sa siromaštvom i zaostaje u ekonomskom, civilizacijskom i kulturnom razvoju. Poslednje je vreme da se vojvođankama i vojvođanima vrate ustavna prava u skladu sa odlukama Londonske konferencije, odnosno uspostavljanjem ustavnog subjektiviteta u Vojvodini. To podrazumeva ponovo uspostavljanje federalnog statusa Vojvodine u složenoj državi Srbiji, raspolaganje zakonodavnim, sudskim i izvršnim nadležnostima koje će biti deponovane u Ustavu Vojvodine, raspolaganjem prirodnim i radom stvorenim resursima, svojom imovinom i izvornim prihodima. Ideja autonomije je potrošena i banalizovana aktuelnim Ustavom, odnosno ta ustavna, „nesuštinska“ autonomija je najobičnije simuliranje vojvođanske autonomije.

Vojvodini je neophodna nova ideja, ideja slobode, prava i ravnopravnosti, a to je Republika Vojvodina u Saveznoj republici Srbiji. Dakle, novi Ustav republike Srbije, koji će se doneti na ustavotvornoj skupštini, koju neće tvoriti samo partije. Potreban je građanski, a ne (više)partijski Ustav. Srbija mora promeniti ustav zbog pridruživanja Evropskoj uniji. Celishodnije je u demokratskoj proceduri doneti novi ustav, jer je sadašnji toliko loš da je nepopravljiv.

Neophodna je i jedinstvena akcija na vraćanju ustavnih prava građanima Vojvodine. Poštovanje odluka i zaključaka Londonske konferencije i vraćanje ustavnih prava građankama i građanima Vojvodine obaveza su i međunarodne zajednice i države Srbije. Pristupanje Evropskoj uniji, posebno poglavlja 23 i 24 su prava prilika za to. Posebno, s obzirom na situaciju da su u definisanju stavova mirovne konferencije iz Londona u značajnoj meri učestvovali i predstavnici Evropske zajednice, odnosno današnje Evropske unije.