Site name

Pozovi Kosovo

* Srbija je nastavila da se u godinama nakon rata na Kosovu ponaša upravo onako kako se ponašala u godinama njegovog gubljenja. Mržnja, netolerancija, nerazumevanje i identifikacija sa grupom nesposobnjakovića i nasilnika u vrhu države

Vest da je Kosovo dobilo pozivni broj trebalo bi za građane Srbije da bude srećna i pozitivna novost, isto kao što je to slučaj sa našim susedima i sunarodnicima na Kosovu.

10

Piše: Snežana Čongradin

17. novembar 2016. 15:00

To bi trebalo da znači da srpski zvaničnici rade zajedno sa kosovskim na ostvarenju zajedničkog interesa građana Srbije i Kosova, umesto ratnog huškanja i kreiranja atmosfere nestabilnosti, nebezbednosti i profiterstva nitkova kojima odgovaraju nenormalni i neljudski uslovi u oba društva. Posle Kosova, Srbija je prva koja bi trebalo da se raduje tamošnjoj normalizaciji života i da radi na potvrđivanju i sticanju pune nezavisnosti svoje nekadašnje južne pokrajine. Nakon stravičnih zločina koje su u ime građana Srbije počinili gore pomenuti nitkovi, posledično su moguća dva puta u mirnodopskim uslovima, a Srbija se, nažalost, opredelila upravo za onaj koji potvrđuje taj zločinački karakter i koji se, silom takvih prilika, uspostavlja ne kao slučajnost, iskliznuće u istorijsku stranputicu, već kao prirodno stanje i odlika.

Srbija je nastavila da se u godinama nakon rata na Kosovu ponaša upravo onako kako se ponašala u godinama njegovog gubljenja. Mržnja, netolerancija, nerazumevanje i identifikacija sa grupom nesposobnjakovića i nasilnika u vrhu države, koji su svojim potezima najpre osramotili i stavili u negativni kontekst pred svetom sopstvene građane, ostala je i šesnaest godina posle, doduše, u granicama koje realnost nalaže. Da je realnost nametnuta spolja i odnos snaga takav da dopušta dalje nasilništvo i vanredne prilike, gotovo je izvesno da bi se ono i ostvarilo. Prisila mira koju nameće siromaštvo, a u vezi sa tom nesrećom i neophodnost prilagođavanja pravilima Evropske unije, koja je u najvećoj meri doprinela da se to siromaštvo i osnovna egzistencija dovede do podnošljive mere, rezultirala je frustriranošću i neprirodnim, nevrednosnim mirenjem sa stanjem stvari, umesto samostalnim suočavanjem sa greškama i povratku vrednostima koje su zasnovane na suprotnostima aktuelnih i pređašnjih prilika.

Uzajamna zavisnost budućnosti građana Kosova i Srbije umesto da bude snaga koja vuče i doprinosi upriličavanju dinamičnijeg razvoja dva društva, osamostaljivanju država u odnosu na ono što površno i spolja nalaže Evropska unija (vođena isključivo interesima izostanka ratnih sukoba na ovim područjima) - jasnim, ljudskim i razumnim nalaženjem zajedničkog interesa i imenitelja u ekonomskim, kulturnim, istorijskim zbližavajućim procesima - predstavlja kočnicu za napredak onog drugog, a samim tim i sebe samog. Ali, zašto. Kako je moguće da se tako predano i sa punom posvećenošću radi na sopstvenom nazadovanju kako bi nazadovao drugog. U čemu se sastoji užitak i zadovoljstvo takvom postavkom stvari. Užitak i zadovoljstvo nalaze samo oni koji čine državnu administraciju, vlast, ali i svi oni koji ne dozvoljavaju istini da izađe na videlo, koji čuvaju svoje ljude i sebe same od osude društva i udara zakona kojim bi se sankcionisale sve one naopakosti - od širenja mržnje, rasizma, preko ratnog huškanja - sve do materijalne koristi od takve jezive štete.

U takvoj situaciji ispostavlja se kao moguće da kada Kosovo konačno dobije pozivni broj u ovdašnjoj javnosti to bude predstavljeno kao doprinos srpskih vlasti na jačanju zavisnosti te države od Srbije. Međutim, jedina zavisnost Kosova od Srbije u pravom smislu i značenju te reči moguća je upravo sticanjem potpune nezavisnosti. Od zavisnost koja bi u tom slučaju nastala imali bi koristi svi, jer bi to bila prava zavisnost zasnovana na svakodnevnom životu, ona kulturna i ekonomska, u kojoj bi građani bili na dobitku. Izvesno je da bi privredna kao i sve ostale saradnje dve susedne funkcionalne države donele korist svima, osim onima koji opstaju na vlasti i kriju sopstvene grehe nacionalističkom i mrziteljskom retorikom. Način na koji oni izlaze u javnost i lažu građane odvratan je, providan i užasno glup. Predstavnici mejnstrim medija, koji zbog sopstvene gluposti, koristoljublja i nesposobnosti da na drugačiji način obavljaju svoj posao, ne zaostaju u odgovornosti naspram političkih elita. Biti patriota, voleti, poštovati i negovati sopstvenu tradiciju, kulturu, jezik i nasleđe je nešto sasvim suprotno od onoga što svi skupa rade. Građani Srbije izolovani siromaštvom, niskim stepenom obrazovanja, brutalnom medijskom propagandom, njihove su jedine žrtve i njihovi najveći neprijatelji.

povezane vesti

Novčanici kandidata

5

Piše: Snežana Čongradin

Nevaspitana premijerka

18

Piše: Snežana Čongradin

Pridavili ste nekoga po ovako lepom danu?

1

Piše: Snežana Čongradin

komentari (10)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Miroslav

17. novembar 2016.

Tačka.

Palanacko izigravanje vecih Albanaca od Albanaca

17. novembar 2016.

Ma bravo, isto tako i Bosnjaci treba da se zalazu za otcepljenje RS iz BiH i da se raduju tome, Hrvati da sami obnove srpske autonomne oblasti u Hrvatskoj i da omoguce sto brze osamostaljenje jer nakon zlocinacke politike protiv Srba koja je kostala na stotine hiljada zivota to je najmanje sta mogu da urade a zasto se i Milo ne bi zalegao za nezavisnost 30% populacije Crne Gore ili zasto Albanci sa Kosova ne bi inicirali osamostaljenje severa jer da budemo iskreni politika Albanaca zadnjih godina je bila i vise nego zlocinacka. Sta fali autonomnim oblastima za Srbe i Grke u Albaniji? Da li novinarka zna sta su sve trpeli Srbi, Crnogorci i Grci u Albaniji? I svi da se raduju, i Hrvati i Bosnjaci i Albanci. Nije u redu da se samo Srbi raduju zbog "Kosova" a da ostali tuguju i pate.

ze.

17. novembar 2016.

Sve cestitke za "Danas", dobro je sto i jedan albanski list ima svoju verziju na srpskom kako bi gradjani Srbije koji ne znaju albanski imali prilike da saznaju kako razmisljaju o Kosovu, regionu, odbojkaskim funkcionerima u Srbiji, pozivnim brojevima tipicne albanske patriljote kao sto je npr. Senzana Congradin. Bravo jos jedanput, sto mozda ne zblizavate ali makar medjusobno upoznajete ova dva naroda.

Logika paralelnog univerzuma

17. novembar 2016.

Naravno da treba da se raduju, nikada nije loše imati za suseda državu nastalu iz agresivnog separatizma i novca narko-kartela. Ovaj tekst je valjda naša verzija zapadnjačkog liberalnog bezumlja. Hajde da se radujemo... neverovatno.

usaf

18. novembar 2016.

Samo reci pohvale za ovu novinarku,ciji textovi,osim sto iznose cinjenice i istinu,daju i smernice politicarima,u kom pravcu treba ici.Ali,usmeravati jednog "banana man"(Dacica),Vulina,Nikolica...je nemoguca misija.Nastali na srpskom nacionalizmu i primitivizmu,ocekivati da se promene je naucna fantastika.

Milan

18. novembar 2016.

Ovaj tekst i ostali tekstovi u novinama nisu objasnili sustinu dogadjaja u vezi sa kosovskim pozivnim brojem i imovinom Telekoma Srbije. Sustini je da je drzava srbija opet izgubila bitku! Kosovska vlada je priznala da Telekom Srbije poseduje svu opremu na Kosovu. Sto je dobro za nas. Ali su takodje dali Telekomu Srbije samo privremenu licencu za rad! To je kljuc! Sto znaci da za mesec dana ili kad god, da oni mogu da ucenjuju Telekom Srbije sa dozvolom za rad. Dzaba Telekomu Srbije sva oprema kad nemaju dozvolu za rad. Mi smo za uzvrat Kosovskoj vladi dali pozivni broj i tako smo izgubili jedini adut koji smo imali u oblasti telekomunikacija. Ovo je u nasim novinama predstavljeno kao pobeda, kad je u stvari bio jos jedan poraz Drzave Srbije na Kosovu!

greg

18. novembar 2016.

@usaf A na cemu su nastali albanski politicari Taci ili Ljimaj ili Haradinaj? Na uzvisenim vrednostima humanizma, pravde, demokratije i multietnicnosti? Ili na cemu je nastala albanska "drzava kosova" cijim uspesima treba da se raduju Srbi? Nastala je na primitivnom i agresivnom velikoalbanskom nacionalizmu, na brojnim zlocinima, otimacini i agresivnoj albanizaciji.. Ali bitno da albanski politicari i Albanci generalno nemaju sta da se posto su savrsenstvo bez mana. A ovo jadno i bedno promovisanje albanskih naci projekata umotanih u celofan kvazi-gradjanskog, "prosvecenog" i anacionalnog lupetanja, ne vredi ni komentarisati. Nije ni cudo odusevljenje tipicnih albanskih nacosa na ovakav tekst.

princezadileja

18. novembar 2016.

Posebni pozivni telefonski broj Albancima nije potreban ni zbog prakticnosti ni zbog olaksavanja zivota bilo kome nego jedino i samo iz vrlo prizemnih albanskih nacionalistickih interesa. Zbog cega bi bio problem za jednog Albanca sa Kosova da ukuca +381? Naravno da nije problem ali je Albancima potreban taj posebni pozivni broj kako bi i na taj nacin "dokazali" kako su "drzava". I onda neko ovakvim smesnim i demagoskim zamenama teza pokusava proturiti da Srbi treba jos i da se raduju sto su albanski nacosi uspeli da izboksuju posebni telefonski broj jer to je dobro za Srbe? I sta ce biti kada Srbi pripomognu ispunjenju svih albanskih nacionalistickih zelja i zeljica, da nece da krene nevidjena saradnja, upoznavanje, razmena ili ce nagradjeni i amnestirani albanski nacionalizam da krene sa novim zahtevima i novim zeljama i zeljicama?

vrhunsko novinarstvo

18. novembar 2016.

Zanimljivo da je cenjena novinarka zaboravila da spomene odgovornost i udeo Albanaca i albanskog nacionalizma u svemu sta se desavalo i sta se jos desava na Kosovu ali i sire. Siguran sam da ce to spomenuti neki sledeci put jer bi inace neko jos pomislio da je novinarka vrlo jednostrana, tendenciozna, da spinuje, da zastupa iskljucivo pro-albanske stavove, da je selektivna itd. sto naravno nije slucaj.

pitanje

18. novembar 2016.

Da li su onda i gradjani Hrvatske i BiH zrtve, sami sebi najveci neprijatelji, izolovani siromastvom, niskim stepenom obrazovanja, brutalnom medijskom propagandom kada se nisu a ni sada se nesto ne odusevljavaju pokusajima tamosnjih Srba da se otcepe jer i Srbi iz BiH i iz Hrvatske bi da dobiju svoje posebne pozivne brojeve?