Uterivači đavola

A takođe sam znao da su sklone da ga predstave kao polubožanstvo, ali nisam mogao ni pretpostaviti da će otići tako daleko i predstaviti ga kao antihrista, što dosad nisu činili ni Vučićevi najljući protivnici.

V čjom djelo? Strpljenja, molim! Objasniću! Budući da predizborni žreb odlučio da Vučić na glasačkom listiću dobije broj šest, gorepomenute majke su u trenutku nadahnuća pomislile da nije zgoreg urezati tu cifru što dublje u svest golorukih građana, pa su došli na ideju da štampaju plakat na kome će AV mimo običaja biti u drugom planu, a kojim će dominirati ogromna šestica, a da bi sve bilo „više nego ubedljivo“ – onako kako to oni vole – doneta je odluka da se plakati na duvare i tarabe lepe spojeni u trojke što je za vizuelni rezultat dalo – 666, dakle famozno „ime zveri“.

Pre samo desetak godina majkama narodnjačke invencije, (a i široj javnosti) skrenuo bih pažnju – i bio izložen sprdačini i jednih i drugih – na opasnosti od poigravanja zlokobnim simbolima, ali sada, budući da je Rogonja već došao i raskomotio se, nema smisla ukazivati da ga nije pametno dozivati, makar to bilo – kao u slučaju esenesovskih majstora marketinga – besovesno i nesvesno.

Prošlog petka je „obeležena“ (umal’ ne rekoh proslavljena) i osamnaesta godišnjica – takoreći punoletstvo – NATO bombardovanja, a glavni skup (umal’ ne rekoh miting) održan je u Grdeličkoj klisuri, na mestu gde je u raketiranom vozu živote izgubio još uvek „neutvrđeni“ broj putnika“, a na skupu su glavni govornici, predvidivo, bili Vučić i Mile Dodik koji je – iako je rat proveo na bezbednoj udaljenosti od dejstava neprijateljske avijacije – izgledao i zvučao bombardovanije od Vučića.

Nakon gledanja grdeličkog prenosa, zaključio sam da srpska mejnstrim politika ne odustaje – niti to namerava – od sumanutih pokušaja da u porazima i smrtima pronađe motivaciju za pobede i život. Prošle sam godine na ovom mestu pisao da iz politizacije i sakupljanja sitnog predizbornog ćara iz tragedija mogu proisteći samo nove tragedije, ali sam – po običaju – džaba krečio, a čitav mi se grdelički skup – i masa manjih skupova po Srbiji – bez obzira na prividni optimizam govornika, učinio kao masovno prizivanje đavola jer sam u trenu dokonao da je serija događaja na čijem je kraju došlo bombardovanje, započelo skupovima i mitinzima iz devedesetih, na kojima su se – takođe iz sitne političke računice – oplakivale srpske smrti i na kojima su padala zaklinjanja da se to više nikada neće dogoditi.