Site name

Zašto je važno baviti se "budalama"

Neko bi mogao da kaže zbog čega se javnost uopšte bavi temom o ukidanju teorije evolucije u obrazovnom sistemu, koju je pokrenula grupa doktora nauka, naučnika, univerzitetskih profesora i ostalih, trebalo bi, najuglednijih i najobrazovanijih članova društva.

4

Piše: Redakcijski komentar

06. maj 2017. 14:00

Zbog čega se toj inicijativi daje na značaju, kada je reč o tako retrogradnim idejama, koje bi, eventualnim usvajanjem, društvo vratilo u doba inkvizicije, kako to, recimo, definiše profesor Žarko Korać. Zašto uopšte posvećivati pažnju takvima?

Iz nekoliko razloga. Prvi je onaj koji prepoznaje činjenice od javnog značaja u odnošenju prema fenomenu da su peticiju protiv izučavanja Darvinove teorije evolucije potpisala čak 52 akademika, naučna savetnika i profesora univerziteta, 61 doktor nauka, pet magistara nauka, pedeset lekara specijalista, 24 inženjera... Novinarka Danasa je u razgovoru sa jednom od potpisnica ove peticije, profesorkom univerziteta, recimo, čula vrlo zanimljive stavove o tome da je ovaj nosilac najznačajnije uloge u društvu - obrazovanju - pre svega, vernik Srpske pravoslavne crkve, pa tek onda naučnik, odnosno da zapravo uopšte nije naučnik i ono za šta joj je društvo ukazalo poverenje dajući joj ulogu profesora - već da je poklonik Srpske pravoslavne crkve. Kao takva, ona je jako uvređena Darvinom teorijom da je čovek nastao od majmuna, pa se, eto, zalaže da se kreacionizam uvede u nastavni program kao isključivo objašnjenje nastanka čoveka. Još je gore, razume se, što je ovde reč o bivšoj ministarki obrazovanja, kadru i izboru nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. S druge strane, to je možda olakšavajuća okolnost, jer se društvo već spasilo od ministrice Srpske pravoslavne crkve još 2004. godine, kada je Ljiljana Čolić pokušala da sa pozicije prvog čoveka zaduženog za obrazovanje ukine teoriju evolucije u školama i na fakultetima. Problem je, međutim, u tome što iza ove povampirene ideje Ljiljane Čolić stoje brojni lekari, koji u praksi zaista leče građane Srbije, profesori u školama i na fakultetima, naučnici koji bi trebalo da daju doprinos i pomognu društvu u njegovom razvoju.

Drugi problem koji stoji u vezi sa tvrdnjom da je tema o tome kako se 160 "budala", najuglednijih članova društva, udružilo i ponovo pokrenulo pitanje proterivanja nauke iz škola - proizlazi iz pretpostavljene činjenice o "primanju" takve ideje u društvu, s obzirom na opštosti koje ga karakterišu - nizak stepen obrazovanja, nerazvijenost i siromaštvo, sklonost verovanju i zasnivanju životnih principa na nepostojećim osnovama. Takođe, nije bilo potrebno da prođe ni dan a da se Muamer Zukorlić, predsednik Odbora za nauku, obrazovanje i tehnološki razvoj, saopšti da će tu peticiju i inicijativu uvrstiti u dnevni red sledeće sednice i izložiti glasanju, jer je on, kako je izjavio za naš list - slobodouman čovek.

povezane vesti

Evropa se navikava na teror

6

Piše: Redakcijski komentar

Opoziciono poštenje

11

Piše: Redakcijski komentar

Fali novi Franc

1

Piše: Redakcijski komentar

komentari (4)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

dipl. agronom

06. maj 2017.

Evolucija je kod nas pokazala katastrofalne rezultate...Cim je pobedilo 55 procenata populacije koja izumire,a identifikuju se sa tvorcem Drzave iz srednjeg veka...Pada kvantitet,pada kvalitet,ali rastu prinosi...

Natasa

07. maj 2017.

Ukratko, oni koji su nadu videli u obrazovanju i prosvetiteljstvu srpskog naroda mogu na to da zaborave. Nema tog znanja i zvanja koje ce pobediti nase licemerje, kukavicluk i licne interese. Satrase se razmisljajuci o Darvinu.

Gaga

07. maj 2017.

Veoma je važno baviti se "budalama" da se niko ne bi bavio "kompletnim idiotima".

Мiloš J. Kosovac

08. maj 2017.

Verovanje u nadprirodnu silu – religija se menjala. Pre monoteizma postojala je mnogobožačka religija, koja je prepoznala ljudsko neznanje, pa je podsticala znatiželju i učenje, i na taj način razvijao se um i volja kod čoveka. Nažalost, jednobožačka vera, iako novija, čini obrnuto – razvija i čuva slepo verovanje, pokornost i lažno samopouzdanje zasnovano na svemoći Gospoda i podstiče nerealno uverenje da će na kraju uz Božju pomoć sve biti kako treba. Svi bogovi su izmaštani iz potrebe čoveka da veruje u nešto što je bolje i moćnije od svega što ga ugrožava, pa i od čoveka, a što će mu pomoći da preživi i savlada sve izazove surovog okruženja i da živi bolje. Bogovi jedinci to obećavaju samo ako ih se bespogovorno sluša, ako ne na ovom onda bar na onom svetu.”Istorija religije je amalgam realnosti i laži, istoriska relanost postaje laž, nestvarna bajka postaje istina.” (Žan Kokto, Journal d’un inconnu)