Site name

12.000 belih bubrega

* Ostajući pri mišljenju da je memorijalna strela promašila metu, napominjem da se Bajićev rad ni u kom smislu ne može porediti sa bronzanim zombijima i ostalom spomeničkom niskogradnjom Koštuničine i demokratskostranačke ere

Znate li kakva je razlika između Beograda i Teherana! Ima ih mnogo, pa ću se zasad pozabaviti sa dve. U Teheranu je nepristojno (a verovatno i opasno) makar pomenuti krmka, dočim u Beogradu krmci određuju šta je pristojno, a šta ne.

25

Piše: Svetislav Basara

30. oktobar 2017. 16:00

12.000 belih bubrega

U Teheranu "strele odapinju" i fatve izdaju mule, za razliku od Beograda u kome to čine magarci.

Pretpostavljam da ste iz gorepriloženog već dokonali da je tema naše današnje kolumne masovna histerija nastala nakon obznane da je na konkursu za spomenik Zoranu Đinđiću prvu nagradu dobila Bajićeva multimedijalna strela. Budući da sam onomad napisao nekoliko kritičkih reči na tu temu - što nipošto ne bih učinio da sam mogao predvideti da će se "javna rasprava" pretvoriti u ko zna koji po redu javni linč Biljane Srbljanović - osećam obavezu da pojasnim šta je pisac hteo da kaže.

Ostajući pri mišljenju da je memorijalna strela promašila metu, napominjem da se Bajićev rad ni u kom smislu ne može porediti sa bronzanim zombijima i ostalom spomeničkom niskogradnjom Koštuničine i demokratskostranačke ere. Estetski posmatrano, Bajićev rad je besprekoran u svedenosti i - kada se vozdigne u tri dimenzije - monumentalnosti.

Sad ćete se vi bezbeli zapitati - pa zašto sam onda zakerao? Evo zašto. Bajićeva mi se strela učinila nekako previše optimistična, uglađena, uglačana. Bila bi ona primerena da se - nakon što bi njegove strele ispogađale mete - Đinđić u budućnosti predstavio prirodnom smrću, ali okolnosti Đinđićeve nasilne smrti, proistekle iz udruženog zločinačkog poduhvata svih beogradskih čaršija i mahala, naprosto su vapile za spomen-obeležjem koje bi opominjalo (pomalo, bogme, i zastrašivalo), a ne razgaljivalo i u etar odašiljalo simboličke i govorne poruke.

Đinđićev bi spomenik morao biti - samo u manjim razmerama - ne plagijat ili kopija, ali nešto nalik Spomenika holokaustu u Berlinu (pogledati na internetu, daleko je Berlin), jer je Zoranovo ubistvo u stvari bilo MASOVNI zločin iliti Abu Ćirjakovim rečnikom - autogenocid. To pažnji beogradskih čaršija, mahala i krugova dvojke neprestano (i s predumišljajem) izmiče, na sličan način na koji čaršije i mahale histeričnom drekom zabašuruju da se Kosovo nije otcepilo, nego da se Srbija raspala i da se (ubrzano) nastavlja raspadati. Ja spomenik Đinđiću vidim ovako: sablasno osvetljena podzemna prostorija na Studentskom trgu u koju se silazi niz stepenice načičkane (zatupljenim) ekserima, u kojoj se nalazi nekoliko desetina hiljada malih grobova (veličine fetusa), a iznad, na zidu, mermerna ploča na kojoj bi bilo uklesano sledeće: "Ovo su grobovi dece koja se - uprkos huškanjima i naporima patrijarha serbskog - nisu rodila zato da bi (najviše) 12.000 čovekolikih belih bubrega živelo u loju."

povezane vesti

@KVAKA22

0

Piše: Svetislav Basara

@KRLE22

21

Piše: Svetislav Basara

Tehnokratija

13

Piše: Svetislav Basara

komentari (25)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Zokijeva strela

30. oktobar 2017.

Je nažalost promašila metu, tj belim bubrezima nije nanela nikakvu štetu. "Zbog čega je na Balkanu politika mnogo više mitologizovana nego u klasičnoj centralnoj Evropi. Zbog toga što smo mi imali problem sa nacionalnim državama. Mi smo bili narodi u stranim državama. Imali smo Austrougarsku i Tursku imperiju i u tim imperijama smo imali neki svoj položaj, ali nismo imali svoju državu. I onda se taj kolektivni identitet ostvarivao kroz etnički identitet, jer nije mogao da se ostvaruje kroz političke institucije. Taj kolektivni identitet se izražavao kroz jezik, kulturu i veru, jer su to bili jedini atributi za prepoznavanje zajednice. Nije bilo države, nego je postojala zajednica". I dan danas Srbija je pretpolitička zajednica za zaštićene bele bubrege.

kića

30. oktobar 2017.

Što se tiče etimologije, Teheran (prema jednoj verziji) znači "Onaj koji stanuje u prizemlju (u zemlji,) dok bi se za nekog stanovnika Beograda moglo reći "Onaj koji stanuje u vodi".

mića

30. oktobar 2017.

Basara je u prasvu: Memorijalna strela je promašila metu. Ali, nije metak.

Jagoda

30. oktobar 2017.

Svidja mi se vasa ideja. Ja spomenik Djindjicu vidim u klasicnoj figuri prirodne velicine - U odelu, nasmejanog i na stakama, sa rupom od topovskog djuleta na mestu srca. Na spomen ploci moze da pise - Malo mi je ovo djule ili Za koga ja poginuh, covece?

Mućurla

30. oktobar 2017.

Vašim kolumnama bi trebao otpočinjati nacionalni dnevnik svako bogovetno veče. Svako dobro i svaka čast.

Hariton

30. oktobar 2017.

@Zokijeva_strela To što ste napisali da nismo imali državu zavisi samo od toga ko ste to mi jer su Srbi imali svoju državu

X

30. oktobar 2017.

Obećao sam sebi da ne škrabam više, ali: Videh g.Panovića na sajmu knjiga. Htedoh da każem-dobar dan; al pogleda me preko, nadmeno, pogano, drčno, usiljeno. Sav važan, pun sebe, sve zna, pogan, mastan i debeo. Pravo kr#€.

Mister Hajd

30. oktobar 2017.

Mićurla...A šta je to nacionalni dnevnik?

Mali Đokica

30. oktobar 2017.

A zašto su krmci i magarci nastavili da kroje sudbinu građana i u modernom srpskom društvu? Zašto nisu ostali u predpolitičkoj zajednici bez institucija savremenog društva? Jel to znači da Srbija ne ide napred, ne napreduje iako je vode naprednjaci, zašto?

Alan Ford

30. oktobar 2017.

dobar je pisac, mudar ali nekako kao u onoj pijačnoj, nije karala majka sina zato što se kockao već što se vadio. Drgi put razmislite pre nego što odapnete strelu.

bogdan trojkaš

30. oktobar 2017.

I ako uvažavam i žiri i rad umetnika ne mogu ništa kompetentno reći, osim da mi se predlog spomenika ne dopada. Ono što ne mogu da podnesem je; ko mu podiže spomenik i šta mu je motiv! To je teška uvreda za Zorana i sve one koji su ga voleli i poštovali.

duskoSh

30. oktobar 2017.

Koja sreca ujka Bas sto nisi vajar i sto ne pravis spomenike. Bila bi to mesta strave i uzasa, tako ce srecom tvoje njihalo strave ostati u akašijima ali nije zanemarljivo ni to sto si napisao. U stvari je vazno jer ponekad nam se ucini da si zaboravio na cijoj si strani. Pozzz, Dusko

Vitomir

30. oktobar 2017.

Djindjic je dokaz da je misljenje nezdrava tvar i da od njega po odredjenoj recepturi umire na tone dijagnosticiranih ljudi. Ziveo je kao simbol jedne nove, pokretacke snage, da bi ga oborila pokretacka snaga bojevog metka, ovog istog kog " vise ne treba da se stidimo"( preuzeto od buduceg doktora srpskih drp- nauka, generala, velikog Tetka gosp. Vulina)...Mogu da razumem umetnost kao izraz koji nosi dublju, ne bas svakom umu lako shvatljivu poruku, ali ovom coveku-zrtvi treba nesto upravo pokretacko, sto ga je vodilo, ali eto i -ubilo. Mozda je to ta strela sa zvukom, ne znam. Svako ima svoje misljenje...Cenim Biljanu jako,jako mnog. Cenim Basaru iz istih razloga: svoj stav , nepotkupljivost i objektivno ogromno znanje i strucno iskustvo.

Zemljak

30. oktobar 2017.

Koliko god da se ne slažem sa kolumnistom (a to je uglavnom - uglavnom), moram da ga pohvalim da ponekad uspe da bude duhovit i ubode dobar tekst. Međutim, danas nije uspeo, a nije ni juče. E ovo ako objave, svaka čast!!

Volfovič

30. oktobar 2017.

Šta ovaj propali alkos ima protiv Irana?!

milos

30. oktobar 2017.

Nandor Glid je bio jedini ko bi mogao da napravi spomenik u duhu holokausta a Oto Logo i Mestrovic u nekom drugom pravcu,,nazalost posle njih doslo je do zombi produkcije,dakle da skratim - Bajic je morao bolje a ziriju svaka cast na pokazanoj hrabrosti, mogli su i da ne dodele prvu nagradu i to bi bilo posteno ovako sto rece Velickovic vreme ce pokazati. Svi odose nazad u beli svet a nama ostade zvucna strela-masala!

SB

31. oktobar 2017.

Razmisljajuci evo desetak sati o Basarinoj reci ( ja sam jedan od retkih Srba sto duze zvace dobar komad mesa a neukusni brzo proguta) i u pocetku razocaran sto se u opste upustio analizirati djavolsku rabotu( po meni ih treba pustiti da zamisljeni maskembal urade sami) ipak zadovoljan slozi neke kockice jel Basara i kad pogresne stvari radi,radi ih brate dobro.Naime Basara kad vec odluci otici na maskembal bar im ponese odgovarajuce maske i dobro lepilo. Clanovima sekte pomoci nema a razumeo sam ovo kao pokusaj pomoci onima sto sede na ogradi da djavola mozda spoznaju tako sto mu se zalepi djavolska maska.

vlada

31. oktobar 2017.

Najveći problem je ovde ko hoće da mu podigne spomenik! Sramota!

ABV

31. oktobar 2017.

Basara je jedan od retkih sto spozna da se ne gradi spomenik Zoranu vec se gradi spomenik tupome delu srpskog drustva da ih podseca na malo duzi period(dok ga graditelji ne poruse) da nema kraja njihovoj naivnosti,da su umesto Djindjicevog puta na zapad krenuli u Evropu na istok( moguce je stici jel planeta je okrugla,al ce uzeti malo duze no Turcima),da umesto Djindjicevog puta vladavine prava grade prava vladara. Da ih podseca da su zadnja bagra( tupavi deo sa zemljakom i zemljacima) i da Zorana jos nikad ni zasluzili nisu.

нићифор

31. oktobar 2017.

Овако говораше Заратустра. СВАКИ дан!

Trifun

31. oktobar 2017.

Umesto strele, ja bih Đinđiću podigao spomenik u obliku znaka pitanja (?). Pa nek se svako pita ko, kako, zašto i sl.

Zivcana

31. oktobar 2017.

Ja o belim bubrezima ne znam nista i necu da komentarisem. Sto se tice slomljene strele koja stremi u visinu, pade mi na pamet gde bi bio kraj Cumetu i kompaniji da je strela nastavila da stremi ka visinama.

Zorka Papadopolos

31. oktobar 2017.

Slazem se i sa Basarom i sa Panovicem da je sudbina Zorana Djindjica isuvise tragicna, i isuvise za Balkan tipicna da bi joj strela ka nebu bila spomenik. Sve sama magla, u kojoj niko ne zna ni ko je nalog za ubistvo dao, ni zbog cega. Ostao je strah, koji koci. Ako bas mora strela, onda slomljena, u pravcu crne zemlje.

bobić dragan

01. novembar 2017.

Izvanredan text, samo odakle vam tih 12000

Zvonko

02. novembar 2017.

Samo me interesuje da je ziv , gde bi i sta bi , politicki gledano, bio danas onaj kome danas podizu spomenik.