Zločin i kazna

Pašić je imao 14 godina. Njegovo selo su napale srpske snage i „komšije“ iz susedstva. „Komšije su nas napale na drugi dan Bajrama. Granate su počele da padaju, zemlja se tresla. Sakrili smo se u podrum, šest porodica, dok su granate pogađale kuće“, ispričao je svedok, koji se, sa porodicom i meštanima muslimanima danima krio, bežao i na kraju predao snagama VRS. Smestili su ih u školi u Grabovici. Jedan od srpskih vojnika im je rekao da će „preživeti, ali će njihovi muškarci platiti“. Ubijeno je oko 150 muslimana. Borbi nije bilo. Jednostavno su muslimanska sela napadnuta, meštani proterani i ubijeni. Zbog toga što su pripadali „drugom“ narodu i veri.

Optuženi je svedočenje nezainteresovano pratio. Nemačka agencija DPA izvestila je nedavno da Mladić na optuženičkoj klupi nosi bejzbol kapu, često demonstrativno iz dosade lista novine, zlobno se krevelji… „Taj čovek nije svestan svoje krivice. Naprotiv, on je apsolutno uveren da je postupao moralno i u vojnom smislu briljantno. On i dalje veruje, kako kaže, u ‘pravednu, nacionalnu stvar’ i sebe vidi kao ‘zaštitnika svog naroda’ od ‘Turaka’. A ‘Turcima’ naziva desetine hiljada žrtava – mučenih i ubijenih muslimana“.

Šta će presuditi Hag i kako će presuda Mladiću uticati na odnose u regionu? Nema dileme da će Mladić biti proglašen krivim. Ne možete da, sveteći se nekakvim „Turcima“, pobijete tolike ljude, „raspamećujete“ gradove i prođete nekažnjeno. Sem relativno nebitne da li će se optuženi pojaviti u sudnici, nešto važnije dileme su hoće li Mladić dobiti 40 godina ili doživotnu robiju i da li će Sudsko veće presuditi da je i u drugim delovima BiH, pored Srebrenice, počinjen genocid. Nezadovoljnih će svakako biti. Ako ne bude dobio doživotni zatvor i ako Sud ne bude presudio da je genocid, pored Srebrenice, počinjen u još šest opština BiH, mnogi Bošnjaci će biti nezadovoljni. Mnogi Srbi će svakako biti besni, jer, nažalost, neki i dalje smatraju da je Mladić heroj koji je samo branio svoj narod.

Kako je moguće da se toliki Srbi identifikuju sa Mladićem i zločinima? Kolektivna krivica ne postoji, ali narodi koji ne osude „svoje“ zločince i zločine počinjene u njihovo ime, teško da imaju svetlu budućnost. Opet, nisu za to krivi „obični“ Srbi, već političari koji „Kalimero“ politikom (svi nas mrze, a šta su nama radili…), pozivajući se na narod, kriju sopstvenu i odgovornost svojih stranaka i huškačkih ideologija. Dokle? Dok ljudi na to nasedaju. Znači, još dugo.

Da li bi, uz sve razlike, Srbi ovim povodom, mogli da se ugledaju na nas, „Turke“, pardon muslimane? Jer i mi se suočavamo sa generalizacijom krivice. Mnogi smatraju da su za zločine ISIL, Al Kaide i sličnih terorističkih organizacija odgovorni islam i muslimani, znači nekih 1,6 milijardi ljudi. Islamofobija je navela da neki ekstremni krugovi na Zapadu pokazuju razumevanje za „srpsku stvar“ i (ne)dela Mladićeve vojske u BiH. Islamofobiju koriste i neki ovdašnji krugovi, zaboravljajući da su naše balkanske razmirice mnogo starije od aktuelnih svetskih. Ali, za razliku od mnogih Srba koji se identifikuju sa zločinima i zločincima, muslimani se uglavnom svojski trude da se distanciraju od zločina ISIL i sličnih. I retko ko smatra da je El Bagdadi heroj. Nije pristojno da ratni zločinci i teroristi budu heroji. Nije ni ljudski.