Site name

Rezolucija sa ožiljcima

Više od dve trećine članica UN glasale su da Jerusalim nije prestonica Izraela i osudile odluku američkog predsednika Donalda Trampa da SAD u taj grad premeste svoju ambasadu iz Tel Aviva.

7

Piše: Vuk Drašković

27. decembar 2017. 14:00

Rezolucija sa ožiljcima

Foto: Fonet

Da nije reč o Generalnoj skupštini UN, debata o Jerusalimu i njen ishod bila bi loša pozorišna burleska, sa promašenom temom i obradom. Zašto? Zato što je Jerusalim u Izraelu, a ta međunarodno priznata država - ne Donald Tramp ili iko drugi - odabrala ga je za svoju prestonicu. Zato što su u Jerusalimu i Kneset, i predsednik Izraela, i premijer, i sva ministarstva, i vrhovni sud, a dve trećine stanovnika tog grada su Jevreji.

Zbog američkog veta, Rezolucija Generalne skupštine UN je neobavezujuća. Nikog ne obavezuje, ali svakog uznemirava. Posebno zbog toga što Rezolucija ima mnogo i faktografskih i moralnih ožiljaka.

Istoga dana, one daleke 1948, kada su UN proglasile da je stvorena država Izrael, trebalo je da bude proglašena i država Palestina, a da Jerusalim ne bude ni jevrejski ni palestinski, nego da bude slobodni i otvoreni grad pod međunarodnom upravom, a granice između Izraela i Palestine bile bi naknadno utvrđene. Biološki obogaljeni nacističkim holokaustom, ali i srećni što im je svet, posle dvadeset vekova rasejanja po svim kontinentima i narodima, ozakonio državu na njihovoj biblijskoj zemlji, Jevreji su to prihvatili. Odrekli su se bili i svog Jerušalaima i pristali na državicu koja je, u tom času, zauzimala samo oko pet odsto njihove zemlje iz Biblije. Palestinci i sve arapske zemlje bili su protiv. Saopštili su da jevrejska država ne sme da postoji i pokrenuli rat da je unište. Poraženi su. Jevreji su proširili svoju državicu i ušli u zapadni Jerusalim. Oni prihvataju i novu ponudu UN: da se Jerusalim podeli i da istočni deo grada, u kome su i jevrejski Zid plača i hrišćanska crkva Hristovog groba i muslimanska džamija Al Aksa, bude prestonica države Palestine. Odgovor Palestinaca i čitavog arapskog sveta ostao je nepromenjen: Jevreji ne polažu pravo ni na kvadratni metar svoje države. Bacanje Izraela u more trebalo je da se dogodi 1967, kada su Palestinci, Egipat, Sirija i Jordan nestanak jevrejske države proglasili za svoj ratni cilj. Za šest dana, Jevreji su do nogu potukli invazione armije, zauzeli i Golansku visoravan, i Sinaj, stigli do Sueckog kanala, uzeli ceo Jerusalim... Većinu osvojenih teritorija su vratili. Ne i Jerušalaim. U taj grad, koji se u Starom zavetu spominje više od dve hiljade puta, premestili su svoju prestonicu.

Ovo su činjenice. U njima je odgovor i na ključno pitanje: gde je uzrok jevrejsko-palestinskih sukoba i nesreće. I danas, Palestinci i skoro sve arapske države odbijaju da priznaju državu Izrael. Za sve njih nije sporan samo status Jerusalima, nego je sporno samo postojanje Izraela. Zašto nikada ni Savet bezbednosti UN ni Generalna skupština UN nisu usvojili rezoluciju osude tog opasnog strateškog cilja, koji je moguće postići samo po strašnu cenu novog holokausta nad jednim narodom mučenikom?!

Na brdu Har Hazikaron (Brdo sećanja), u Jerušalaimu, Jevreji su podigli Jad Vašem, memorijalni centar posvećen žrtvama nacističkog holokausta nad njima. U tom muzeju su i podsećanja na vekove antisemitizma u hrišćanskom svetu, i rimokatoličkom i pravoslavnom. Podsećanja na pogrome nad Jevrejima u Španiji, Portugalu, Rusiji, na doba inkvizicije kad je svaki Jevrejin mogao biti nekažnjeno ubijen, ako bi bio zatečen da pije crno vino, krv Hristovu. Narod u kome je rođen Isus Hristos hrišćanska Evropa je označavala kao narod koji je ubio Hrista. Hitler je vrh tog bezumlja. Put ka najvećem zločinu nad jednim narodom bio mu je popločan.

Teško je umaći utisku i da u nadmoćno izglasanoj Rezoluciji Generalne skupštine UN, kojom se osporava sadašnji status Jerusalima, a nijednom rečju se ne osporavaju i ne žigošu programi uništenja jevrejske države, ima ponečeg od one moralne hipokrizije kada niko neće ni da vidi ni da osudi nacističke planove o istrebljenju Jevreja, kada se Čembrlen i Daladije klanjaju vođi Rajha, a Staljin sa njim sklapa i savezništvo. Današnji svet trese strah od islamskih kamikaza. Trampovu odluku da SAD presele svoju ambasadu u Jerusalim, većina država je, izgleda, razumela kao dosipanje benzina na vatru islamskog ubilačkog i samoubilačkog fanatizma. Ishod glasanja u Generalnoj skupštini UN neće taj fanatizam ni primiriti ni podmititi. Naprotiv. Svi ekstremizmi dobili su vetar u jedra. Ne samo u Izraelu i Palestini. Produbljeni su i opasni nesporazumi između SAD i EU, SAD i Rusije.

Tako to uvek biva kad se, zbog sumnjivih principa, žrtvuju temeljni principi, i kad se zatvaraju oči pred kapijama sopstvene svesti.

Autor je bivši ministar spoljnih poslova

komentari (7)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Odgovori, Vučino!

27. decembar 2017.

Da li je neko nešto pitao ljude koji su živeli na teritoriji koja je proglašena jevrejskom državom kada su UN proglasile državu Izrael? Da li je narod Palestine imao svoje predstavnike u UN kada se proglašavala država Izrael? Koliko je Jevreja bilo na teritoriji današnjeg Izraela pre proglašenja jevrejske države i kakva je bila etnička slika te teritorije? Zašto Jevreji nisu prihvatili ponudu Britanaca da formiraju svoju državu na teritoriji jedne od njihovih tadašnjh kolonija a ne u Palestini? Da li je Biblija tapija na tu zemlju gde je sada Izrael? Šta bi se desilo kada bi se sada narodi počeli vraćati gde su im preci živelu pre dve hiljade godina? Zašto Evropljeni (recimo Nemci) nisu dali deo svoje teritorije Jevrejima da se iskupe za sve patnje, poniženja i progone ( npr. Holokaust) koje su Jevreji vekovima doživljavali u hrišćanskoj Evropi, ako se stvarno kaju za svoja zlodela prema Jevrejima. Jesu li Jevreji došli u Palestinu da žive zajedno i ravnopravno sa narodima koji su tamo živeli vekovima ili su došli da formiraju svoju nacionalnu i de fakto versku državu u kojoj su ostali nepoželjni i praktično građani drugog reda? Koliko se metode koje koristi jevrejska država prema nejevrejskom stanovništvu na svojoj teritoriji i regionu razlikuju od metoda koje su koristili nacisti? Na osnovu čega Izrael ima pravo da bude jedina nuklearna sila u regionu?

Baki

27. decembar 2017.

Vuk je još 2006. godine priznao Jerusalim za glavni grad Izraela, odnosno pre 11 godina. Te 2006. godine bio je u poseti kao MIP R.Srbije.Posle razgovora premijera Ehuda Olmerta i ministra Vuka Draškovića u Jerusalimu, izraelski premijer je istakao da je njegova zemlja spremna da godišnje ulaže četiri milijarde dolara u našu zemlju i da je interesovanje za Srbiju praktično neograničeno. Da ne komentarišem izraelca, ali naši političari su uvek spremni da dele kapom i šakon ono što nije njihovo i da puno obećavaju, samo da bi ostali na vlasti

***

27. decembar 2017.

Hvala za tekst! Da se zna šta je i kako bilo. Mrzitelji Jevreja sigurno nisu čitali ovakva štiva!

VP

27. decembar 2017.

Ko još Vuka shvata ozbiljno? On nikad nije živeo u realnosti, osim kad je novac u pitanju.

Tanja D. Petrović

27. decembar 2017.

"Tako uvek biva zbog sumnjivih principa, žrtve temeljnih principa" ...O kojim principima je reč? Pre bih rekla da se do ovakvog zaključka dolazi kada pomešate istorijske činjenice, zaboravite osnovni princip koji danas civilizovani svet promoviše a to su ljudska prava, prava svakog čoveka na planeti na život, rad I egzistenciju, da ne spominjem I sreću. Pročitajte Povelju. A onda donosite zaključke deleći narode po religioznom, pa nacionalnom opredeljenju.... U tom delu sveta uvek su živela neka plemena koja su primala religiju kako je vetar duvao, kako je koji osvajač sa koje strane dolazio...ta plemena su bila tu I kada su došli Englezi I Francuzi, ..taj narod Palestine nije tu odnekud došao...Jevrejima se posrećilo pa su došli posle vekova verskih progonstava, ako su...Ali umesto da nađu način kako da ostvare suživot sa domaćinima oni trabunjaju o Jerusalimu od pre dve hiljade godina...Palestinci su građani drugog reda....zapravo I nisu građani...to je aparthejd...gledaju da ih istisnu po svaku cenu... Dakle poteže se religija, priča o verskim progonstvima, pa onda o"programu uništenja jevrejske države"...a ne vidi program Izraela da potisne Palestince načisto sa te teritorije... Kako se ne setiste demokratije, građanskog društva za sve ...bez obzira koje vereispovesti ili plemenskog porekla bili???

Фикус

28. decembar 2017.

Вук је побројао религијско -историјске разлоге, због којих Јерусалим и треба да буде Главни град, државе Израел. Наша несрећа је у томе, што већина Срба, нити је читала Библију, нити познаје историју, а хоће да доноси закључке о, овако важним питањима!

Никола САВИЋ

28. decembar 2017.

Е мој Вуче, џабе ти го вориш глувима, а таквих је већина, нажалост! Они још увек, сањају Брозову несврстану Југославију која због дружења са Арапима, није имала дипломатске односе, с Израелом. Да потсетим заборавне. Из Брозове државе, која после Другог светског рата, није достојно обележила место стравичног страдања Јевреја, Срба и Рома- логор у Јајинцима, иселила се већина од оно мало, Јевреја, који су преживели.