Evropske vrednosti su na grčkoj strani

Nažalost, pomenuti tekstovi iznose tursku argumentaciju o aspektima kiparskog problema koji je stvoren nakon turske invazije i okupacije jednog dela suverene države, Republike Kipar, članice UN i EU. Nemam nameru da se upuštam u polemiku sa vašom novinarkom, poštujući slobodu štampe. Ja samo želim da iznesem svoje gledište na neke od teza koje se pojavljuju u pomenutim tekstovima, a sa kojima se uopšte ne mogu složiti. U tim tekstovima se ne prenosi, nažalost, nijedno mišljenje druge strane tj. zvaničnih organa međunarodno priznate države na Kipru – Republike Kipar.

Znamo da svaki čovek ima neprikosnoveno pravo da prenosi informaciju, a i da bude primalac informacija. Međutim, informacija je javno dobro i svaki novinar ima obavezu i dužnost prema društvu u kome živi, ali i prema samom sebi, da uvek iznosi celokupnu istinu, da je ne iskrivljuje, da je ne krije, da je ne modifikuje.

Kao što je poznato od 1974. godine pa sve do danas Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije ne prestaju da ukazuju na nedeljivost Kipra i da na ostrvu priznaju jednu jedinu legitimnu vladu – Vladu Republike Kipar, i to bez obzira na to što se u okupiranom delu moje domovine stvaraju „organi vlasti“ i „institucije“. Savet bezbednosti je pozvao sve zemlje članice OUN da poštuju suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Republike Kipar, da ne priznaju drugu državu na Kipru već samo Republiku Kipar. UN istovremeno osuđuju sve pokušaje secesije okupiranog dela Ostrva. Rezolucije UN 541 i 550 se odnose na sve prethodno opisano i pri tome osuđuju kako tursku invaziju na Kipar 1974. god. tako i okupaciju jednog njegovog dela. To isto, uostalom, čine i mnoge rezolucije drugih međunarodnih tela i institucija kao što su Evropski sud za ljudska prava, Savet Evrope, itd…

A što se tiče referenduma iz 2004. godine, kada su Kiparski Grci odbacili predloženi tzv. „Ananov plan“, pitam se kako se od njih očekivalo da će glasati „za“ kada im je bilo jasno da, ukoliko podrže predloženi plan, u praksi bi glasali za rasformiranje Države – Republike Kipar, dali bi legitimitet Turskoj da na okupiranom delu Kipra nastavi i dalje da drži svojih 35.000 teško naoružanih vojnika, da može i dalje nekontrolisano da na okupiranom delu zemlje naseljava sve veći broj doseljenika, čiji broj već prevazilazi broj Kiparskih Turaka. Moram da dodam da Turska od 1974. god, kada je okupirala deo Kipra, sistematski menja demografski i kulturni identitet Ostrva i uništava kulturnu baštinu Kipra.

U vezi navodnog korišćenja veta od strane Republike Kipar, kako bi se Turska zaustavila na njenom evropskom putu, smatram da ipak moram da napomenem da je Republika Kipar, iako nije morala, dala svoj pristanak i uz taj kiparski pristanak Turska je dobila status zemlje kandidata za učlanjenje u EU. Republika Kipar je, inače, država koju Turska ne priznaje. Nije u interesu Republike Kipar da Turska ostane po strani i van evropskih vrednosti. Republika Kipar godinama je polagala ispite kako bi postala punopravni član EU i niko nema pravo da potcenjuje kontrolne mehanizme EU koji ocenjuju da li je jedna zemlja uspešna i spremna da postane član Unije.

Što se navodne „izolacije“ Kiparskih Turaka tiče, skrećem pažnju da je od učlanjenja Republike Kipar u EU, a i bez obzira na činjenicu što se evropski propisi za sada ne primenjuju na okupiranom delu Kipra, Kiparskim Turcima se izdaju lične isprave Republike Kipar. Preko 100.000 pasoša je izdato Kiparskim Turcima, uključujući i nekim od takozvanih „ministara“ pseudodržave, a time im je omogućeno da slobodno putuju, da mogu da se zaposle kao evropski građani, u zemljama članicama unutar EU.

Prema tome, Kiparski Turci imaju sva prava i privilegije koji proističu iz članstva Republike Kipar u EU i to bez napora kojima su bili izloženi Kiparski Grci na evropskom putu Kipra. Hiljade Kiparskih Turaka radi u delu Kipra koji je pod kontrolom legitimnih vlasti Republike Kipar bez obzira u kom delu Kipra žive. Vlada Republike Kipar istovremeno pruža svim Kiparskim Turcima koji žive u slobodnom delu Kipra besplatnu medicinsku zaštitu.

U poslednjih nekoliko godina turskoj zajednici na Kipru se daju milioni evra u vidu finansijske pomoći, bilo direktno iz fondova Republike Kipar, bilo preko odgovarajućeg mehanizma EU. Ta pomoć ima za cilj da pomogne turskoj zajednici da se razvije. Prema tome, ponavljam i uveravam vas da to Kiparski Turci i čine. Kiparski Turci mogu da se slobodno kreću, studiraju i da se nastanjuju u EU, te da shodno tome i da uživaju i sve privilegije koje proističu iz članstva Republike Kipar u EU. I pored gore navedenog, ako Kiparski Turci osećaju da su „izolovani“, razloge za tu njihovu „izolaciju“ moraće da traže u ograničenjima kojima su izloženi zbog nelegalne okupacije dela Republike Kipar od turske vojske, a isto tako i zbog separatističkih poteza i politike koju sprovodi njihovo rukovodstvo. Umesto da se govori o „izolaciji“ Kiparskih Turaka, moramo bez ikakvog dvoumljenja da se osvrnemo na one koji su proterani iz svojih vekovnih ognjišta, iz mesta gde su se rodili, iz mesta u kojima su mogli da upražnjavaju svoje verske običaje i religiju, a to su Kiparski Grci. Kiparski Grci, poslednjih 40 godina, zbog turske invazije, postali su i ostali izbeglice u sopstvenoj zemlji. Ta istina se ne može sakriti. Turska vojska 40 godina drži pod kontrolom značajan deo jedne suverene države i stotine hiljada Kiprana nemaju svoja osnovna ljudska prava i ljudske slobode.

Republika Kipar nikada nije uvela „embargo“ na muzičke ili druge kulturne manifestacije na okupiranom delu Kipra i ne želi da „izoluje“ muzički, kulturno ili na bilo koji drugi način Kiparske Turke. Ono u čemu se Republika Kipar ne slaže i na šta ne daje svoj pristanak jeste nezakoniti ulaz bilo koga na njenu teritoriju (ujedno i evropsku teritoriju) preko ilegalnih „graničnih prelaza“, a isto tako i ilegalno korišćenje uzurpirane imovine Kiparskih Grka koja se nalazi u okupiranom delu Kipra, kao što su hoteli, pozorišta itd, koju sada bespravno zloupotrebljavaju okupacione vlasti.

Bilo bi poželjno da pregovori koji su u toku rezultiraju uspešnim završetkom. Da se putem tih pregovora nađe takvo rešenje kiparskog problema koje će omogućiti da kiparski narod doživi kraj nezakonite turske okupacije, koja traje 40 godina. Kiparski Grci žele samo jedno – a to je da napokon mogu da uživaju svoja osnovna ljudska prava i slobode. Grčka strana je oduvek pristupala pregovorima i težila je iznalaženju pravednog i održivog rešenja koje će ujediniti zemlju. To rešenje mora da se oslanja na odluke Ujedinjenih nacija, a isto tako i na vrednostima i principima na kojima se Evropska unija zasniva. Težimo rešenju koje će garantovati i poštovati ljudska prava i slobode svih građana Republike Kipar i koje će doprineti nesmetanom razvoju kako današnje tako i budućih generacija, u uslovima slobode, sigurnosti, demokratije, pravde i blagostanja.

Autorka je ambasadorka Republike Kipar u Srbiji