Dobar deo prljavog kapitala završio u privatizaciji preduzeća

 Tome bi trebalo dodati i podatak da se u nekim zemljama Evropske unije legalizuje i do sedam odsto „prljavog“ novca, pa je Srbija zbog dostignuća u tom sektoru dobila značajna priznanja međunarodnih institucija koje se bave tim problemom.

Koji su najčešći mehanizmi pranja novca?

Mehanizmi su raznovsni, ali su of šor kompanije, jedan je od najvećih problema ne samo za Srbiju već i za druge države. Of šor destinacije jesu mesta na kojima se uz poreske olašice može i legalno poslovati ali je problem što se često koristi i za nedozvoljene transakcije, kao i za prikrivanje pravih vlasnika i porekla kapitala. Poseban problem u Srbiji predstavlja novac koji je devedesetih godina iznošen u „kešu“ i polagan na račune of šor firmi, koji, obično nisu otvarani u zemljama gde su registrovane te firme (of šor destinacije) nego u nekoj od susednih zemalja. Dobar deo tih sredstava vratio se u zemlju kroz proces privatizacije, a poreklo novca prikazivano je kao profit of šor kompanije. Slična je situacija i sa odlivom kapitala iz domaćih firmi, kada se sa računa nekog srpskog preduzeća vrše plaćanja na račun of šor grupe, a kao osnov navode se razne usluge, poput konsultantskih, zatim ispitivanja tržišta, organizacije sajamskih priredbi, promocija. Jedan od načina iznošenja novca iz zemlje su i uvećane faktura koje su napravljene na nekoj od of šor destinacija, iako roba potiče iz sasvim druge zemlje. Proceduru pranja novca prati niz transakcija, tako da se nelegalni poslovi tih firmi ne mogu otkriti bez adekvatne međunarodne saradnje.

Pomenuli ste da je deo sumnjivog novca završio u privatizaciji. Da li postoji mogućnost da, kada vam Agencija za privatizaciju prijavi sumnju u legalnost kapitala nekog od kupaca, reagujete kako bi se sprečilo da isto lice ili firma budu učesnici i na drugim licitacijama?

Tačno se zna kojim organima Uprava može da dostavi informacije, a to su pre svega tužilaštvo i policija. Svi podaci do kojih dolazimo, imaju oznaku službene tajne, jer je reč o računima i imovini, što suštinski zadire duboko u ljudska prava svih građana. Ne možemo da objavljujemo informacije, ali je Uprava do sada u nekoliko slučajeva uspela da spreči neke privatizacije kao i učešće prljavog kapitala u tenderima.

Osim kapitala koji prelazi granicu, u opticaju je i novac koji potiče iz prometa u sivoj zoni koji prema nekim procenama premašuje deset milijardi evra godišnje. Deo tog kapiatala vlasnici verovatno pokušavaju da ubace u legalne tokove. Pominju se i fiktivne uvozno-izvozne deklaracije sa Kosovom i Crnom Gorom kao i firme koje rade sa sekundarnim serovinama. Šta je karakteristično za „pranje domaćeg kapitala“ koji nije stečen legalno?

Jedna od osnovnih metoda jeste poslovanje preko fantomskih firmi. Taj vid simuliranog poslovanja koristi se ne samo da bi se „oprao“ novac već i da bi se izbeglo plaćanje poreza. Mi smo sa poreskom policijom formirali operativnu grupu koja dnevno radi na otkrivanju i sprečavanju takvih pojava, i u prethodnih nekoliko godina za dve trećine smo smanjili broj fantomskih firmi. Ta saradnja se može oceniti uspešnom, jer kao rezultat imamo pokretanje krivičnih postupaka, a otkrivene su i velike kriminalne grupe sa milionskim iznosima utajenog poreza i „opranog“ novca.

Kako to izgleda u brojkama?

Činjenica da je do sada izrečeno sedam presuda, od kojih je pet pravosnažnih, i da je na osnovu njih oduzeto 109 miliona dinara, ne govori mnogo. Jer, Uprava se pre svega bavi prikupljanjem podataka, i analizom izveštaja, koji su samo prva karika u lancu oformljenom za borbu protiv pranja novca. Mi svoja saznanja dostavljamo tužilaštvima, policiji, sudovima, Poreskoj upravi, ali se tokom procesa ta saznanja u velikom broju slučajeva prekvalifikuju u neka druga dela, najčešće se tretiraju kao zloputreba službenog položaja ili kao poreska utaja, jer tužioci smatraju da je to lakše dokazivo. Mislim, ipak, da će biti sve više dela koja će u startu da budu okvalifikovana kao pranje novca, jer je u tom slučaju, ako se proces okonča osuđujućom presudom, olakšano oduzimanje imovine stečene kriminalom. Trebalo bi, takođe, imati u vidu da je pranje novca složeno krivično delo, što znači da mu zloupotreba službenog položaja, kao predikatno, po pravilu, prethodi. Naravno, novac može da potiče i od nedozvoljene trgovine opojnim drogama ili ljudima kao i od drugih oblika organizovanog kriminala. Ovakav kapital je izuzetno opasan za međunarodni kredibilitet zemlje, što je i navedeno u Strategiji vlade za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Koliko je svođenje rezultata rada Uprave na brojke, relativan pokazatelj govori i to da smo u ovoj godini od naših obveznika imali 2.700 prijava sumnjivih transakcija, a otvorili smo oko 60-tak predmeta. Razlog za to je što neko lice može imati račune i u 20 banaka, i da radi sa 15-tak preduzeća, što znači da se tako veliki priliv prijava odnosi na isti predmet.

Ekonomisti tvrde da se u Srbiji i do 50 odsto BDP odvija u sivoj sferi. Da li je i to predmet vaših analiza?

Treba razlikovati finansijsku nedisciplinu od pranja novca. U nekim poslovnim aktivnostima kapital ne potiče direktno iz kriminalne delatnosti, pogotovu ne iz krivičnih dela organizovanog kriminala, već je reč o sivoj ekonomiji i nedovoljnoj finansijskoj disciplini. To je više pitanje za poreznike, ali bi valjalo podsetiti i da je poreska utaja ozbiljan kriminal svuda u svetu, i da je on u značajnoj meri prisutan i u Srbiji. Zato bi uloga pravosuđa u sankcionisanju takvih pojava trebalo da bude veća, jer je reč o delima koja bitno utiču na ekonomsku i političku stabilnost zemlje.

U kojim oblastima su najčešće prisutne pojave pranja novca?

Pranje novca po svojoj prirodi predstavlja pokušaj legalizacije imovine koja je nelegalno stečena. Modaliteti su različiti, i pre svega zavise od količine novca. Ako je reč o nekoliko stotina hiljada evra, član kriminalne grupe najverovatnije će ih uložiti u nekretnine, a jedan deo u neku od banaka. Sa povećanjem količine novca, raste i ekonomska moć grupe, koja je sada u mogućnosti da angažuje prave finansijske stručnjake koji će se pobrinuti da taj kapital bude dobro maskiran ili unosno plasiran. Posebno su atraktivna ulaganja u građevinarstvo, u promet nekretnina, kladionice, trgovinske lance, ali ulaže se i u sportske klubove i igrače. Novac sumnjivog porekla odlazi i u poljoprivredu, najčešće kroz kupovinu poljoprivrednog zemljišta. Svim tim „investicijama“ zajedničko je da teže da se integrišu u privredni sistem.

Šta Uprava može da preduzme kada posumnja u legalnost neke transakcije?

Naš posao je pre svega prikupljanje podataka od obveznika koji su dužni da prijave svaku sumnjivu transakciju i svaki transfer gotovog novca veći od 15.000 evra i Uprava ima specijalna ovlašćenja da tu dokumentaciju pribavi bez odobrenja nadležnog suda ili tužioca. Takođe, može da prati transakcije određenog pravnog ili fizičkog lica u trajanju do tri meseca, a to se može produžiti na najduže šest meseci. Uz to, Uprava može privremeno, na 72 sata (u vreme vikenda rok se može produžiti za još 48 sati), da blokira određenu finansijsku transakciju i u tom intervalu je potrebno da drugi državni organi, tužilaštvo ili Poreska uprava, pokrenu postupak kako bi dokazali da novac potiče od krivičnog dela. Takva mera primenjuje se samo u situacijama kada postoji osnovana sumnja da postoji krivično delo pranja novca i finansiranja terorizma.

Međunarodna saradnja

Uprava za pranje novca članica je međunarodne Egmont grupe koja okuplja finansijsko obaveštajne službe iz 117 zemalja, a do sada smo potpisali i 15 međunarodnih sporazuma o saradnji. Nedavno je to učinjeno sa SAD, Rusijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a u planu su i sporazumi sa još nekim državama, pri čemu su prioritet one zemlje kojima zakon ne dozvoljava da bez tog akta razmenjuju obaveštajne podatke. Takođe, članovi smo komiteta Manival u Savetu Evrope koji se bavi suzbijanjem pranja novca i finansiranja terorizma, a prošle godine je oformljena operativna radna grupa koja obuhvata zemlje bivše Jugoslavije i Albaniju. Dobru saradnju ostvarujemo i sa Ujedinjenim nacijama, OEBS-om, USAID-om, od kojih nam stiže pomoć u vidu treninga ili opreme – kaže direktor Uprave za sprečavanje pranja novca.

Prekid finansijskih tokova

Rad Uprave za sprečavanje pranja novca zasniva se na prikupljanju podataka o sumnjivim transakcijama i gotovinskim transferima koji premašuju 15.000 evra, a informacije o tome dostavljaju banke, lizing kompanije, dilersko brokerska društva, agencije za promet nekretnina… Osim toga uspostavili smo bolju saradnju sa državnim organima koji se, na različitim nivoima, bave nadzorom obveznika. Zahvaljujući tome, uspeli smo da prevaziđemo zastarelo uverenje da je dovoljno samo osuditi organizatore kriminalnih grupa koji su, potom, iz zatvora nastavljali da se bave „biznisom“ jer im finansijska moć nije bila oduzeta. Jasno je, dakle da se organizovani kriminal najefikasnije suzbija tako što se prekidaju finansijski tokovi i oduzima imovina stečena kriminalnim radnjama – objašnjava Vujičić.