NATO-ekonomija

E pa, u pomenutom zborniku se na vrlo zanimljiv način odgovara i na jedno i na drugo pitanje. Recimo u radu Tatjane Karaulac „Uticaj koji integracija u NATO ima na ekonomiju države“.

SLOBODA: Pošto je sloboda govora jedna od bitnih komponenti ocene političkog rizika jedne zemlje, a koji navodno igra veoma bitnu ulogu u ceni kredita koju ona i njeni građani moraju da plaćaju, dakle određuje kamatu, držim da ne činim ništa strašno ako kažem da verujem kako Srbija treba da se grči koliko treba ne bi li, po mogućstvu s Hrvatskom, ušla u EU. I kako delim mišljenje nesumnjive većine građana Srbije, koji bi da njihova zemlja uđe u NATO samo ako baš, baš, baš mora. Ovo ističem zato što verujem da od tog bazičnog političkog stava zavisi i način na koji ćete tumačiti činjenice, pogotovo ukoliko one nisu ubedljive, nego manje-više relativne.

Hoću da podsetim da nam je svojevremeno obećano (Miroljub Labus dok je bio potpredsednik Savezne vlade) da ćemo o članstvu u NATO odlučivati referendumom pošto dobijemo detaljnu analizu efekata tog učlanjenja. Koliko će ono, naime, da košta.

RIZIK: Gospođa Tatjana Karaulac između ostalog ispituje uticaj članstva u NATO na pokazatelje političkog rizika koje je razvila Svetska banka (sloboda govora, politička stabilnost i odsustvo nasilja, efikasnost vlade, kvalitet regulacije, vladavina zakona, kontrola korupcije), a prema iskustvu zemalja koje su u NATO već ušle. Pa piše: „Ako posmatramo zemlje koje su 1999. godine ušle u NATO biće zanimljivo to da je u godini pristupanja došlo do pogoršanja skoro svih pokazatelja, a da je poboljšanje primećeno tek u drugoj godini nakon priključenja. Za našu analizu interesantno je to da je u ovim zemljama godinu dana nakon priključenja NATO savezu došlo do značajnog pada političke stabilnosti, da bi tek 2002. godine došlo do značajnog povećanja stabilnosti. Ukoliko posmatramo zemlje koje su ušle u NATO 2004. godine, vidimo da se obrazac ponašanja posmatranih indikatora ponavlja – u godini priključenja dolazi do pogoršanja skoro svih posmatranih pokazatelja, dok do njihovog poboljšanja dolazi godinu ili dve nakon priključenja. Kada je reč o političkoj stabilnosti, kod baltičkih zemalja izuzev Estonije u 2006. godini, primećujemo stalni pad. Međutim, ni taj rast u Estoniji nije veliki i već sledeće godine je ponovo zabeležen pad“.

INVESTICIJE: Rad analizira i uticaj učlanjenja u NATO na rast bruto društvenog proizvoda i direktnih stranih investicija. Države su podeljene u tri grupe. Pa se o ponašanju stranih direktnih investicija u Mađarskoj, Češkoj i Poljskoj, koje su u NATO ušle 1999. godine, a u EU 2004. godine kaže: „Primetićemo da je kod ove grupe zemalja došlo do rasta priliva stranih direktnih investicija u godini pristupanja NATO savezu. Najmanji rast zabeležen je u Mađarskoj i iznosio je 4,65 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći rast priliva stranih direktnih investicija zabeležila je Češka (79,24 odsto), a zatim Poljska (20,63). Činjenica je da je u posmatranom periodu došlo do značajnog priliva SDI. Period pre pristupanja bio je obeležen reformama koje su sprovođene u svim sferama. Ovo su zemlje koje su prolazile kroz tranzicioni period, što je samo po sebi podrazumevalo uvođenje korenitih promena kako u ekonomiji, tako i u svim ostalim sektorima države. Logično je da rezultat sprovođenja ozbiljnih reformi bude napredak u svim oblastima, pa i u prilivu SDI. Koliko je na to uticalo pristupanje NATO savezu, teško je proceniti.“

Što se Estonije, Latvije i Litvanije tiče, Tatjana Karaulac napominje da su sve tri iste goine (2004) primljene i u NATO i EU, pa je teško razdvojiti mogući uticaj jednog i drugog članstva. Ali „kad je u pitanju priliv SDI u ovim zemljama, u Estoniji je 2004. godine zabeležen pad od 5,72 odsto u odnosu na prethodnu godinu (2003. godine zabeležen je rast od 167,75odsto). Međutim, već naredne godine došlo je do rasta od 190,84 odsto. U Litvaniji je zabeležen najveći rast priliva investicija od čak 289,38 odsto, dok je u Latviji iznosio 90,07 odsto. Kao što možemo videti, do rasta priliva investicija došlo je već u godini pre priključenja. Ovde opet moramo u obzir uzeti reforme sprovedene u svim oblastima, do kojih je došlo zbog ukupnog razvoja zemlje“.

Kod Bugarske i Rumunije, u godini priključenja NATO savezu došlo je do rasta priliva SDI, i to u Bugarskoj za 47,5 odsto, a u Rumuniji za čak 166,29 odsto u odnosu na prethodnu (2003. god-R. Ć) godinu“. I na kraju „Slovenija i Slovačka su NATO i EU pristupile 2004. godine. U ovim zemljama je zabeležen veliki rast priliva SDI već 2002. godine (Slovačka 317,96 odsto i Slovenija 148,70 odsto u odnosu na prethodnu 2001. godinu). U godini priključenja (2004) u Slovačkoj je došlo do pada priliva SDI za 39,89 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a u Sloveniji je zabeležen rast od 27,59 odsto.“

ZAKLJUČAK: Tatjana Karaulac priznaje da postoji problem kvantifikovanja uticaja učlanjenja u NATO na indikatore političkog rizika i na percepciju investitora: „Postoji mnogo teoretskih rasprava koje se bave ovom temom, ali je skoro nemoguće taj uticaj kvantifikovati“. Ipak, ona tvrdi da je tokom ove analize došla do sledećih rezultata: „U svim posmatranim zemljama došlo je do povećanja stope rasta BDP u periodu pridruživanja NATO (period podrazumeva i vreme neposredno pre pridruživanja i vreme posle pridruživanja). Indikatori političkog rizika zemlje poboljšali su se u posmatranom periodu“.

Kažem vam da tumačenje ovako komplikovanih činjenica zavisi i od političkog stava. Ja bih i dalje rekla da uverljivi dokazi o tome da BAŠ učlanjenje u NATO presudno doprinosi rastu BDP i stranih investicija, a padu političkog rizika ne postoje. Sem toga, u međuvremenu nam se nametnulo novo pitanje: koliko je članstvo u NATO spasilo posmatrane zemlje od kataklizme svetske ekonomske krize kojoj smo upravo svedoci?