Obrazovni sistem „ignoriše“ potrebe privrede

Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, ukazao je na mnogobrojne pravne prepreke, ali i nedostatak svesti, koji koče uspostavljanje partnerstva između prosvete i privrede.

– Mišljenje poslodavaca je da obrazovni sistem ne samo da nije prilagođen potrebama privrede već je opterećen i brojnim nedostacima. Kao jedan od argumenata navode podatak da u osnovnim i srednjim školama ne postoji predmet preduzetništvo, niti se u dovoljnoj meri radi na razvoju preduzetničkog duha kod mladih. Takođe, poslodavci tvrde da se u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja malo pažnje poklanja praktičnom radu – naglasio je Mitrović.

Kao osnovne ciljeve Mitrović je naveo poboljšanje kvaliteta i efikasnosti sistema obrazovanja, kao i otvaranje sistema obrazovanja i obuke prema spoljašnjem svetu.

– Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je obrazovanje u funkciji socijalnog i ekonomskog razvoja, pa bi, imajući to vidu, trebalo povećati ulaganja u ljudske resurse i podizanje obrazovnog nivoa populacije. Neophodno je raditi i na povećanju stope zaposlenosti one kategorije stanovništva starosti između 55 i 64 godine. Zabrinjava podatak da samo 11 odsto stanovništva u Srbiji ima visoko ili više obrazovanje, 23 odsto populacije završilo je osnovnu školu, a 16 odsto nema čak ni osnovno obrazovanje – ukazao je Mitrović.

Kao jedan od izlaza iz ove, prilično deprimirajuće situacije, državni sekretar je naveo veća izdvajanja iz budžeta za obrazovanje, mada bi realizaciji ciljeva moglo da doprinese i otvoreno tržište obrazovanja. On je podsetio da su u prethodne dve godine usvojeni brojni zakoni koji stimulišu obrazovne procese i kao ilustraciju naveo Zakon o izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju, Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, a u toku je i izrada zakona o obrazovanju odraslih. Prema njegovim rečima, do septembra ove godine na 18 univerziteta u Srbiji akreditovano je 959 studijskih programa za 61.495 studenata upisanih na prvu godinu, od čega je u 84 odsto zastupljen državni sektor, a u 16 odsto privatni.

– U Srbiji ima 1.873 predškolske ustanove, od čega je 12 privatnih – najviše ih je u Beogradu (čak 10) dok su dve otvorene u Čačku. Ukupan broj dece koja koriste usluge tih ustanova iznosi 170.000. Od 3.578 redovnih osnovnih škola, 249 specijalnih i 16 škola za osnovno obrazovanje odraslih, privatnih osnovnih škola ima pet i sve se nalaze u Beogradu – ukazao je Mitrović i dodao da je od 560 srednjih škola, njih 43 u privatnom sektoru.

O mogućnostima zapošljavanja govorio je Dragan Đukić, direktor Sektora za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere Nacionalne službe za zapošljavanje. Uz konstataciju da je obrazovna struktura u našoj zemlji nepovoljna, on je ukazao na to da čak 32 odsto nezaposlenih nema srednje obrazovanje, dok samo 12 odsto poseduje više ili visoko obrazovanje.

– Usklađivanje ponude i tražnje na tržištu rada zavisi od dva segmenta, a to je kreiranje slobodnih poslova koji generišu tražnju za određenim profilima radnika i prilagođavanje radne snage zahtevima posla. Činjenica je takođe da službe za zapošljavanje ne mogu da utiču na kreiranje slobodnih poslova, ali su, uprkos tome, odgovorne za podizanje nivoa zapošljavanja nezaposlenih, kroz sistem mera aktivne politike. Do kraja godine će, u različite mere aktivne politike na tržištu rada, biti uključeno 176.000 osoba – istakao je Đukić.

Prema njegovim rečima, poslodavci koji su ocenjivali kompetentnost radne snage u našoj zemlji, tvrde da su najkompetentniji menadžeri, a najmanje kompetentni radnici u proizvodnji i zanatlije.

Oskar Kovač, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i profesor Megatrend univerziteta, ukazao je na to da Ustav i zakoni koji se primenjuju u našoj zemlji ne prave razliku između privatnog i državnog sistema obrazovanja.

– Razlikuju se samo osnivači, ali ono što mi zovemo državnim univerzitetima, više liči na mešovite, jer se 57 odsto studenata koji obrazovanje stiču na tim visokoškolskim ustanovama finansira iz budžeta. Ostali se finansiraju sopstvenim sredstvima ili koristeći razne kredite – kaže Kovač.

On tvrdi da se državni i privatni univerziteti ne mogu takmičiti ni kad je reč o kvalitetu znanja koje nude, s obzirom na to da imaju iste obaveze, već bi, ukoliko žele da podignu kvalitet svojih programa, trebalo da se porede sa inostranim univerzitetima. „Obrazovni sistem je jedinstven i kontrola kvaliteta je stroga i identična kako za privatne tako i za državne univerzitete. Akreditacija se obavlja periodično i ukoliko ima određenih nedostataka u nastavnom planu i programu, fakultet bez obzira ko je osnivač neće dobiti produženje akreditacije“, podsetio je Kovač.

Mladen Šarčević, generalni menadžer Obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“, istakao je da su se u Srbiji i Beogradu nekada školovali i studenti iz inostranstva, među kojima su i neki, sada aktuelni političari i uticajne ličnosti, što ukazuje na visok nivo našeg obrazovnog sistema.

– Ove godine škola „Ruđer Bošković“ koja ima licencu za rad Univerziteta Kembridž upisala je sedmu generaciju đaka. Ali priča o visokom obrazovanju, ipak, počinje od osnovne škole, jer bez toga nema nadgradnje. Da bi obrazovni sistem u našoj zemlji bio još razvijeniji potrebno je ulagati u ljudske resurse, ali i unapređivati znanje prosvetnih radnika, kroz edukaciju na inostranim seminarima i obukama – smatra Šarčević.

On je dodao da su i roditelji u velikoj meri odgovorni za vaspitanje dece, a ne samo škole. „Precizni ugovori koje sklapaju privatne škole u velikoj meri doprinose boljem vaspitanju. Mi smo do sada deset sudskih sporova rešili u svoju korist, a pre nekoliko dana raskinuli smo ugovor sa jednim od đaka. Niko nema pravo da se nedolično ponaša samo zato što su mu roditelji platili privatno školovanje“, ukazao je Šarčević.

Prema njegovoj oceni veliki je problem što država ne može da stipendira i talentovane đake, ili studente, koji žele da se upišu na neki od privatnih fakulteta.

– U zemljama Evropske unije odavno postoji praksa stipendiranja talentovanih učenika bez obzira na to da li su se opredelili za privatnu ili državnu školu. Posle usklađivanja zakona sa zakonskom regulativom u EU i Srbija će morati da uvede ovakav način finansiranja. Novi zakon je propisao sve osim subvencija, jer država nema para, mada to nisu veliki izdaci – zaključio je Šarčević. On je istakao da je u obrazovnom sistemu „Ruđer Bošković“ zaposleno 180 osoba i da ova obrazovna institucija redovno izmiruje svoje obaveze prema državi.

Da ni u svetu situacija nije mnogo bolja kad je reč o kvalifikacionoj strukturi nezaposlenih govori i podatak koji je izneo Saša Mirosavljević, direktor Srednje umetničke škole „Artimedija“. On rekao da je čak 80 miliona nezaposlenih u svetu nisko kvalifikovano, kao i da iz godine u godinu opada potreba za radnicima i zanimanjima uskog profila, dok su sve traženiji radnici koji istovremeno mogu da obavljaju više poslova.

– U prvoj privatnoj umetničkoj škola „Artimedija“ obučavamo đake za tri nova obrazovna profila u umetnosti. Reč je o saradnicima u muzičkoj i dramskoj umetnosti i novinarima saradnicima. Ono što je zajedničko za sve njih jeste to da bez obzira za koji se smer opredele, đaci do treće godine polažu iste stručne predmete, a od treće godine se opredeljuju. Zaključili smo da rad u malim grupama, koji se praktikuje u ovoj školi, omogućava individualizovan pristup svakom đaku. Osim toga, nastavnici sa učenicima dele i lična, a ne samo profesionalna iskustva, što u velikoj meri pomaže učenicima koji su zbog škole morali da se odvoje od roditelja – izjavio je Mirosavljević.

Prema njegovim rečima u toj školi se realizuju tri nivoa praktične nastave – škola bez školskog časa, što znači da svaki nastavnik, prema sopstvenoj proceni, može da pređe iz teorijskog u praktičan rad. Kroz teorijsku i praktičnu nastavu, učenici mogu da posećuju velike medijske korporacije i da tako na licu mesta stiču znanje. „Osim toga, kroz veliki broj strateških partnerstava našim učenicima je omogućeno da se upoznaju sa radom na filmskim kamerama i miksetama“, podsetio je Mirosavljević i zaključio da u Srbiji treba podići nivo kvaliteta državnog obrazovanja kako bi se povećalo poverenje u privatni sektor.

DISKUSIJA

U Srbiji ne postoje kvalitetni programi obrazovanja odraslih, a mogućnost prekvalifikacije odnosi se samo na srednju stručnu spremu što predstavlja veliki problem prilikom zapošljavanja osoba sa visokim ili višim obrazovanjem, istaknuto je u diskusiji Danasove konferencije „Privatni sistem obrazovanja u Srbiji“. Dragan Đukić, direktor Sektora za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere Nacionalne službe za zapošljavanje, podsetio je u tom kontekstu da je do sada obavljena samo jedna prekvalifikacija osoba sa visokim obrazovanjem. „U Nišu je o trošku Nacionalne službe za zapošljavanje obavljena prekvalifikacija sociologa u socijalne radnike. Ipak, neophodno je menjati zakon u tom pogledu, jer je veliki broj visoko obrazovanih na tržištu rada“, upozorio je Đukić.

M. D. M.

Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete

– Ne smemo zaboraviti činjenicu da je obrazovanje u funkciji socijalnog i ekonomskog razvoja, pa bi, imajući to vidu, trebalo povećati ulaganja u ljudske resurse i podizanje obrazovnog nivoa populacije. Zabrinjava podatak da samo 11 odsto stanovništva u Srbiji ima visoko ili više obrazovanje, 23 odsto populacije završilo je osnovnu školu, a 16 odsto nema čak ni osnovno obrazovanje.

Dragan Đukić, direktor Sektora za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere NSZ

– Čak 32 odsto nezaposlenih nema srednje obrazovanje, dok samo 12 odsto poseduje više ili visoko obrazovanje. Kad je reč o usklađivanju ponude i tražnje na tržištu rada to zavisi od dva segmenta – kreiranja slobodnih poslova koji generišu tražnju za određenim profilima radnika i prilagođavanje radne snage zahtevima posla.

Oskar Kovač, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje

– Ustav i zakoni koji se primenjuju u našoj zemlji ne prave razliku između privatnog i državnog sistema obrazovanja. Razlikuju se samo osnivači, mada ono što mi zovemo državnim univerzitetima, više liči na mešovite, jer se 57 odsto studenata koji obrazovanje stiču na tim visokoškolskim ustanovama finansira iz budžeta. Ostali se finansiraju sopstvenim sredstvima ili koristeći razne kredite.

Mladen Šarčević, generalni menadžer Obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“

– Veliki je problem što država ne može da stipendira i talentovane đake, ili studente, koji žele da se upišu na neki od privatnih fakulteta. U zemljama Evropske unije odavno postoji praksa stipendiranja talentovanih učenika, bez obzira na to da li su se opredelili za privatnu ili državnu školu. Posle usklađivanja zakona sa zakonskom regulativom u EU i Srbija će morati da uvede ovakav način finansiranja

Saša Mirosavljević, direktor Srednje umetničke škole „Artimedija“

– Moglo bi se reći da ni u svetu situacija nije mnogo bolja kad je reč o kvalifikacionoj strukturi nezaposlenih. O tome govori i podatak da je čak 80 miliona nezaposlenih nisko kvalifikovano, kao i da iz godine u godinu opada potreba za radnicima i zanimanjima uskog profila, dok su sve traženiji radnici koji istovremeno mogu da obavljaju više poslova.