Oskudica povoljnih kredita guši ženski biznis

Bila je to prilika da se ukaže na probleme sa kojima se preduzetnice u regionu Zapadnog Balkana suočavaju, ali i na potrebu umrežavanja, odnosno uspostavljanja regionalne mreže za razvoj preduzetništva žena. Kreatorima ekonomske politike poslata je poruka da bi trebalo da unaprede ambijent, neophodan za razvoj malih i srednjih preduzeća posebno onih čiji su vlasnici žene. To, između ostalog, podrazumeva uključivanja preduzetnica u lance dobavljača, njihovu edukaciju, kao i bolji pristup izvorima finansiranja. Jedan od zaključaka ovog skupa odnosi se na primenu sistemskih rešenja razvoja i osnaživanja malih i srednjih preduzeća koja su već definisana kroz principe Akta o malom biznisu EU. Svoje utiske sa ove konferencije, u razgovoru za Danas, prenosi dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije.

* Stvaranje klastera u raznim oblastima poslovanja gotovo je imperativ tržišne ekonomije i savremenog načina poslovanja. Da li se, i kad je reč o ženskom biznisu, razmišlja o umrežavanju radi zajedničkog nastupa na trećem tržištu?

– Žensko preduzetništvo, kao poseban sektor, prepoznato je i na nivou Evropske unije, konkretno u projektu Evropska mreža preduzetništva (Enterprise Europe Network-EEN) koji se sprovodi više od decenije u pedesetak zemalja sveta, ne samo Evrope. Kao neko ko je na čelu sektorske grupe za žensko preduzetništva u EEN-u, zastupam stav da su ženski biznisi komplementarni i da je ekonomski veoma opravdano da se udružuju i zbog toga, ali i zbog činjenice da je reč o, mahom malim, firmama koje i kada su iz istog sektora, imaju interesa da se udruže kako bi povećale svoje kapaciteta za nastup na trećim tržištima. Dakle, interes za zajedničkim nastupom postoji i kod potencijalnih konkurentkinja, jer ne mogu često da odgovore zahtevima velikih tržišta, ali i kod preduzeća čija je delatnost komplementarna. Upravo to se već i dešava sa firmama u regionu.

* Da li je udruživanje provereni recept za lakši pristup sredstvima iz evropskih fondova?

– Što se tiče generalno pristupa evropskim fondovima za MSP, moj utisak je da tu ima dosta mistifikacije. Naime, ta sredstva su, uglavnom posredno, dostupna MSP uz izuzetak nekih novih programa i instrumenta, pomenuću SME instrument u okviru Horizonta 2020, koji su dostupni visoko inovativnim firmama. Na primer, do sada su samo dve firme iz Srbije, koje su ponudile svetski konkurentan, inovativan projekat, uspele da dobiju ta sredstva. Činjenica je da uslovi da se dođe do tih sredstva, većini malih i srednjih preduzeća nisu dostupni, iako su ovi fondovi veliki. S druge strane, strukturni fondovi još uvek nisu dostupni državama kandidatima za članstvo u EU, tako da su vlasnici većine malih i srednjih preduzeća u Srbiji mogli da osete neke benefite od „evropskih fondova“ najčešće kroz povoljnije investicione kredite, koje su povremeno dostupni preko komercijalnih banaka.

* Sudeći prema rezultatima istraživanja Regionalnog centra za razvoj preduzetničkih kompetencija za zemlje jugoistočne Evrope – SEECEL u zemljama tog regiona, koje se pripremaju za ulazak u EU, preduzetnice su nedovoljno iskorišćen resurs za osnivanje preduzeća i stvaranje novih radnih mesta. Šta su, prema Vašoj oceni, glavne kočnice razvoja tog sektora?

– Prepreke variraju od zemlje do zemlje: na primer odsustvo zakona o mikrofinansiranju je nešto što povezuje Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. Naime, kako su preduzeća, čiji su vlasnici žene, mahom mikro veličine, važno je da se ova oblast pravno reguliše i da se izvori finansiranja malih i mikro preduzeća diverzifikuju. U ovom trenutku u čitavom regionu vlada prava oskudica povoljnih kredita, tako da su šanse za razvoj ženskog biznisa svedene na minimum. Postoje, međutim, različiti program nefinansijske podrške, koji su takođe veoma važni, mada su za internacionalizaciju poslovanja ženskih firmi neophodni adekvatni finansijski instrumenti. Na potrebu usvajanja zakona o zajedničkim ulaganjima, što je inače veoma važno za preduzeća u ekspanziji, ukazali smo i mi i naše koleginice iz Makedonije.

*Sve ukazuje na to da uticaj preduzetnica na ambijent u kojem posluju nije tako izražen. Šta se na tom planu može učiniti i kakva su iskustva poslovnih žena u drugim zemljama u regionu Zapadnog Balkana?

– U oblasti javnog zagovaranja Udruženje poslovnih žena Srbije je iznelo najbolja iskustva iako smo i mi u toj oblasti tek od pre tri godine značajnije angažovane. Ipak verujemo da će naša iskustva inspirisati koleginice iz BiH , Makedonije, Crne Gore i Albanije da strategijom malih koraka, poput naše, naprave određene pomake.

* Kako biste, u nekoliko rečenica, formulisali glavne poruke ovog skupa?

– Rekla bih da je za unapređenje ženskog preduzetništva u zemljama regiona, veoma važno da se usvoje neka zajednička rešenja i da jedinstveno nastupimo pred institucijama pre svega kad je reč o uključivanju žena u lanac dobavljača što je preduslov za održivost ove vrste biznisa. Diverzifikovanje postojećih izvora finansiranja, koji će u većoj meri odgovarati kapacitetima ženskih preduzeća, takođe je važna tema za javno zagovaranje u regionu i oblast u kojem nam je potrebno zajednički nastup pred institucijama. Što se tiče zajedničkog nastupa na tržištima, zaključak je da su formiranje mreže udruženja poslovnih žena i redovna okupljanja kroz B2B sastanke, najbolji način da se kroz upoznavanje i razvijanje međusobnih partnerstava, nastupi i zajedno na trećim tržištima.

Krediti za samozapošljavanje žena

* Inovacije u oblasti finansiranja podrazumevaju i uvođenje tzv. zelenog i solidarnog bankarstvo, kao i Islamski model kreditiranja. Koje su glavne prepreke tom načinu finansiranja na tržištu Srbije i kakva su iskustva zemalja gde se ti modeli primenjuju?

– Projekat Gramin banke, za koju je Muhmed Junus dobio Nobelovu nagradu za mir, mogao bi da bude uzor mnogim institucijama u sferi mikrokredita. Iako je prevashodni cilj osnivanja ove banke borba protiv siromaštva u nerazvijenim zemljama, poput Bangladeša, ipak ovaj model je zaživeo i u razvijenijem delu sveta, pa je tako implementiran i u nekoliko opština u Turskoj. Reč je o malim kreditima sa niskim kamatnim stopama koji su milionima žena pomogli da se samozaposle. Ali, da bi se ovakvi projekti uspešno realizovali potreban je zakonodavni okvir, mada je primenjivan i u zemljama bez adekvatne pravne regulative. To me je podsetilo i na situaciju u Srbiji gde je u izvesnoj meri prisutno mikrokreditiranje uglavnom u agro sektoru i kroz donatorske programe, što je ograničeno, upravo zbog nedostatka pravnog ambijenata.