Najpre mlad pesnik, a posle više nisi

Porodica Zagajevski preselila se u Gljivice u Šleskoj., gde je Adam živeo do mature. Odlučivši se za studije psihologije upisao se na Jagelonski univerzitet u Krakovu. Pored psihologije studirao je i filozofiju, na kojoj je doktorirao i do 1980. radio kao asistent. Zbog simpatija prema Solidarnosti izbačen je s posla na fakultetu. Sledećih dvadeset godina živeo je s porodicom u Parizu, predajući na nemačkim i američkim univerzitetima. Godine 2002. kupio je stan u Krakovu, po svoj prilici za njega najznačajnijem gradu, gde provodi šest meseci godišnje, dok drugu polovinu godine provodi u Čikagu gde je predavač. Da bi mu se odužio, grad Krakov je 20. juna u Muzeju japanske umetnosti i tehnike Manga priredio gala proslavu njegovog 70. rođendana. Pored Krakovljana pozvani su njegovi izdavači iz Poljske, Evrope i Amerike, pesnici i prevodioci sa kojima organizuje i realizuje jedan od najpoznatijih festivala poezije u svetu, Istok-Zapad, dugogodišnji prijatelji poput Vajde i njegove supruge Kristine Zahvatovič, Barbare Torunjčik, urednice najznačajnijeg književnog časopisa Književne sveske, Adama Mihnjika i drugih.

Tim povodom IK a5 objavila je dvojezičnu antologiju tekstova posvećenih pesničkom i eseističkom stvaralaštvu Zagajevskog, naslovljenu sa I senka, i svetlost. Sadrži više od dvadeset tekstova autora različitih narodnosti i generacija koje povezuje jedno – fascinacija trenutno najvećim poljskim piscem. Među najznačajnijim su esejistički tekstovi nobelovca Dereka Volkota, Edvarda Hirša, Mihaela Krigera, Suzan Zontag, Kler Kavane, Ksavijea Farea, Marie Lundkvist, Andersa Bodegarda, Larsa Kleberga, Barbare Torunjčik, Renate Gorčinjske, Tadeuša Sobolevskog, Tadeuša Ničeka, Jaroslava Klejnockog i drugih, kao i specijalno napisane pesme Čarlsa Simića i Renate Šmidgal.

U okviru proslave prikazan je i dokumentarni film Joane Helander i Boa Persona o Zagajevskom. Veliku pažnju slavljeniku posvetili su i mediji. U brojnim intervjuima kao i dosad ispoljio je distanciranost i refleksivnost, a katkad suptilnu ironiju i autoironiju. „Poseduje malo od buntovnika. Pre je senzibilist utonuo u muziku i poeziju. Paradoks njegovog života je što deluje kao revolucionar bez temperamenta, koji se upleo u književno i političko buntovništvo. Mimo volje postao je avanturista, a isto tako i gvozdeni kandidat za Nobelovu nagradu“, okarakterisao ga je jedan od učesnika proslave na osnovu tih intervjua. Na to se nadovezuje i replika Suzan Zontag, koja je za Zagajevskog iz vremena kada je napisao knjigu Solidarnost i usamljenost, rekla da „usamljenost podriva solidarnost, solidarnost narušava usamljenost“. Dok je neko treći zaključio kako je on „pisac iz osakaćenog sveta“.

Celokupna zvanična proslava Adamovog 70. rođendana, koja ga je, kako pre nekoliko dana u mejlu IK KOV iz Vršca, čiju je Evropsku nagradu za poeziju Petru Krdu dobio 2014, reče, „užasno opteretila i da mu je duša u nosu“, potvrđuje da je pored Česlava Miloša, Vislave Šimborske, Tadeuša Ruževiča i Zbignjeva Herberta jedan od najprepoznatljivijih poljskih pesnika 20. i 21. veka, autor 13 pesničkih zbirki, osam knjiga eseja, po mestu rođenja Lavovljanin, po mestu boravka kosmopolita, a po izboru Krakovljanin. „U poeziji najpre si više decenija mlad pesnik, a posle više nisi“, sam je prokomentarisao svoj jubilej. Bez obzira na komentare proslava će se nastaviti i u drugim gradovima Poljske, a i van nje. U kom vidu, uskoro ćemo saznati.