Šapić je na kolenima

Kada je to Vučić bio na kolenima? Ko ga je tamo doveo? Građani nisu, jer oni su na jedvite jade izašli i na proteste protiv izborne krađe.

Dakle, opozicija ga je bacila na kolena.

Kako, to ne znamo, a plan za dalju akciju je savršen – nateraćemo ga da donese ustavni zakon, kojim će izbori, pod fer uslovima, biti na jesen.

Ko će ga naterati? Tako je, isti oni nepostojeći građani, uvek spremni na masovne proteste i građansku neposlušnost.

Ako pokušate s ovim da polemišete, dočekaće vas rika razjarenih bojkotaša, koja govori da se trenutno nalaze u specifičnom autodestruktivnom stanju, u kom će im biti draže da Beograd ostane naprednjački, nego da opozicija koja ne bojkotuje izbore u njemu pobedi.

Ne mogu da se ne setim kako mi je jedan od lidera koalicije u nastajanju (SPN), kada je u DLZ prošlog maja gostovao Jovo Bakić, iste večeri poslao SMS: „Marko rođeni, pa što dovedoste ovo udbaško govno Bakića? Najbolje da se raspusti opozicija i omogući vođi da se povrati! Mamu mu je.em!“

I tada je, znači, „vođa“ bio „na kolenima“. Epizoda s Bakićem je posle dva dana obrisana zbog mog neprimerenog rečnika, a „vođa“ je ostao „na kolenima“, evo, sve do aprila, 2024.

Pošto je veći deo pokojne SPN odlučio da izađe na beogradske izbore, ja sam odlučio da na tim izborima glasam.

Onda je Savo Manojlović odlučio da izađe, a isti oni koji proklinju svakog ko izađe na izbore javili su se sa „pouzdanom“ informacijom kako je Savo „udbaš“.

Savo je upao među srpske političke faktore kao bernardinac među baštenske patuljke i to mi je samo pojačalo motivaciju za glasanje.

Od mojih snova o zajedničkom opozicionom kandidatu (za sada) nema ništa, jer je ispred „Kreni-promeni“ kandidat za gradonačelnika Savo Manojlović, a ispred „Biram borbu“ Dobrica Veselinović.

Ovo su, dakle, izbori na kojima će se meriti snaga opozicije u više kolona, a ono što me brine jeste informacija od ptičice sa grane da ove dve liste, prema istraživanjima, u Beogradu stoje dvocifreno, a da bi otprilike isto procenata imala i lista oko Dragana Đilasa.

Naprednjaci na poslednja dva glasanja u Beogradu nisu pobedili. Nema razloga da tako ne bude i drugog juna.

Noćas sam sanjao kako u opoziciji dolazi do primirja, a bojkot-stranke zaključuju: „Očigledno da bojkot neće upaliti.

Idemo i mi na izbore, da uzmemo svoj deo glasova, pa onda svi zajedno, u pobedu ili na nove proteste!“

Tako je, zbog ovakvih snova idem kod psihijatra.

Oni su, kaže on, potpuno nerealni, a meni njihovo ostvarenje deluje nadohvat ruke.

Niko se neće ljutiti ako se opozicija ponovo ujedini.

Šapić je na kolenima, hajde da konačno oslobodimo Beograd.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.