Upotreba Đinđića

  Žarko Korać: Vučić je počeo da pohvalno govori o Đinđiću pokušavajući da pridobije birače Demokratske stranke i deo intelektualne javnosti misleći da će dobiti njihovu podršku. Kada se pokazalo da mu to nije pošlo za rukom, mada je jedan deo uspeo da pridobije, onda je odustao od pominjanja Đinđića. Ono što se u poslednje vreme dešava, gde mediji iznose sumanutu priču o tome da je Đinđićeva vlada, odnosno praktično Đinđić, uzela pare za izručenje Miloševića, je novi obrt. Mediji, koji to iznose su vrlo kontrolisani od strane vlasti – to su Informer i Ekspres koji uređuje Vučićev kum ili je čak i njegov vlasnik. Oni vode besomučnu kampanju protiv Đinđića.

Dejan Vuk Stanković: Ja bih rekao da je odnos Vučića prema Đinđiću najviše ritualan, vezuje se za 12. mart, dan ubistva Đinđića, kada se po državnom protokolu polaže cveće i održi poneki govor u slavu tragično stradalog premijera. Što se tiče fabulacija koje se javljaju u novinama, one se mogu pročitati u ključu o kome govori gospodin Korać, ali verovatno tu ima i nečeg drugog. Ima tu senzacionalizma kome je, na žalost, sklona naša bulevarska štampa.

Korać: Kampanja protiv Đinđića je deo velikog pokušaja pomeranja politike u Srbiji na prorusku stranu. Otuda pokušaji da se odbaci i unizi lik onoga koji je postao simbol prozapadne i prodemokratske orijentacije.

Stanković: Što se tiče pokušaja da se Srbija okrene Rusiji – ti pokušaji apsolutno postoje i mislim da će oni biti nastavljeni. To će biti vidljivo i u radu parlamenta, jer tamo imamo dve otvoreno antievropske grupe. Jedna je koalicija Demokratska stranka Srbije i Dveri, a druga je grupa poslanika oko Šešelja i radikala. Ali, posmatrajući deset tačaka, koje je Vučić postavio kao ključne tačke svog budućeg programa, čini mi se da evropska perspektiva Srbije još uvek nije ugrožena.

Korać: Vučić jeste u ovom trenutku politički i karijerno okrenut ka Evropskoj uniji – to uopšte ne potcenjujem, ali me duboko zabrinjavaju stvari koje se dešavaju. Jača kontrola medija, a dva medija – to su Informer, koji direktno kontroliše Srpska napredna stranka, i Ekspres za koji se zna da je pod uticajem najneposrednijeg kruga oko Vučića – sinhronizovano su objavili Legijin intervju u kome se iznose patološke laži o tome da je Đinđićeva vlada izručila Miloševića za pare. Što bi jedna država plaćala drugoj za legalno hapšenje koje je inače i moralo da se dogodi po zahtevu Haškog tribunala. To pokazuje da se iz najneposrednijeg Vučićevog okruženja vodi akcija kompromitovanja Đinđića i njegove vlade.

Stanković: Političari se uvek ocenjuju po onom što rade, a ne po onome što govore. Koliko je meni poznato, osnovne konture Vučićeve politike na ekonomskom planu su prihvatanje preporuka MMF-a i Svetske banke, što potvrđuje njegovu opredeljenost za zapadni model ekonomskog privređivanja. U Srbiji je u ovom trenutku jako teško voditi proevropsku politiku. Mislim da evroentuzijazam posustaje i da je, pomalo paradoksalno, Vučić jedini političar koji ima širu demokratsku legitimaciju da Srbiju kako-tako vodi ka EU, jer on ima veliku popularnost u biračkom telu. Sve druge proevropske stranke, kao što ste videli na izborima, borile su se da prežive.

Korać: Jedno je sigurno – Đinđićeva vlada je bila prva i jedina koja je bila izrazito prozapadna. Kada se govori o tome da raste ruski uticaj, onda se ne govori o tome koliko u tome učestvuju mediji koji su dirigovani od ove vlasti. Ti mediji apsolutno svaki dan imaju bar jedan tekst o snazi ruskog oružja. Nemamo jedan jedini tekst koji je kritičan prema Rusiji – o tome kako živi ruski čovek, kako živi profesor univerziteta sa 200 dolara plate, zašto su mnogi stručnjaci otišli iz Rusije, kakva ekonomske teškoće ima Rusija.

Stanković: Zoran Đinđić je uneo dosta pozitivnog u našu politiku, pre svega u pristupu samoj politici. NJegov pristup se odlikovao pragmatizmom, odnosno sposobnošću da nađe najbolja rešenja u datom trenutku. Mislim da tako dinamičnu osobu, sa tako visokim stepenom racionalnosti u donošenju odluka dugo nećemo imati.