Ljubav i zaljubljenost

,,Zaljubila sam se, on je sve što želim, želim da budem sa njim do kraja života, volim ga.,, Na početku veze, većina nas ovako razmišlja, mislimo da leptirići u stomaku, potreba da se stalno bude sa osobom u koju smo se zaljubili, prijatnost u njenom prisustvu, znači i da je ta osoba prava za nas. Koliko puta, kad počnete stvarno da upoznajete tu osobu, shvatite da ste se prevarili, da nije baš onakva kakvom ste je zamišljali, da vas je razočarala, da je izneverila vaša očekivanja.Šta onda? Opet sve ispočetka! Opet tražite novu ,,žrtvu,, za koju ćete se zalepiti, ustvari, bolje rečeno, kojoj ćete zalepiti sve osobine iz vaše glave koje želite da ona ima.

Zbog toga je vrlo bitno objasniti ključnu razliku između zaljubljenostikoja je poletna, lepršava i veoma često nas čini slepim i ljubavikoja uglavnom ne izgleda tako privlačno kao što možemo videti u filmovima.

Zaljubljenost je stanje gde je karakteristično precenjivanje, odnosno idealizacija voljene osobe, uzdizanje seksualnog objekta do ideala i umanjivanje svoje ličnosti u odnosu na obožavani objekt. Zaljubljene osobe su u ocenjivanju voljene osobe pristrasne, neobjektivne, preuveličavaju dobre, a zanemaruju loše strane partnerove ličnosti. Voljena osoba se idealizuje. Mnogi psiholozi izjednačavaju stanje zaljubljenosti sa stanjem hipnoze.

Ljubavje emocija, ali i motiv (strast, potreba, težnja), čija je glavna odlika snažna naklonost subjekta prema nekom privlačnom predmetu, pojavi ili biću. Ljubav prema drugoj osobi uključuje osećanje nežne privrženosti, zaokupljenost njenom ličnošću, zainteresovanost za njene potrebe, želje i misli, nesebičnu brigu za njenu sreću i jaku želju da odnosi budu što prisniji. Prema Erihu Fromu, ljubav je jedini zdravi i zadovoljavajući odgovor na problem ljudskog postojanja, a zrela ljubav zadovoljava osnovnu ljudsku potrebu za povezanošću sa drugim ljudima, uz očuvanje identiteta ličnosti. Glavne komponente ljubavi su: davanje, briga, odgovornost, poštovanje i poznavanje. Ljubav je rad na razvoju druge osobe. Po E. Fromu nezrela ljubav glasi ,,Volim te, jer te trebam,, dok zrela ljubav govori ,,Trebam te, jer te volim,,.

Odrastajući uz diznijeve crtaće, gde princeza na kraju završava srećno zaljubljena sa svojim princem, ili uz filmove sa holivudskim glumcima, gde dvoje zaljubljenih, uz million prepreka, na kraju završavaju zajedno, mlade osobe, naročito u periodu adolescencije, razvijaju raznorazna ubeđenja o ljubavi. Misle da je dovoljna fatalna privlačnost ili sudbinski susret i da oni ne trebaju više ništa da rade. Misle da će svi problem biti rešeni samo ako naiđu na tog svog princa, koji će ih spasiti i učiniti ih srećnim. U psihologiji se ovakva razmišljanja nazivaju iracionalna uverenja. Postoje mnoga, svako od nas najčešće ima svoje. Dobro bi bilo razmiliti koje sve to pretpostavke imamo o ljubavi, koje su realne, a koje smo mi sami iskonstruisali, zaključili, i tako prepoznati i zameniti ih stvarnim činjenicama. Većina iracionalnih uverenja kada se rasvetli, olakšava život.

Najzastupljenije rečenice koje čujemo o ljubavi su:

1. Kad se pojavi onaj pravi svi moji problemi će se rešiti

Sa ovakvim stavom razmišljanja, osobe ne traže ljubav, nego spasitelja. Od malena smo bombardovani bajkama i serijama, gde princ poljupcem vraća princezi život i spašava je. Ona je bez njega bespomoćna, nezaštićena, i svi je mogu povrediti. Dosta devojčica odrasta podsvesno verujući da je najbitniji zadatak u životu pronaći pravog muškarca koji će je moći spasiti. Velike moći koju poseduje u sebi osoba uglavnom nije svesna, jer je ta moć projektovana spolja, u ,,savršenog muškarca.,, Kada se osoba okrene sebi, uzme život u svoje ruke i pronađe sreću i u drugim stvarima osim ljubavi, znači da je postala sama svoj spasilac. Onda i kada upoznate osobu koja je prava za Vas, problemi će postojati, što u vašem odnosu, što sa svake strane. Oni postoje da bi se rešili, Vi treba da se uhvatite sami u koštac sa njima, a partner je tu da bi vam bio emotivna podrška.

2. Ne mogu živeti bez tebe

Emocija koja stoji iza ove rečenice nije ljubav, nego očaj. Na prvi pogled može delovati romantično ali, s vremenom, svakako može predstavljati samo teret i nešto što nijedna osoba ne može da postigne. Izjava „ne mogu preživeti bez tebe“ nije razmišljanje odralih osoba nego dečja potreba, jedna od najranijih faza u detinjstvu u kojoj bismo zaista umrli da naši roditelji nisu ostali u blizini, stalno osluškujući i zadovoljavajući naše potrebe. Potreba za konstantnim prisustvom partnera obično znači da smo usred psihološke krize, i da se osećamo kao napuštena deca kojima treba negovanje. Ako i dobijemo od partnera ono što nam treba, on će tada preuzeti funkciju npr. smirivanja, koju sami sebi treba da činimo. U početku nam to može izgledati kao dokaz prave ljubavi, ali na taj način postajemo zavisni od njega. U jednom trenutku, kada i sami ,,pohvatamo cake,,, te funkcije koju nam je činio partner, vrlo lako se može desiti da shvatimo da nas je pored našeg partnera zadržavala potreba zadovoljavanja određene funkcije koju nam je on radio i sada, kad smo je izveštili, onda nam više on i nije potreban. I gde je sada tu romantika?! Ono što treba da znate, to je da jedina osoba koja može zadovoljiti sve Vaše potrebe ste Vi sami. Kada upoznamo sebe, prihvatimo sebe u potpunosti, počinjemo da brinemo za sebe, nežno i pažljivo poput dobre majke. U tom trenutku, spremni smo za formiranje stabilnih, dugoročnih veza koje mogu trajati.

3. Moja ljubav prema tebi se nikad neće promeniti

Jedna od velikih ljudskih strahova je strah od promene. Svako od nas voli ušuškanost, poznatost, svoju ,,zonu komfora,,. Svaka promena je rizik, pa makar bila i pozitivna. Isto tako, želimo da naša osećanja prema partneru večito budu u stanju zanosa, prijatnosti, kako ne bi bilo mogućnosti gubitka. Nažalost, ova rečenica će pre dovesti do prekida, nego do njenog dužeg trajanja. Razlog je taj što se sve, i svi stalno menjaju. Starimo, rastemo, učimo, pronalazimo nova interesovanja, napuštamo stara. Mnogi ljudi se boje da će, ako dopuste ljubavi da se menja, ona nestati. Ali upravo je suprotno istina. Ljubav koja dozvoli da se prilagodi novim okolnostima postaje neuništiva. U razdobljima problema, bolesti, obaveza se može osećati jačom od privlačnosti, sve dok jednog dana ne shvatimo da je upravo ostanak u problematičnom periodu ono što može povezati dublje nego ranije.

4. Ti si sve što mi treba

Ljudi su bića koja su stvorena da žive u grupama, istražuju, uče nove stvari razvijajući se. Želeti sve te stvari od jedne osobe je isto kao pokušati dobiti sve potrebne vitamine i minerale iz jednog jela. Kad par veruje da „mora ispuniti sve potrebe jedno drugom“, svako postaje iscrpljen pokušajem da bude sve za drugoga i nijedan se u potpunosti ne može razviti kao osoba. Zato treba negovati svoj krug prijatelja koji nam isto tako može pomoći kada nam je teško. Često žene mogu bolje razumeti jedna drugu, jer znaju da je samo pričanje o problemu lekovito, pa očekivati ovako nešto od svog muškarca obično samo guši vezu. Po istom principu, muškarac treba da ima svoj krug drugara sa kojima će gledati fudbal ili ići na pecanje.

5. Želim da si uvek blizu

Ova izjava ne predstavlja ljubav, nego posesivnost. Osobe koje razmišljaju ovako vole druge ljude na način koji podseća na pauka. Pauk zarobi svoj plen i plete mrežu oko njega. Način na koji se razlikuje prava ljubav od “paukove” ljubavi je jednostavan – posesivnost uključuje kontrolisanje voljene osobe, dok se prava ljubav bazira na davanju slobode voljenoj osobi da sama odluči.

6. Ti i ja smo jedno

Ideal ,,mi smo jedno,, može postojati samo kod veze između majke i deteta, pa čak i tada dete ima svoje potrebe i želje koje su različite od majčinih. Ovakvo iracionalno uverenje postoji kod osoba koje su sklone zavisnosti, koje nisu izgradile sopstvenu ličnost pa se, identifikacijom sa partnerom i njegovim osobinama i interesovanjima osećaju potpuno i celovito. Bilo kakvo razlikovanje u vezi njima predstvalja užasno osećanje, smatrajući da to dovodi do emotivnog razdvajanja i prekida veze. Naravno, sasvim suprotno je ono što se u realnosti dešava. Kada osoba upozna sebe, otkrije svoju suštinu, istraži stvari koje joj se dopadaju, proba nešto što nije nikada, čak iako se to ne sviđa partneru, tada postaje celovita i želja za idealom ,,mi smo jedno,, slabi. Prihvatiti da imamo razlike, prihvatite da se ne slažemo i da pored toga možemo da se složimo i funkcionišemo, ono je što će učvrstiti vezu.

Animus i Anima

Psiholog Karl Gustav Jung je definisao dva pojma: animus i anima. Smatrao je da svaka osoba u sebi ima večnu predstavu žene, odnosno muškarca, i to ne konkretne žene/muškarca, nego određenu predstavu žene/muškarca. Ta predstava se stvara tokom detinjstva, a formiraju je npr. kod devojčice sve osobe muškog pola iz njene okoline, likovi sa televizije, iz romana, bajki. Animus/anima može da se spozna samo kroz vezu sa partnerom suprotnog pola, naročito ako druga osoba ima neke karakteristike koje su slične sa predstavom anime/animusa iz psihe.

Susret sa osobom koja provocira aktiviranje animusa/anime je uglavnom taj koji doživljavamo magijski. To je najčešće ona osoba za koju govorimo da smo je čekali celog života, gde imamo osećaj da je oduvek znamo i da od samog početka postoji velika bliskost. Ništa ovo nije slučajno. Na neki način, određene osobine te osobe i znamo ceo život. One su odmalena u našoj glavi. One kao da čekaju pravi tenutak i osobu da preuzmu kontrolu. To je onaj moment kada opažamo da je neka osoba izgubila glavu zbog voljene osobe, ili je prosto zaslepljena svojim partnerom. Ona i nema kontrolu nad sobom, jer je vlast preuzela predstava animusa/anime.

Često ljudi iz bliskog okruženja zaljubljene osobe doživljavaju ovo alarmno, naročito ako je osoba u koju je zaljubljena ,,problematičan momak,, ili ,,momak na lošem glasu,,, ali ovakve stvari treba sagledavati iz ugla psihičkog sazrevanja individue. Jedino putem zaljubljivanja i putem projekcija možemo otkriti svoju predstavu animusa/anime i sjediniti je u svoju ličnost. Na taj način, sve ono što smo tražili u osobi suprotnog pola i što nam je delovalo neodoljivo, pronalazimo u sebi i tako preuzimamo kontrolu nad svojom predstavom animusa/anime.

Svako od nas mašta o toj pravoj ljubavi i ljubavi koja je jača od vremena i koja traje uprkos raznim nevoljama. Ono što razlikuje osobe koje su ostvarile ovakve veze je njihovo drugačije doživaljavanje samog pojma ljubavi, drugačiji odnos prema sebi, prema partneru, a samim tim i njihovoj vezi. One znaju da prava ljubav nije nikakva magija, niti leptirići u stomaku, nego da je prava ljubav jedna posvećenost i konstantni rad na vezi. To je iskreno i nesebično prihvatanje partnera onakav kakav je stvarno, mogućnost da izađemo na kraj i sa lošim stranama druge osobe. Isto tako, ove osobe su u stanju da same izlaze na kraj sa svojim problemima, a ne da traže spas u svom partneru. Život nije komplikovan, mi smo ti koji ga kompilkujemo. Tako je isto i sa ljubavlju. Što se pre oslobodimo ograničavajućih i blokirajućih verovanja o pravoj ljubavi, pre ćemo sebi pomoći. Mali broj ljudi je uspeo, i oni nam potvrđuju da je ipak ostvarivo. Nije lako, ali vredi potruditi se.

,,Velika ljubav proizilazi iz velikog poznavanja voljene osobe, ako je malo poznaješ, malo ćeš je, ili je uopšte nećeš moći voleti.,,

Leonardo da Vinči

Autorka je dipl. psiholog