Mnogima je blizak osećaj kada se u situaciji na poslu ili u novom društvu ne snađu kako bi želeli. Dlanovi počinju da se znoje, snažno lupa srce, javlja se „knedla u grlu“, pognut pogled, zamuckivanje, drhtavica, rumene se obrazi, a neretko se javljaju i tikovi. Kada osoba shvati da na ovaj način privlači dodatnu pažnju panika raste i želja da se sakriju osećanja i telesni znaci se povećava. Neuspeh u sakrivanju dalje izaziva potrebu da se što pre pobegne iz situacije, „propadne u zemlju“ i sve zajedno se može doživeti kao potpuna tragedija.
Kakvi god da su oblici u kojima se javlja, stid je bitna karakteristika ljudi koja predstavlja moćan i jedinstven pokretač ponašanja. Pored toga stid razvija brojne naizgled efikasne mehanizme odbrane koji mogu stvarati dodatne probleme u funkcionisanju.
Stid je odraz ličnog doživljaja sebe i svoje ličnosti pred drugim ljudima koju često prati određeni vid anksioznosti. |
Šta je stid
Za stid znaju svi narodi, sve civilizacije mada oblici i uzroci stida varijaju od čoveka do čoveka. Univerzalno gledano osećanje stida i srama je veoma relativno u konkretnoj primeni ali funkcija stida je svuda veoma slična- iskustvo stida prati želja za skrivanjem, povlačenjem, za nevidljivošću.
Smatra se da je vremenom stid evoluirao kako bi podstakao ljude da se što više prilagode okolini. Kada osetimo stid, neprijatnost nas tera da se prilagođavamo situaciji i ljudima kako bi izbegli negodovanje, na taj način menjamo sopstveno ponašnje i interakcije sa drugim ljudima. |
Stid je odraz ličnog doživljaja sebe i svoje ličnosti pred drugim ljudima koju često prati određeni vid anksioznosti; Međutim, svi možemo biti ponekad stidljivi u novim situacijama, sa nepoznatim ljudima, a što više upoznajemo neku osobu ili situaciju, to je anksioznost manja kao i osećaj stida.
Dakle, stid može biti prolazan, ali i trajan fenomen kada preraste u sastavni deo ličnosti i sopstvene predstave o sebi.
Stid je složena emotivna reakcija, javlja se u različitim oblicima, a usvajamo ga još u ranom detinjstvu. Geršen Kaufman tvrdi da je „stid jedna od emocija koje uzrokuju najviše bola, jer je u trenutku stida ljudsko ja povređeno iznutra“.
Za razliku od krivice, koja predstavlja osećaj da smo učinili nešto pogrešno, hroničan stid je osećaj da smo mi „pogrešni“ kao osoba.
Za razliku od krivice, koja predstavlja osećaj da smo učinili nešto pogrešno, hroničan stid je osećaj da smo mi „pogrešni“ kao osoba. |
Dečiji stid
O stidu se uglavnom govori kao o dečijoj karakternoj osobini ili prolaznoj fazi u odrastanju.
Da li će neko biti stidljiv zavisi i od ličnog iskustva. Već u ranom detinjstvu svako razvija predstavu o tome koliko je prikladan ili neprikladan za okolinu u kojoj živi. Na sadržaj te predstave utiču tuđi postupci – pohvale ili pokude, prihvatanje ili odbijanje, zanimanje ili ignorisanje.
Ponekad roditelji zahtevaju od dece stvari koje su iznad njihovih mogućnosti i ovakvim ponašanjem izazivaju kod deteta osećaj da svaki put kada započne neku aktivnost doživi neuspeh. Ideja o neuspehu i pritisku koji roditelji mogu vršiti kod deteta izaziva bunt ali i , ako se povuče, osećaj stida.
Često se dešava da je dete kod kuće slobodno, a da u društvu lako pocrveni, krije se iza roditelja i povlači se. Kada su deca mala to može biti simpatično, ali stidljivost može postati i ozbiljniji problem. Stidljivom detetu manjka hrabrosti, ono često okleva da nešto izgovori ili učini.
Stidljiva deca imaju doživljaj da ih okolina ne prihvata i to izaziva jak osećaj neprijatnosti. Stidljivost kod dece se menja, dete se može sve više povlačiti i postajati sve pasivnije u želji da izbegne nelagodnost.
Adekvatan rad sa decom kod pojave ovog osećanja sprečava čestu pojavu crvenjenja, blagih govornh smetnji kao što je mucanje i sl.
Da li se stidljivost uči ?
Naučena stidljivost se odnosi na učenje određenih standarda u društvenoj sredini koja je povezana sa polnim i drugim ulogama od ranog detinjstva. Deca se uče da je, na primer, sramota psovati i slično, čime stiču naučene standarde ponašanja zbog kojih se mogu stideti.
Stidljivost kao fenomen se podjednako javlja kod oba pola kada su osobe zatvorene, nespremne da iskažu svoje mišljenje i emocije pred ljudima i u novim situacijama.
Stid se najčešće ogleda u nemogućnosti da se izrazi sopstveno mišljenje pred autoritetom, u društvu i uopšte u nemogućnosti konfrontacije. Stidljivost kao pojavu ne treba ignorisati jer neretko može prerasti u socijalnu anksioznost, socijalnu fobiju, poremećaj ishrane, nasilja i drugih ličnih i društvenih poremećaja.
Stid se najčešće ogleda u nemogućnosti da se izrazi sopstveno mišljenje pred autoritetom, u društvu i uopšte u nemogućnosti konfrontacije. Stidljivost kao pojavu ne treba ignorisati jer neretko može prerasti u socijalnu anksioznost, socijalnu fobiju, poremećaj ishrane, nasilja i drugih ličnih i društvenih poremećaja. |
Zašto se stidimo?
Stidom se čovek brani od različitih uverenja o sebi. Takva uverenja se najčešće vezuju za ideju o nekompetentnosti- nisam dovoljno dobar, uspešan, sposoban, ideju o neželjenosti- nisam voljen, dovoljno cenjen ili prihvaćen od strane drugih ljudi.
Stidom se čovek brani od različitih uverenja o sebi. Takva uverenja se najčešće vezuju za ideju o nekompetentnosti- nisam dovoljno dobar, uspešan, sposoban, ideju o neželjenosti- nisam voljen, dovoljno cenjen ili prihvaćen od strane drugih ljudi. |
Intenzivan stid se javlja i kao odbrana od ideje bezvrednosti, beskorisnosti, od ideje da nam nešto fali, da smo zbog nečega loši, da nam nečega manjka. Iza osećaja stida stoje uverenja: Ja sam slab, nejak, neprimećen, prazan, nevidljiv, napušten, zaboravljen, nevoljen i ostavljen ili pak fizički neadekvatan, ružan.
Odbrane od stida
Načini odbrane od stida su brojni. Ovakve odbrane samo privremeno pomažu da se pobegne od osećanja nelagodnosti i bola. Na duže staze ovakvi mehanizmi ne samo da ne leče stid, već mogu stvoriti dodatne probleme i najvažnije -onemogućavaju da osoba postane svesna svoje prave vrednosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
