Za sada, epizodna uloga: Almedin – Dino Zilkić i Anes RuševićNovi Pazar je ostao u Superligi, a šta će mu ostati od igrača to u ovom trenutku niko ne zna. Nejasno je i da li i koliko klub u sledećoj sezoni može da se osloni na fudbalere iz sopstvene baze ili što bi običan navijač rekao – na novopazarsku decu. Iako očekivan odgovor na to pitanje nije došao.
P { margin-bottom: 0.21cmTandem Almedin – Dino Zilkić – Anes Rušević igrao je kako – kad, nekad više – nekad manje, nekad ni minut. Sve zajedno nedovoljno da bi se stekla jasna slika njihove vrednosti, dok je Denis Biševac tek u završnici prvenstva dobio kakvu – takvu priliku da skrene pažnju na sebe.
Nepoznanica je i da li će i koliko aktuelnih juniora dobiti šansu da se prikažu fudbalskoj javnosti u preostala dva kola. Ako komplikovana bodovna pozicija nije do sada dozvoljavala nikakve eksperimente sa ovakvim profilima igrača ovo je trenutak u kojem su se stekli uslovi da na delu vidimo Pazarovu realnost i eventualno njegovu budućnost. Nikako drugačije nećemo saznati imamo li u svojoj avliji kalibre dostojne elitne scene, „domaće fudbalske ale“ koje godinama pazarskom fudbalu fale. Duel u nedelju sa Spartakom i meč sledeće subote u Gornjem Milanovcu nemaju nikakav značaj za klub, ni u smislu prestiža, i bili bi korisniji za mladog igrača od bilo koje prijateljske utakmice, pa da se na drugoj strani terena nalazi i neko od velikana evropskog fudbala.
Kada je na dnevnom redu tema, a češće je nego što bi trebala da bude, domaći igrač i njegova nezastupljenost u prvom timu sve počinje i završava se konstatacijama tipa: ovaj ne bi mogao da igra ni za svoju ulicu, ovaj će možda biti igrač, ovaj nikad neće biti igrač i uglavnom se ovakve i njima slične kvalifikacije izriču na neviđeno. Bazu iz koje ovi fudbaleri dolaze, dakle omladinski tim, oni koji bi trebalo da odlučuju, kao i navijači koji bi domaćeg fudbalera u prvom timu po svaku cenu, nedovoljno ili uopšte ne poznaju. Bez sagledavanja ove teme u širem konteksu nemoguće je razumeti „veliku i nedokučivu tajnu“ zbog čega u najboljem timu Pazara ima veoma malo mladih Novopazaraca. To je ambijent (juniorski tim) u kojem ne samo da se stvara igrač nego se formira i njegov fudbalski karakter. U savremenom fudbalu to je važno koliko i umeće baratanja loptom, ako ne i važnije. Situacije kroz koje prolazi mlad Pazarov fudbaler, ostavljen da se o njemu staraju jedino šefovi škole, treneri i roditelji, koji naravno nisu svemogući, ne obećavaju mnogo.
Da ne idemo u bližu i dalju prošlost po primere koji ne služe na čast klubu Superlige, izdvojimo samo dva detalja iz prolećne sezone u Omladinskoj ligi Srbije. Fudbaleri i stručni štab Spartaka i pored povoljnog rezultata na poluvremenu utakmice u Šutenovcu nekih petnaestak minuta nisu želeli da nastave susret dok se na stadionu ne pojavi fizioterapeut, odluku su preinačili tek kada je domaćin na brzinu „obučio“ bivšeg fudbalera medicinskom zanatu. Ne daj bože da je došlo do povrede nekog od aktera, tim pre što i pored propisane obaveze skoro svaka omladinska utakmica Pazara protiče bez prisustva ambulantnih kola. Ili ovaj primer, na gostovanju OFK Beogradu domaćin je zamoljen da se na terenu pojavi u alternativnoj boji dresova – beloj, jer Novi Pazar nema rezervnu garnituru. Za one koji to ne znaju, osnovna boja dresova obe ekipe je plava. Da ne uvlačimo u čitavu priču roditelje i njihova odricanja, tek tu bi imalo štošta da se kaže. Otkud onda pravo onima koji donose krupne odluke da kažu kako nam fale domaći igrači; ako mu malo, na kašičicu daješ ili mu daješ i manje nego su njegove osnovne potrebe, a on iako mlad jasno vidi kako u većini drugih klubova postoji osnovno i još dosta toga pride, male su šanse, bez obzira na njegov fudbalski potencijal, da ćeš dobiti fudbalera kakvog traži superligaški nivo.
Prvi trener prvog tima Novog Pazara u sezoni na isteku Peca Kurćubić nije imao rezultate vredne pažnje, ali jeste ono što niko ni pre ni posle njega nije – petlju da promoviše mlade igrače. U 1. kolu duel sa Javorom na Gradskom stadionu od prvog minuta započeli su i Zilkić i Rušević. Nažalost, Javor je pobedio 1:0, pa kad se tome još doda trijumf Pazara nad Partizanom u trećem kolu u kojem dvojica fudbalera nisu odigrala ni minut izveden je najlakši i najmanje kritici podložan zaključak – sa njima nećemo daleko stići. Od tada do danas za ovu dvojicu fudbalera predviđene su isključivo epizodne uloge. Šteta, oni još dugo neće imati status mladih fudbalera, Zilkić je u februaru proslavio 20 rođendan, dok će Rušević svećice za jubilaran rođendan gasiti krajem godine.
Anes Rušević debitatovao je u Superligi u poslednja dva kola prošlog šampionata. Trener Milorad Kosanović dao mu je priliku u duelima sa Partizanom u Beogradu (1:1) i Donjim Sremom u Pazaru (2:0) i igrao je 29 superligaških minuta. U ovom prvenstvu u 19 utakmica na terenu je proveo 313 minuta i postigao jedan gol (u porazu od Vojvodine 1:4). Ni on ni Dino Zilkić nisu odigrali nijednu prvenstvenu utakmicu od prvog do devedesetog minuta. Zilkić se u timu pojavio na 18 utakmica, ukupno je odigrao 452 minuta i nije se upisao u strelce. Kod Kurćubića oba igrača su po četiri puta bila u sastavu, Zilkić je na terenu proveo 178, a Rušević 109 minuta. Zanimljivo da kod sledećeg trenera Mladena Dodića Zilkić nije dobio ni minut u prvenstvu, dok je Rušević u četiri duela ubeležio skromnih 38 minuta. Kao i kod Kurćubića i kod Radmila Ivančevića dvojica fudbalera pojavili su se u timu po četiri puta, Zilkić je na raspolaganju imao 126, a Rušević 82 minuta. Najzad, u 14 utakmica koje je vodio Zoran Marić Zilkić je igrao u 10 mečeva, Rušević u sedam, prevedeno u minutažu Zilkić je sakupio 138, Rušević 107 minuta. Ovo je period u kojem je prve tri superligaške utakmice dobio i Denis Biševac (85 minuta), a prvih 18 minuta u nedelju u Lučanima upisao je i Mirsad Brunčević. Ukupno u dresu Novog Pazara Anes Rušević se pojavio na 20 utakmica u kojim je odigrao 342 minuta, a Dino Zilkić na 17 ima 452 odigrana minuta. Brojke nisu bogzna šta, pa ipak paradoksalno je da je ovo sezona u kojoj su mladi fudbaleri Novog Pazara odigrali najviše utakmica i na terenu proveli najveći broj minuta u superligaškoj istoriji kluba.
Ukupan saldo dvojica fudbalera mogao bi da se uveća u dva poslednja kola u kojima će se Novi Pazar kao domaćin sastati sa Spartakom (nedelja 17:00) i u Gornjem Milanovcu sa Metalcem (21. maj).
Župić:Sa 10-15 minuta po utakmici ne postaje se igrač
Učinak novopazarske dece u prvom timu komentarisao je i legenda novopazarskog fudbala i sadašnji direktor omladinske škole FK Novi Pazar Bajro Župić. „Naša fudbalska škola napreduje u svakom smislu. Imamo izuzetno talentovane i uspešne generacije fudbalera rođenih 1998. i 1999. godine što pokazuju njihovi rezultati u najkvalitetnijim ligama Srbije.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
Radimo u odličnim uslovima i činimo sve da Pazar dobije igrače na kojima će graditi svoju budućnost. Nije dobro što naša deca ne dobijaju pravu šansu u prvom timu. Ne postaje se igrač tako što na terenu provodiš od 10 do 15 minuta, a to je slučaj sa Zilkićem i Ruševićem“, kaže Župić, dodajući „da su treneri mene kao igrača tako tretirali nikada ne bih postao ono što sam bio“. „Krivica je na trenerima, koje razumem da su pritisnuti rezultatima, ali ako ti kao što je u dobrom delu prvenstva bio slučaj sa Pazarom protivnik kao gost stvara pet, šest gol prilika po utakmici, a ti imaš mali broj šansi i ne postižeš golove, onda je to pouzdan znak da nešto ne valja. Problem leži u neborbenosti, a ona je sa domaćim igračima zagarantovana, a ako još dobiju kontinuitet u igri doći će i rezultati“, zaključuje Župić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
