Ponosan na svoj rediteljski debi: Ammar Mešić ( u sredini) sa ansamblom predstave "Ne oblači se za večeru"-Amateri Doma kulture u Prijepolju premijerno su izveli komediju „Ne oblači se za večeru“, rađenu po tekstu „Pidžama za šestoro“ francuskog autora Marka Kamoletija, u režiji Ammara Mešića, profesionalnog glumca rođenog u Prijepolju. Reč je o vodvilju, koji je premijerno u Srbiji izveden tek pre četiri godine u Kikindi, dok je poznatije delo ovog autora „Boing Boing“ svakako jedna od najizvođenijih komedija. Bez obzira što spadaju u „lake komade“ koji se dopadaju publici, vodvilji, odnosno komedije zabune, veliki su izazov za glumce.
p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }
Ove predstave od diletantskih odvaja „tanka nit“, odnosno ukoliko neiskusni amateri uspeju da „dobace“ dalje od banalnosti, jer je teško zadržati meru, izbeći pretencioznost, pronaći pravi ritam i idealnu dozu humora u svakoj situaciji na sceni. Originalni tekst je dosta prilagođavan, pa je pod ovim naslovom predstava igrana nedavno na beogradskoj sceni u interpretaciji glumica poznatijih kao voditeljica na televizijama. U svakom slučaju, reč je o teatru čiste zabave, sadrži sve aspekte komedije: zabunu i prevaru, radnju koja se vrti oko nedopuštenih seksualnih veza i niko tu nije nevin, pa neoprostivo ponašanje svih, polako komediju zabune odvodi i do nivoa komedije naravi.Ovogodišnji prijepoljski ansambl, sa manje ili više scenskog iskustva, pokazao je dovoljno želje da odgovori rediteljskom umeću.
Mladi Ammar Mešić, bio je zadovoljan reakcijom i aplauzom publike koja je ispunila Veliku salu Doma kulture, učinkom petočlanog ansambla. Nije teško pogoditi zašto su komedije sve prisutnije ne samo u izvođenju amatera, već i profesionalnih pozorišta.
-Mislim da nam je dosta drame u životu. Želeo sam da publiku razveselim, da dođu u pozorište i da uživaju u predstavi, da brige ostave ispred ulaza i da bar na kratko uživaju i da se smeju. Fali nam smeha u životu. Ova vrsta komedije, takozvani vodvilj, težak je i za profesionalne glumce, a kamoli za amatere. Imali smo 46 proba i svako od nas je davao svoj maksimum. Ali trud nam se isplatio, kaže Mešić. Rastao je u Dečjem pozorištu prijepoljskog Doma kulture, nova uloga, prva rediteljska i to u svom gradu, posle završene Akademije za pozorište u Nišu, verovatno je bila barem mali izazov, pošto je režirao i dečju predstavu „Porodica Kremenko“.
– Ni sa klincima, ni sa odraslima nisam imao, niti sam želeo da imam odnos „ja sam profesionalan glumac, a oni su amateri“. Postavio sam se kao čaršijski čovek, koji misli da nešto malo zna o glumi. Radili smo i borili se kao lavovi svi zajedno. Odlična ekipa, sjajna energija, talentirani ljudi, koji su radili na sebi tokom proba. I kada imate sve to, ne možete da omašite. Sve se uklopilo i likovi i karakteri. Mislim da sam doneo nešto novo, da se ponašamo kao profesionalci i verujem da ćemo opet oživeti prijepoljsko pozoriste, da sija punim sjajem kao nekad, kaže Ammar Mešić. No i profesionalna pozorišta danas teško preživljavaju. Ammar trenutno radi u Teatru 78 i igra u predstavama za decu. Ali je i jedan je od aktera mjuziklu „Braća Bluzeri“ koji je opet na repertoaru u Beogradu.
-Pozorište je tu negde i drži se na staklenim nogama. Jedva se sastavlja kraj s krajem.Sve je više komercijalnih predstava, koliko dobrih, toliko i loših. A ja sam naučen za ono pravo pozorište, pravu i istinitu priču, za klasično, lepo, divno i nevino pozorište. Pozorišta su trenutno malo u mraku. Posebno u unutrašnjosti Srbije. Svi bežimo u velike gradove jer imamo veće šanse. Ali mi je drago što sam se vratio svome gradu i bar na ovaj način dao doprinos kulturnom dešavanju. Publika je, siguran sam, željna lepih predstava i željna pozorišta, kaže mladi glumac Ammar Mešić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
